Док се појачава његова кампања за председничке изборе од 4 марта, а после најјачих протеста против његове владавине, руски премијер Владимир Путин појачава и своју реторику против САД.
Путин је, застајући током своје кампање у сибирском граду Томску (3.100 км. удаљеном на исток од Москве), казао да САД “желе да контролишу све“ и унилатерално доносе одлуке о кључним питањима. „Понекад стичем утисак да Америци нису потребни савезници, него само вазали“.
Усред највећих изазова његовој 12-годишњој владавини, а у вези са оптужбама за изборне подвале које су изазвале масовне протесте, 59-годишњи Путин, у жељи да добије нови председнички термин, казао је прошле недеље да извештаји једне московске радиостанице (која је у владином власништву) помажу америчким интересима.
Јан Техау, директор Карнегијеве Фондације за Међународни Мир у Бриселу, је јуче у телефонском интервјуу казао: „Разлог бр. 1 је што Путин учествује у тим изборима. То је предизборно звецкање сабљом – то је онај исконски Путин“.
Путинове примедбе долазе поврх оне антиамеричке реторике високог члана изборног штаба његове странке “Јединствена Русија“, који је 24 јануара изјавио да нови амбасадор САД у Русији, Мајкл МекФол својим састанцима са опозиционим лидерима покушава да потпирује револуцију.
“Ресетовање“ односа
Руски председник Дмитриј Медведев је био тај који је предводио руски удео у политици “ресетовања“ односа америчког председника Обаме, али он је у септембру 2010 пристао да отвори пут Путиновом повратку у изборима 4 марта.
Предвиђајући неспоразуме Русије са Америком око америчких планова за базе ракетне одбране у Европи, Медведев је јуче запањујуће прорекао да ће се ти односи још више погоршати од 2018-2020 г.
Фјодор Лукјанов, аналитичар московског Савета за Спољну и Одбрамбену Политику (Council on Foreign and Defense Policy) је јуче телефоном казао: „Медведевљев одлазак је значајан, јер Путин има специфичан однос према америчким лидерима: он им не верује. Атмосфера ће бити знатно мање конструктивна“.
Односи између Русије и Америке су уназађени прошле године, услед неслагања двеју држава око војне кампање НАТО-а која је довела до збацивања Муамера Гадафија у Либији, и око покушаја САД да се у УН осуди Сирија због гушења антивладиних немира – за што Русија каже да је део још једног [америчког] покушааја да се збаци режим.
Џексон-Веников амандман
Мада је америчка влада обећала да ће повући тај закон из периода хладног рата који је онемогућавао статус најповлашћеније нације у трговинским односима са комунистичким Совјетским Савезом, амерички законодавци су сумњали у оправданост укидања те мере и олакшавања трговине са Русијом.
МекФол је јуче радио станици “Ехо Москвы“ казао да Обамина влада има за циљ да на пролеће укине тај закон.
Сходно новембарском извештају вашингтонског Петерсоновог Института Међународне Економије, његово одржавање на снази прети да онемогући америчким компанијама да искористе очекивано приступање Русије Светској Трговинској Организацији и да тиме онемогуће удвостручење америчког извоза у Русију.
Према Стејт Департменту, током 2010 г., трговинска размена двеју земаља је скочила за 35% и износи 31,7 милијарди америчких долара.
Путин је 12. јануара казао да се економија Русије 2011 г. повећала за 4,2%, што је више од прошлогодишњег раста (4%). Мицекс Индекс 30 (30- stock Micex Index) се јуче повећао за 0,7%, што је највећи дневни пораст од 17 јануара и износи 1.478,79. Рубља је порасла на свој највиши ниво за последња два месеца - за 0,5% и сада је 30,72 рубље за 1 амерички долар.
Противракетна одбрана
САД и савезници тврде да је циљ тог антиракетног система одбрана против ваневропских претњи – као што је Иран. Русија каже да ће тај штит ослабити њену нуклеарну моћ и тражи да НАТО и САД потпишу обавезујући уговор у коме се каже да тај систем није уперен против руске [ракетне] одбране, што је Обамина влада одбила да прихвати.
Путин је казао: „тај систем је у вези са тежњом САД да ојачају свој положај лидера западног света. Зато и не желе да сарађују на равноправној основи– ни са Европом, ни са нама“.
МекФол, који је прошле недеље у америчкој амбасади у Москви био домаћин руским опозиционим активистима, казао је да га је Обама у Русију послао да наставља политику ресетовања, и као “бесмислицу“ одбио оптужбе да покушава да се меша у руску унутрашњу политику.
Није то суштина
МекФол је у јучерашњем интервју у руским новинама “Коммерсант“ казао: „Суштина ресетовања није у припремању револуције“.
Руске опозиционе групе, које оптужују Путинову партију да је број гласова за себе на децембарским парламентарним изборима надувала са 30% на око 50%, планирају да одрже свој следећи – највећи протест 4. фебруара - месец дана пред председничке изборе.
Руска државна ТВ је прошле недеље МекФола, који је пре но што је послат на садашње место амбасадора, био професор Стенфордског универзитета и врхунски саветник Беле Куће за питања Русије, приковала на стуб срама тврдњом да му је циљ извоз револуције .
Алексеј Пушков, председник комитета за спољне послове руске Думе је јуче телефоном казао: „Желимо да разумемо да ли имамо посла са неким новим концептом амбасадорске улоге. Да ли је он [амерички] амбасадор у Руској Федерацији, или је делом и шеф неке некомерцијалне организације која промовише демокрацију?“
Твитер поруке 
МекФол, који није дипломата од каријере, користи Твитер и Лајвџорнал (Livejournal) за слање својих порука јавности, па је на њих ставио и линк на блог руског опозиционог лидера Алексеја Навалног.
Тони Брентон, бивши британски амбасадор у Русији (2004-2008), кога су после његовог присуства једној опозивционој конференцији прогањали омладински про-кремљевски актвисти, каже: „Очигледно да постоји ризик: Руси су доста оштри према амбасадорима које не одобравају, ја то добро знам.“
Брентон је јуче у телефонском инервјуу казао: „Ми и Америка треба да будемо врло опрезни. Не можемо подржавати опозицију, јер то ће имати контрапродуктивне ефекте, али оно што оправдано је да можемо инсистирати да Русија поштује своје међународне обавезе за спровођење поштених избора, да омогући слободу штампе и слободу опозиције“.
Да би победио у првом кругу избора, Путину, који је током два председничка мандата (што је максимум који одобрава Устав) био на власти, пре но што је власт за следеће четири године предао Мдеведеву је потребно да добије више од 50% гласова.
Техау је казао: „Највећа брига елите Русије је контрола политичких процеса. Она сада губи контролу политичког система, па оваква врста антиамеричке реакције само илуструје величину нервозе руске елите“.
Хенри Мејер и Иља Архипов
Превод са енглеског: Иоанн Дубињин
Извор: Блумберг Бизнисвик (Bloomberg Businessweek) 27.01.2012.
