Од чега страхују русофоби и србофоби

четвртак, 25 август 2011 14:45

Индекс чланка
Од чега страхују русофоби и србофоби
Страна 2
Све стране

Страна 1 од 2

Савремени антиисторицизам. Још је Цицерон говорио да је историја, не само „сведок времена”, већ и „светлост истине и учитељица живота”. Међутим, савремени човек, који се у светској арени, еуфемистички названој тржиште, свакодневно троши у опсесивној борби са стварним и измишљеним потребама, не хаје много ни за класичну мудрост, ни за историју.

Сведоци смо трагичног парадокса, да се у име реалности, искуство предака мења за вересију срећне будућности коју нуде планери глобалне Империје. Зато уместо историјски зреле националне елите, која о садашњости суди на основу искустава из прошлости, због чега „ништа није за њ ново што сад бива у свету”, имамо гомилу скоројевића, који нова решења за националне и државне проблеме купују у антикварници код старог евроатлантског лихвара. Буђење из сваке идеолошке утопије, а такав је и савремени секуларни, либерални хилијазам, са својим антиисторицизмом, увек је болно за њене заточнике, посебно што до судара људске уобразиље са историјском стварношћу, по правилу, долази у условима великих криза и ратова. Догађаји с краја прошлог и почетка овог века опомињу, да је последњи час да се Срби и Руси врате сопственом историјском искуству, како би на основу њега разумели стварност и обезбедили национално самоодржање. У супротном, „човек без историјске свести је празна табла по којој тоталитарни прст може да исписује шта год жели”. Процес историјског самоосвешћивања, који, пре свега, подразумева разобличавање плански створених националних и историјских стереотипа, треба отпочети са експлицитним језиком историјских извора.

Писма Сигзмунда II краљици Елизабети I. У ред историјски отрежњујућих докумената спадају и три писма, која је, у периоду од 1566. до 1569. године, пољски краљ Сигзмунд II Август упутио енглеској краљици Елизабети I Тјудор.

У првом писму, од 13. јула 1566. године, између осталог стоји:

„Ваша пресветлости, видите зашто ми не можемо дозволити пловидбу у Московију (Московско царство, прим. прир.), зато што она не може бити допуштена из разлога, који се не тичу само нас лично, већ имају везе и са религијом и са целокупним хришћанством; зато што ће се, како смо рекли, непријатељ (Рус) научити посредством странаца који бораве у његовој земљи; научиће се, што је важније – да у његовој варварској земљи влада необичним оружјем; научиће се – што сматрамо најважнијим, од самих мајстора (занатлија), јер чак и ако њему (непријатељу) ништа више не би допремали, то би већ само радом ових мајстора, који би при постојању такве пловидбе имали слободан приступ њему (непријатељу), у исто време лако производио у самој својој варварској земљи све предмете који су потребни за ратовање, а за чију примену чак ни до сада тамо не знају”.
Друго писмо пољског краља енглеском двору упућено је 13. марта 1568. године и у њему се са разочарењем констатује следеће: „Ми видимо, да је захваљујући тој пловидби, од недавно устаљеној, Рус – овај, не само садашњи непријатељ наше круне, већ и будући непријатељ свих слободних народа, веома напредовао у учењу и у наоружавању, и не само у оружју, у топовима и у кретању војске, што много значи, али што се, свакако, лако може спречити, већ и у другим стварима, које се не могу предупредити и које њему могу пружити већу помоћ: говорим о мајсторима, који не престају непријатељу преправљати оружје, топове и сличне ствари, до сада невиђене и нечувене у његовој варварској земљи”.

Последње писмо је од 6. децембра 1569. године и у њему се каже: „Да се непријатељ сваке слободе под небом - Рус, свакодневно појачава, сразмерно већем допремању у Нарву разних предмета, онако како се њему оданде достављају, не само робе, већ и оружје, до сада њему непознато, и занатлије и највештији мајстори, па је захваљујјући томе, он ојачао за победу над свим другим (владарима). Овом је немогуће стати на крај, све док буде ових пловидби за Нарву. И ми добро знамо, да вашем величанству не може бити непознато, како је речени непријатељ окрутан, како је силан, како он тиранише своје поданике и како су они сервилни пред њим. Показало се да смо ми до сада њега побеђивали, само зато што је он био непросвећен у занатима и неупућен у политику”.

Стереотипи русофобије (србофобије) у писмима Сигзмунда II. Ако занемаримо националне и географске одреднице из писама, које упућују на Русију за владе цара Ивана IV, и задржимо се само на вредносним судовима који су у писмима изречени, стекли би утисак да се пред нама налазе документи из српске историје. Наравно, уместо пољског краља, у улози европског римокатоличког опадача и денунцијанта био би ситни хрватски племић у хабсбуршкој служби. Овакво тумачење текста писама заснива се на томе што је писац своју оцену о Русима изградио на свим типичним стеротипима на којима, и данас, почива русофобија, али и србофобија, јер је она, речју М. Екмечића, „у западном свету само рукавац русофобије”.

