Откриће руских научника

субота, 04 септембар 2010 20:40

Американци су открили сличан ефекат "уског грла" на особама које су полним путем инфициране од носилаца ХИВ вируса типа В. Руским биолозима је успело да свој рад публикују раније. Сада је важно да се призна примат руске студије.

У једном од најпрестижнијих научних часописа Science је објављен чланак о открићу руских научника које кардинално мења представу о развоју АИДС-а. Шта је суштина рада? Зашто је откриће настало у малом невладином центру? Дописник "РГ" о томе разговара са доктором биологије Андрејем Козловим.

РГ: Шта је суштина Вашег новог сензационалног открића?

Андреј Козлов: Science пише да су Руси продрли у пакао проблема АИДС-а. Како је познато, данас се присуство инфекције ХИВ-ом дијагностикује на основу антитела која организам производи у борби са вирусом. При чему се она појављују тек након 20-30 дана после инфекције. Међутим, последња истраживања су показала да су вируси најактивнији и најопаснији у првим данима развоја болести када антитела још нема. Односно, човек је већ болестан, иако је формално још здрав. Ако је тако, онда се у основи мора мењати комплетна стратегија дијагностике и лечења. Неопходно је створити вакцину против првог акутног облика вируса, али треба сазнати какав је он.

РГ: Другим речима, непријатеља треба упознати лично. И до чега сте дошли?

Козлов: То и јесте наше откриће. Познато је да при инфекцији у људски организам доспева читава војска вируса. При томе се они суштински разликују један од другог. Онда вирус мутира у људском организму, који постаје преносник болести. Тако смо доказали да наркомане ХИВ инфекцијом зарази само једна честица из милиона доспелих у организам. Други истаживачи су идентификовали исти ефекат код сексуалног преноса ХИВ-а. Тај ефекат је назван "генетско уско грло" и повезан је са основним интеракцијама вируса и организма домаћина у процесу инфицирања.
И док се код различитих људи ове "заразне" честице у акутној фази болести незнатно разликују, нешто им је заједничко - идентична структура. Прецизније – мање је остатака шећера у поређењу са вирусима у зрелој фази АИДС-а. Управо та нијанса и даје смернице за израду вакцине против ХИВ-а. Јасно је да она мора бити сасвим индивидуална, не за целу војску вируса, него да уништава баш тог који инфицира.

РГ: За Запад је сензација само ваше откриће, а многи Руси су изненађени местом где је оно настало. То је невладин биомедицински центар, који се налази у Санкт-Петербургу. Уобичајено је да су код нас продорни само лидери, моћни државни институти који се финансирају из буџета. А сада се изненада прославила мала приватна научна компанија. Како је она уопште настала?

Козлов: Искључиво захваљујући академику Јевгенију Павловичу Велихову. Пре више од 20 година, он је у СССР основао огранак међународне организације "Светска лабораторија". Њему ме је препоручио познати Роберт Галло – један од оних што су открили вирус АИДС-а. Радио сам код њега у САД када сам стекао међународну стипендију.

Када смо се састали са Велиховим, он је питао: "Да ли желиш да откријеш слободу?" Тада ми је Јевгениј Павлович пронашао једног швајцарског милионера, који је обећао да ће дати новац за оснивање независне лабораторије за проучавање АИДС-а. На крају крајева, богаташ је нестао, али се центар појавио.Сами смо научили да тражимо средства за науку.

РГ: Како зарађујете за финансирање својих истраживања?

Козлов: Ми апсолутно ништа не продајемо, за све ове године од продаје или плаћених анализа нисмо зарадили ни копејку, иако смо својевремено учествовали у увођењу метода имуноферментне анализе појаве антитела на ХИВ у здравствену праксу . Трговина није за нас. Ми долазимо до открића. А новац – добијамо из донација. Заправо, ја сам изгледа један од шампиона у њиховом броју. Само из иностранства сам за последњих десет година добио десет милона долара. Руских донатора је још више. На пример, веома значајна средства добијамо из програма "Вакцина против АИДС-а", за који је из буџета издвојено више милијарди рубаља.

РГ: Слобода – је, наравно, велика, али је и ризик велик. На институту увек постоје гаранције да ће научници добити новац за истраживање, али независним истраживачима је увек неизвесно да ли ће добити донације или не.

Козлов: У праву сте, али ту све зависи од вас. Или у себи осетите снагу да се у то упустите или не. Узгред, данас помаке у молекуларној биологији праве баш ти смели људи.То су релативно мали колективи, углавном од 10-20 људи.

Шта је овде "привлачно"? У водећим светским земљама главне борбене јединице науке чине лабораторије. Оне имају свој текући рачун, и њихови руководиоци решавају на чега и како ће се трошити новац. Њима нико не наређује. Крајње је важно, да се све ради веома брзо, јер у науци ко оклева, губи. Около је много конкурената. Тако да и сам научник не може чекати, креативни свраб пече и дању и ноћу.
Али, ако на "научном трону" седи институт, слика је сасвим другачија. Он држи касу и лабораторије иду њему на ноге, јер нико нема свој рачун. А ко плаћа, тај и наручује музику. Сасвим су друга правила игре. Таква је данас у нашој науци слобода стваралаштва. Због тога сумњам у успех програма привлачења у Русију водећих научника из иностранства. Иако је за сваки пројекат издвојена огромна свота новца, 150 милиона рубаља, систем расподеле је остао исти.

У међувремену

Рад питерских научника је био изложен жестокој конкуренцији америчке групе чији буџет је преко 600 милиона долара. То је сто пута више од трошкова Биомедицинског центра. Американци су открили сличан ефекат "уског грла" на особама које су полним путем инфициране од носилаца ХИВ вируса типа В. Руским биолозима је успело да свој рад публикују раније. Сада је важно да се призна примат руске студије.

Извор: Руска газета

Русија.рс