Дипломатија љубави и вере

недеља, 01 август 2010 13:29

0 Коментари

У Одеси, где је почела посета украјинским епархијама, Првојерарх РПЦ је осветио недавно поново изграђени Спасо-Преображенски храм - један од највећих у Украјини.
Основан 1795. године он се градио око двадесет година, а још један век се дограђивао. И све то време храм се није затварао ни на један дан - посећивали су га верници из свих јужних епархија земље. 1936. године за време совјетске власти и прогањања религије храм је био у потпуности срушен и на његовом месту се појавила фонтана.
Рад на подизању светиње је почео почетком века. И сада се над Одесом поново види Спасо-Преображенски храм. Историја тог храма је наша историја, историја нашег народа, наше вере, - рекао је Патријарх Кирил:
Сва наша историјска трагедија је била божја казна нашем народу. Минирани храмови и сломљени крстови су били знак те казне. Бог је напуштао нашу историју, и то се могло видети, оставио нас је саме себи препуштене. И ако данас заборавимо релативно недавну историју, кроз коју је прошао наш народ, ми ћемо поново учинити исту грешку. Али последице могу бити још страшније.
Симболичне кључеве Спасо-Преображенског храма Патријарх Кирил је предао митрополиту Кијевском и све Украјине Владимиру. Патријарх је изразио наду да ће се у Украјини храмови враћати православној цркви, као што се то дешава у последње време у Русији.
Лучки град Одеса на обали Црног мора историјски је сакупио мноштво култура и традиција. И то је одредило његов својеврстан непоновљив лик. У животу града присутна је и украјинска, и руска и јеврејска, и грчка, и молдавска култура. Ипак у Одеси нема еклектике. Без обзира на то што и архитектонски Одеса није изведена у једном стилу, сви национални полиетнички елементи се налазе у извесној хармонији, исправној равнотежи, која омогућава Одеси да поседује сасвим посебну атмосферу и јединственост.
Створити овакву међунационалну хармонију задатак је универзалан за све земље света. Ипак, по мишљењу поглавара РПЦ, многи политичари данас се крећу лажним путем, чинећи две главне грешке. Прва од њих је покушај да се национализује култура своје земље. Отворени национализам са своје стране руши национални идентитет. А формирање лика непријатеља, неодвојиви елемент национализма, доводи до трагичних интеркултуралних и међуконфесионалних конфликата.
Друга грешка многих савремених држава је покушај да се истисне религија из друштвеног живота. Ипак, уверен је Патријарх Кирил, ни једно мултикултурално друштво не може да буде стабилно на ванрелигиозној основи.
Не може се покушавати да се избалансирају интеркултуралне везе одустајањем од религиозног наслеђа. Заједно са искључивањем религије из друштва, искључује се и морал, морална компонента. Људи губе људски лик. А када људи губе способност да разликују добро и зло, губе унутрашњу окосницу, они престају да буду људи.
Једино делотворно оружје против изазова и претњи гобализације данас може да буде повратак својим културним и духовним изворима. Јер религиозни корени народа су она основа на којој се базира читав савремени живот народа и држава. И Одеса је упечатљив пример за то, наставља Патријарх Кирил.
Свака разноврсност треба да се ослања на заједнички фундамент, стену, некакву носећу конструкцију, која би подржавала људе са најразличитијим погледима и чак веровањима. Што се тиче Одесе, то је култура и духовност Кијевске Русије, православна традиција, хришћанске основе и корени. Управо то је одредило облик и живот народа током векова, формирало менталитет, израдило културне традиције.
Првојерарх РПЦ објашњава одсутност конфликта с исламом на постсовјетском простору постојањем заједничких тема за разговор и заједничких забринутости. Они, између осталих, обухватају очување религиозног чиниоца у људском животу, питања морала, заштите човекове средине. Дијалог православља и ислама нема за циљ изградњу суперцркве, ни доктринално зближавање, већ је реч о стварању заједничке основе за изражавање заједничке забринутости у вези са свим што се дешава у савременом свету. Тај се дијалог сада веома успешно остварује.
Што се тиче Русије и Украјине, оне имају нераздвојни културни простор. То је јединствени духовни дом за народе обе земље, - уверен је Патријарх Кирил. Симболично је да се његов долазак у Дњепропетровск поклопио са даном светковања кнегиње Олге - 24. јул. Света кнегиња Олга је била прва која је покушала да створи јединствени културни простор Украјинаца и Руса, - истакао је поглавар РПЦ приликом сусрета с месним парохијанима.
Кнегиња Олга, која је рођена близу Пскова - северо-западног дела Русије, стигла је у Кијев - мајку руских градова, а затим је била крштена у Цариграду. Она се вратила у Кијев с чврстом намером да допринесе обраћању хришћанству читавог народа. Кнегиња Олга није то успела одмах, међутим, за владавине њеног унука - кнеза Владимира - Русија је добила крштење. Пример свете Олге сведочи о духовном јединству читавог простора Свете Русије.
Радикални украјински политичари и друштвени делатници, незнатан део верника још увек сматрају да посета Патријарха има не мисионарску, већ политичку основу. Наиме: да одузме Украјини националну идентификацију, подреди је Русији. Ту тезу веома активно користе и протагонисти црквеног раскола у Украјини. Међутим, Патријарх Кирил је уверен у скору победу православног света у тој земљи. У цркви и вери не може и не сме да буде присутан политички део, само јединство традиција и заједничка вера, убеђен је он.
Не посежемо за суверенитетом људи, нити за њиховим националним самоопределењем. Бранимо оно што припада Богу и то што је уручено цркви.
Овогодишња патријаршијска посета се већ доживљава без великих напетости. Чини се да су са променом председника Украјине иза нас остала времена унутарправославног раскола Украјинске цркве, који је инициран и подржаван на државно-политичком нивоу Кијева. Украјински верници се више не занимају за позиве да се пређе на духовно вођство Константинопољске цркве. Идеја Украјинске аутокефалности се распала на парампарчад, а расколници се масовно враћају у канонску за њих Руску православну цркву.
Веома много свештених лица прелази у Московски патријархат. Они се свенародно кају пред локалним украјинским архијерејима. Расколници се примају као мирјани, али скоро одмах постају поново свештеници.
Током боравка на Криму Патријарх Кирил се састао с председником Украјине Виктором Јануковичем. Одговарајући на питања новинара о садржају разговора с председником, Патријарх је истакао да је он имао лични и пастирски карактер. Политичка питања се нису разматрала.
Прошле године посета Патријарха Кирила је почела у Кијеву, од прославе Дана светог Владимира, док је ове године Кијев био последњи пункт посете Патријарха пре повратка у Москву. Иначе, специјално је замишљено да Патријарх Божјом литургијом на Саборном тргу Кијево-Печерске лавре отвори свечаности поводом Дана Крштења Русије, а онда се врати у домовину, да и у Москви учествује у прославама новог празника.
Заједно са Патријархом Кирилом у богослужењу су учествовали митрополит Кијевски Владимир и други чланови Светог Синода Руске Православне Цркве. На службу је дошло око 3 000 људи, многи су специјално допутовали из разних крајева Украјине. После литургије Патријарх Кирил је отворио у Кијево-Печерској лаври изложбу названу „Наслеђе кнеза Владимира".
Дан крштења Русије се у руској цркви традиционално обележава на дан сећања на светог и благоверног кнеза Владимира - 28. јула. Сматра се да је Русија крштена за време владавине кнеза Владимира 988. године. Истина, покушаја је било и раније. Познато је, на пример, да је још бака кнеза Владимира, кнегиња Кијевска Олга 955. године тајно била крштена у Константинопољу од стране тадашњег Васељенског Патријарха Теофилакта. Ипак, управо је кнез Владимир заслужан што је православље постало државна религија Кијевске Русије, и за почетак масовног крштења Словена и ширење православља на Исток. Због тога је кнеза Владимира народ назвао Крститељ.
Већ неколико година се у Украјини Дан крштења Русије и сећање на светог благоверног кнеза Владимира обележава на државном нивоу. У Русији је тај дан тек ове године проглашен за празник.

