Индекс чланка
Проблеми руских библиотека у ери социјалних промена
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Све стране

Са својим огромним могућностима и опсежном заоставштином светске културе, руске библиотеке су саставни део међународне библиотечке заједнице. Оне извршавају мисију просвећивања у одлучујућем тренутку руске историје, доприносећи развоју науке и образовања унутар Русије и обезбеђујући приступ информацијама које захтевају корисници из других земаља.

Њихова величина се драматично мењала, простирала се од највећих светских збирки до сићушних објеката који су снабдевали најудаљеније области у земљи. Најважније националне библиотеке у Русији су Руска државна библиотека у Москви, са 40 милиона библиографских јединица, и Национална библиотека Русије у Санкт Петербургу, која је и најстарија библиотека у Русији. Међу остале важне библиотеке спадају и библиотеке Руске Академије наука са 20 милиона библиографских јединица и државне и технолошке библиотеке у Москви и Новосибирску (које броје преко 10 милиона библ. јединица).

На универзитетима, институтима и колеџима постоји више од три хиљаде библиотека које припадају систему високог и средњег образовања. Најпространија и најразгранатија је мрежа Министарства културе, која се састоји од 55 хиљада библиотека из свих региона ове огромне земље, полазећи од националних библиотека република, интегрисаних у Руску Федерацију, до мањих сеоских служби. Различите библиотеке постоје и у фабрикама, трговачким јединицама, културним центрима, школама и мноштву малих и локалних институција. Последњих година сведоци смо радикалних трансформација у Русији: политички потреси драматично су променили положај библиотека у земљи.

Који су то фактори који ће одредити правац њиховог развоја на прагу 21. века?

Утицај државне реорганизације у СССР

Све до скоро карта света је укључивала огромну државу, која се преко 70 година звала Савез Совјетских Социјалистичких Република - СССР. Данас СССР постоји само у историји, замењен је мноштвом независних држава. Међу њима је и Руска Федерација, која се простире од Арктичког океана до Казахстана и Монголије и од Балтичког мора до Пацифика, и има више од 115 хиљада библиотека различитих величина и функција.

За време совјетског периода библиотекама су били поверени задаци јавног идеолошког образовања и промовисања политичке владајуће партије, уз типичније обавезе културног образовања и управљања пословима научних и технолошких центара. Држава је подржала централизовано управљање ове области подржавајући постојеће библиотеке и отварајући нове.

СССР је разрадио чврст, централизован и директан библиотекарски систем, направљен према територијалним принципима. Сем тога, постоје координирајућа тела. За све библиотечке системе и одељења то су Државна међуодељенска библиотечка комисија, у оквиру Мини-старства културе СССР-а и Свебиблиотечки савез, номинално државна организација, али у основи административно тело. Библиотеке су биле предмет хијерархијских односа и обавеза, са неким сувереним функцијама (нпр. Државна библиотека СССР "В. И. Лењин").

Такође Државна библиотека за науку и технологију, Централна медицинска, Пољопривредна, Библиотека патената итд. Ове су библиотеке вршиле дужност консултативног центра за одговарајуће библиотеке у савезним републикама. У овом периоду систем је био опрезан према национално-библиотечким службама сматрајући их испољавањима национализма. Независно од положаја, руске библиотеке су прибављале публикације да би обезбедиле услуге својим заједницама; републике су биле међусобно повезане у научним, економским и културним подручјима рада, стварајући интегрисани информациони простор.

Совјетски Савез је престао да постоји 31. децембра 1991.г. и свака од савезних република појавила се као засебна држава. Ово је изазвало драматичне промене у области библиотекарства. Пад Совјетског Савеза покидао је све везе које су повезивале библиотечки систем; размена публикација између бивших савезних република се прекинула и огроман информациони простор се сузио на подручје сваке засебне државе.

Посматрано са Запада, одвајање информационих центара било је још очигледније. Стање је постало парадоксално: у времену интегрисања информативних извора до светских размера, Русији је било лакше да прибавља публикације из удаљених земаља него из суседних држава, које су у међувремену постале стране змеље. Уочивши губитке са којима су се суочиле и култура, учињени су напори да се информационе везе врате у првобитно стање.

Националне библиотеке су обновиле своје директне контакте, успостављајући размену публикација на уговореним принципима Међупарламентарне скупштине. Заједница Независних Држава је успостављена да би координирала активности нових држава, узимајући у обзир и прихватајући законодавни инструмент који даје право на једнообразну политику у сфери законских депозитних копија докумената међу чланицама државе Заједнице Независних Држава.

Изгледи за поновно успостављање прекинутих контаката пред међународном јавном организацијом - Евроазијском библиотечком скупштином - појавили су се 1992. г., настојећи да промовишу партнерске контакте између националних и осталих библиотека у бившим савезним републикама. Њихово повезивање је позитиван процес, иако ће напредак кочити економске потешкоће.

Измене у систему националних библиотека

Државно-политичке реорганизације унутар бившег СССР-а и трансформација многобројних савезних република у независне државе кочиле су јачање националних библиотекарских служби. Свака од бивших република створила је националне библиотеке, од онога што су некада представљале републичке библиотеке.

Руски библиотечки систем је, такође, био предмет измена. У основи, период социјалних измена је донео раст националне свести међу земљама чланицама Руске Федерације. Све републике које чине Руску Федерацију су реорганизовале своје регионалне библиотеке као националне, предлажући скупљање и чување писаних бележака њихове нације. Ове библиотеке тренутно постоје у двадесет република Руске Федерације.

Паралелно са филијалама библиотека, најважније библиотеке СССР-а које су раније биле у савезној субординацији, сада су у надлежности Русије. Промене су се односиле на статус бивше државне библиотеке “В. И. Лењин”. Ова институција је проглашена у фебруару 1925. год. за Свебиблиотечки савет Совјетског Савеза, и реорганизована је у складу са правилима о библиотекарству руске државе које је донела Влада Федерације, 2. августа 1993. г. добила је статус сверуске националне библиотеке - Руска државна библиотека (РГБ). До овога је дошло због историјских промена у земљи и као такво је прихваћено Законом Федерације, усвојеним 1994. године, који се односи на "библиотечке службе".

Не сме се заборавити да је Русија већ имала националну библиотеку "Салтиков Шчедрин", која је, након што је основана, преузела улогу националне библиотеке, по чему је и данас позната. Специјалном одлуком председника Русије, 27. марта 1992. године, потврђен је статус руске националне библиотеке. Слична ситуација се догодила у Немачкој са две националне библиотеке - Немачком библиотеком у Франкфурту на Мајни и Немачком библиотеком у Лајпцигу. Након уједињења СР Немачке и ДР Немачке оне су се ујединиле у библиотеку под називом - Die Deutsche Bibliothek.