Арсенал клевета пољског краља, које су се у европском јавном мњењу трансформисале у стереотипе о Русима, започиње са квалификацијом руске дражаве као варварске земље. Реч је о семантички вишезначном изразу, којим се, с једне стране, описује, наводни, примитивизам Руса, а с друге стране, износи политички суд са далекосежним последицама - о неприпадању Русије европској цивилизацији. Употребом термина варварин, европски римокатолик у вербалној равни легитимише себе као наследника Римске Империје, док народе православног комонвелта, као недостојне наследнике, избацује из античке и ромејске (византијске) европске заоставштине.

Да је закључак Н. Ј. Данилевског, којим се потвђује и објашњава стереотип да „нас Европа не признаје за своје”, зато што јој „не можемо послужити као прости материјал из кога би могла извлачити користи, као што извлачи из Кине, Индије, Африке, већег дела Америке”, константа европске геополитике, брутално су нас уверили догађаји из деведесетих година прошлог века. Сваку сумњу у то да ли ће Русија имати места у „новој” Европи, насталој на ревизији резултата Првог и Другог светског рата, развејао је још 1987. године Отон Хабзбуршки. На питање - да ли Русију треба укључити у Европу”, одговорио је кратко – не, наравно”. У једном америчком спољнополитичком документу с почетка овог века, у духу исте политичке традиције закључено је, да „Србија мора трајно да буде искључена из европског развоја”.

Други стереотип, на коме се инсистира у трећем писму Сигзмунда II, говори о тиранији као политичком режиму који, тобоже, представља карактеристично обележје руског државноправног развитка. Руска држава се оптужује за окрутност и репресију над поданицима, у време када се на европским ломачама, зарад одбране власти Великог Инквизитора, спаљују десетине хиљада људи. У исто време, руска црква кажњава једног познатог јеретика, уз то и власника штампарије, морално – дисциплинском казном епитимије. Међутим, краљу Сигзмунду II, који се згражава над тиранијом руских царева, ни мало не смета да са „либералним” турским султаном договара војну сарадњу уперену против хришћанске Русије.

Стереотип тираније и политика двоструких аршина, општа су места и у савременој евроатлантској политици према Русији, нарочито када су у питању (анти)руска опозиција и неруске мањине. Чему служи стереотип о тиранији, показује руско политичко искуство деведесетих, осветљено кроз изјаву великог мештра Џорџа Сороша - јака централна влада у Русији не може да буде демократска”. Српско искуство из поледњих двадесет година најогољеније сведочи о (зло)употреби стереотипа тираније и политици двоструких аршина, које је пророчки описао Н. Ј. Данилевски: „Злочинци који су вешали, камаши, паликуће постају хероји, само ако су њихови гнусни поступци уперени против Русије. Заштитници националности заћуте чим се ради о заштити руске народности...”

Претходна - Следећа >>

Коментари

+2 #1 KIRIL 2011-08-26 06:32

PONAVLJAM(U CELOSTI)KOMENTA R DAT U RUBRICI-RATOVI-...AUTORU-HVALA NA TEKSTU.....!

Цитирај

+2 #2 драган 2011-08-27 09:37

Управо тако...Погледајте изјаву хрватске премијерке, која би могла да се схвати и овако - "непријатељ мог непријатеља је мени пријатељ". Уз подсећање о хрватским добровољцима на руском фронту...наравно, на страни фашиста...

Цитирај

+1 #3 KIRIL 2011-08-28 17:17

"ADMIRAL"(u toku morske bitke sa Nemcom)-Poziv,...NA MOLITVU!...A.V.KOLČAK:"GOSPODE BOŽE SILA I BOŽE SPASENJA NAŠEG,POGLEDAJ, MILOSTIVO I SNISHODLJIVO NA SVOJE SMERNE SLUGE,I ČOVEKOLJUBNO NAS POSLUŠAJ I POMILUJ!...NE DOZVOLI NEPRIJATELJIMA NAŠIM DA NAS POGUBE.POMOZI NAM BOŽE,SPASITELJU NAŠ,IZBAVI NAS RADI SLAVE IMENA TVOGA!...DA NE SMOGNE NEPRIJATELJ REĆI:"GLEDAJTE,BOG IH JE NAPUSTIO."VEĆ DA SAZNAJU SVI NARODI,DA SI TI NAŠ BOG,A MI LJUDI TVOJI,ZAUVEK ZAŠTIĆENI OD TEBE...I DANAS I SUTRA I VA VJEKI VJEKOV...AMIN!!!"

Цитирај

Освежи листу коментара
РСС за коментаре на овој вести.