Православље у Украјини је у последњих неколико година постало талац политичких игара власти у земљи. Оријентација на Запад, повлачење од хришћанских традиција, секуларизација друштва - то и много шта друго поделило је украјинске вернике. Део њих је отишао у недавно формиране псеудоправославне цркве, други су сасвим одустали од црквеног живота. Раскол у земљи је провоцирао и разједињење на спољнополитичком нивоу. Русија и Руска црква су почеле да се прихватају малтене као непријатељи украјинског народа. Данас је неопходно хармонизовати политичке идеале са економским вредностима друштва. У противном украјински, као и било који други народ може да изгуби свој идентитет, уверен је Патријарх Кирил.
То нису оне вредности које је родила наша вера. Јер у духовној основи формирања древне руске државе, од које су проистекле савремене суверене државе, па и Украјина, лежале су религиозне вредности. И ако разрушимо наше базичне вредности, престаћемо да будемо, како сада говоре, Руси, Украјинци, Белоруси, Постаћемо други. То ће бити огромна цивилизацијска катастрофа, као у случају кад други народи изгубе свој идентитет. Свет ће постати унифициран и страшан, биће лако да се манипулише.
Упечатљив пример наступајућег цивилизацијског колапса по мишљењу Патријарха Кирила данас представља Запад са његовим либералним вредностима и одустајењем од хришћанских корена чак на нивоу религиозних конфесија. Увећање броја абортуса, подршка бракова међу особама истог пола, биолошки експерименти, женско свештенство. А резултат таквог схватања света је то да данас у католичкој Италији траже да се уклоне распећа са јавних места, у низу европских земаља као што су Француска, Белгија и Шпанија, забрањено је муслиманкама да се појављују у фереџи, по читавом свету се нагло смањује број верника.
Борба против либералне анархистичке претње, по мишљењу Патријарха Кирила, данас је зближила ставове Руске и Римокатоличке цркве. Некада непомирљиви супарници за душе верника, данас заједно покушавају да бране хришћанске вредности на нивоу међународних организација. Зближавање цркава је у многоме постало могуће захваљујући општој матрици, која лежи у основи читавог хришћанства.
Русија и Украјина такође имају заједничку матрицу - народну традицију, духовну културу, заједничке православне корене. И ако, оријентишући се на ове базичне вредности, оба народа буду чувала своје корене, никакви политички, економски и социјални разлози неће моћи да постану узрок њиховог разједињавања.

Божидар Трпковић

Извор: Видовдан