Услед све јачег притиска на пословање „Газпрома“ у Европи, Русија тражи у ЕУ јаке лобисте у области гасне индустрије. После Немачке, која је потпомогла да се реализује пројекат гасовода „Северни ток”, нови савезник може да постане Француска. Москва је званично замолила Париз да подржи гасовод „Јужни ток“ обећавши француским компанијама нове послове у области енергетике и транспорта.  Међутим, болна тачка гасног конфликта ускоро може да се прошири и ван граница ЕУ. У петак су се Турска и Азербејџан договорили да испоручују гас у Европу заобилазећи Русију.

 У петак се премијер Владимир Путин састао у Москви са француским колегом Франсоаом Фијоном, где је одржана седница Руско-француске комисије за билатералну сарадњу. Као резултат овог сусрета потписан је протокол, који је укључио и молбу Русије да Француска подржи пројекат гасовода „Јужни ток“ (француски „ЕдФ“ има 15% „Јужног тока“) и да за последњег добије статус трансевропске мреже (ТЕН-а). Протокол такође садржи општу жељу Русије да управо Француска пружи помоћ за све нове руске пројекте извоза гаса у Европу. Франсоа Фијон је већ на прагу уверио Владимира Путина да ће урадити све што је његовој моћи. „На међународној сцени се води веома много празних разговора, свакаквих расправа, које не дају резултате, међутим за наше односе то се не може рећи“, рекао је он.

Укључивши сличне услове у протокол, циљ Москве је да после Немачке добије још једног савезника у Европи. Министарство за енергетику и „Гаспром“ дуго (и безуспешно) покушавају да добију од Европске комисије измењене услове Трећег енергетског пакета (низ директива ЕУ, који одвајају производњу, транспорт и продају енергетских ресурса у Европи), као и да гасовод „Јужни ток“ добије статус „ТЕН-а“. Прво представља претњу за „Гаспром“ да изгуби приступ већ постојећој инфраструктури у ЕУ, а чињеницом да „Јужни ток“ нема статус „ТЕН-а“ сам пројекат губи смисао (приступ гасоводу неће имати само „Гаспром“, већ и други дистрибутери гаса, а тиме се инвестиције уложене у његову градњу неће вратити).

После претреса, који су представници Европске комисије обавили у просторијама Гаспрома у Европи, Москва константно иницира тему притиска на руско пословање гасом у ЕУ – у среду, два дана пре сусрета са господином Фијоном, Владмир Путин је разговарао о томе са представницима немачких пословних кругова. До сада је само немачка канцеларка Ангела Меркел веома оштро критиковала Трећи енергетски пакет, што се десило на пуштању гасовода „Северни ток“, чиме је обрадовала целокупну руску делегацију на челу са председником Дмитријем Медведевом. Франсоа Фијон је такође био тамо (француском „ГДФ СУЕЗ” припада 9% “Северног тока”), али није имао сличне изјаве.

Међутим, сада има нове разлоге да подржи Русију. Француска је већ добила веома вредан уговор за носаче хеликоптера „Мистрал“ и могућност да купи контролни пакет компаније „АвтоВАЗ“. У петак у овај списак су додати допунски уговори за концерн „Алстом” (он већ има заједничку производњу са државним „РусГидро“, али ће сада моћи да учествује у модернизацији „РАО Енергетски системи Истока“ капацитета 9 GW), перспектива да се добију пореске олакшице за  освајање налазишта Штокман (партнер Гаспрома у пројекту је француска компанија „Тотал“, али питање о олакшицама још увек није решено), могућност за „Тотал“ да повећа свој пакет у „НОВАТЕК-у“ (којим управљају Генадиј Тимченко, Леонид Михелсон, а мањински власник је „Гаспром“). Француска ће моћи да учествује у завршетку изградње Балтијске нуклеарне електране и изградњи брзе железничке линије Москва-Петербург. Француска је заинтересована за крупне инфраструктурне пројекте у Русији, објаснио је господин Фијон.

Како говори извор Комерсанта, летос, руска влада не само да није могла да претпостави да ће морати тако активно да мобилише европске вође, већ се надала да ће потпуно избећи гасни конфликт са Европом. На крају, уверавају саговорници из Комересанта, први човек Министарства за енергетику Сергеј Шматко, се вратио са мајских преговора са европским комесаром за енергетику Гинтером Етингером „потпуно уверен да најмање што ће добити до јесени је статус „ТЕН-а“ за „Јужни ток“. Господин Шматко је чак сматрао да је то званично, међутим уместо „ТЕН-а“ за „Јужни ток“ – просторије „Гаспрома“ су претресали у Европи.

Међутим главни проблем у гасним пословима са ЕУ руска страна не истиче, уверавају извори Комерсанта. Основни конфликт Министарства за енергетику РФ са Европском комисијом није толико тема Трећег енергетског пакета, колико је пројекат такозваног јужног гасног коридора који активно пропагира Гинтер Етингер. То је стара и до скоро ефемерна идеја ЕУ, чији је централни елемент изградња гасовода „Набуко” (конкуренција “Јужном току”), а који досад Москва није узимала за озбиљно због одсуства ресурсне базе. Али Турска, која је у септембру демонстративно одбила да продужи уговор са “Гаспромом” на 6 милијарди кубних метара годишње, већ се кроз месец дана договорила о новим ценама гаса са Азербејџаном, а у петак су стране изјавиле да су спремне да изграде нови гасовод из Азербејџана кроз Турску у Европу капацитетом 16-17 милијарди кубним метара гаса, чија је вредност $5-6 милијарди.

Гасовод, као и „Северни ток“ ће ући у Европу преко Бугарске, а ресурсна база за њега треба да постане налазиште другог приоритета Шах Дениз у Азербејџану, прве испоруке су планиране за 2017. годину (две године након „Јужног тока“). Да ли ће Европска комисија подржати пројекат -засад није познато. Ипак, иницијативу су одмах подржале САД – председник државног одељења за енергетику Ричард Морнингстар је већ изјавио, да ће САД подржати „било који пројекат јужног коридора“, био он „Набуко“ или не.

Шта у вези са тим да ради Русија „засад је потпуно нејасно“, нико нема идеју, говоре извори у влади за Комерсант. Засад је једина иницијатива Министарства за енергетику као противтежа јужном коридору – форум прикаспијских држава, договорен за крај године ради разматрања правног статуса Каспијског језера. Међутим сада, напомиње један од саговорника „Комерсанта“, руска страна може да се нада једино да су изјаве Турске и Азербејџана блеф или покушај Бакуа да натера „Гаспром“ да откупљује сав слободан азербејџански гас. Уосталом „Гаспром“ и тако изјављује да купује од Азербејџана све вишкове по тржишним ценама. Москва се нада  да ће моћи некако да утиче на ситуацију или макар да је детаљније разјасни, прецизирају извори Комерсанта, током сусрета администрације Министарства за енергетику са Гинтером Етингером планираног за крај новембра или почетак децембра.

Дмитриј Беликов
http://www.kommersant.ru/doc/1820880