Белорусија - држава социјалне правде

субота, 07 јануар 2012 22:25

У медијима западних држава у којима предњаче САД и Велика Британија, док по инерцији и у српским медијима, Белорусија се води као најтоталитарнија држава на европском тлу, а председник Александар Лукашенко као последњи диктатор Европе.

Међутим већ деценију и по јасан показатељ успона Белорусије су чињенице, да је то слободарска земља са стабилним животним стандардом становништва, са динамичном и успешном привредом, са завидним показатељима готово у свим доменима социјалног, економског, здравственог, школског, научног, културног и одбранбеног карактера.

Распадом СССР крајем 1991.године, Белорусију је задесила судбина као и све пост-социјалистичке државе Европе. На чело државе је стао про-западно оријентисан председник Шушкјевич. За две године његове владавине Белорусија је доживела двоструку већу материјалну штету него у другом светском рату. Настала је дивљачка приватизација, испливали су тајкуни и надри-банкари, корупција је достигла највиши могући ниво, и Белорусија је доведена на руб пропасти систематским процесом тоталног разбијања државе. Глад становништва се медијски из кабинета председника преформулисало и правдало терминима "транзиција" и "демократизација друштва".

На председничким изборима 1994.године, председнички кандидат Александар Лукашенко, убедљиво побеђује про-западног играча и фаворита Вјачеслава Кјебича, и без оклевања креће у сровођење свог програма. Обрачунава се са криминалом и корупцијом, хапси главне носиоце криминалне приватизације, успоставља владавину права као битан стуб функционисања једне државе,извршава деприватизацију великих индустријских, енергетских, саобраћајних, финансијских, трговинских, рударских, пољопривредних и шумских коплекса, док је уз одређене услове и законски дефинисане мере оставио у животу приватни сектор у виду малих и средњих предузећа у областима трговине, услужних делатности и занатству.

Убрзо владине мере под вођством Лукашенка показују резултате. Око 83% белоруске привреде налази се у државним рукама. То је омогућило овој држави да до данас има просечан годишњи привредни раст између 8,5 и 10 процената. Управо захваљујући таквом моделу доминације државног сектора Белорусија знатно мање од других бивших совјетских република осећа ефекте економске кризе која је задесила цео свет 2008.године. Просечна плата у Белорусији је данас око 400 долара, али она је фактички знатно већа ако се урачунају многобројне бенефиције које уживају грађани ове земље. Рецимо да наведемо бесплатно здравство, школство, јефтин саобраћај, комуналије итд.

У сфери најважнијих сектора привреде и финансија, Белорусија енергично брани свој курс. Још средином деведесетих Лукашенкова влада је буквално протерала економске и финансијске саветнике којима је руководио амерички "стручњак" Сакс, привредна агентура која је већ у црно завила економије Русије, Југославије и друге земље Источне Европе и бивше земље СССР-а. Протеран је и виртуоз светских размера у пљачки других држава, Американац мађарског порекла Џорџ Сорош, који је под маском "помагања" науке и културе стварао политичке агентуре у свим бившим социјалистичким државама у Европи.

Белорусија је већ крајем 2000-те године достигла свој бруто друштвени производ из 1989.године тј. из времена СССР-а. Русија данас производи око 65% из тог времена, док многи стручњаци сматрају да ће Србија негде 2018 до 2020. године достићи своју производњу из 1989.године, мада њен садашњи развој никако не указује на то.

Само три велике белоруске компаније "Полимит", "Мински аутозавод" и "Мински тракторски завод" омогућују милион и двеста хиљада радних места у Русији са чијим фабрикама раде у кооперацији.

Да је Белорусија високо индустријализована земља јасно показује један од најбољих националних брендова трактор "Белорус" по многим оценама светских стручњака из области пољопривреде један од најбољих у свету. "Мински тракторни завод" у последње време је оријентисан на производњу трактора од 210 и 265 коњских снага, док од недавно је почела производња трактора од 450 коњских снага који у свету нема конкуренцију. На годишњем нивоу се домаћим и страним купцима испоручи преко 50 хиљада трактора. Готово сваки шести трактор у свету потиче из ове земље. Белоруски комбајни се исто воде као машине високог квалитета, намењене скупљању летине разних пољопривредних култура. У прошлој години произведено је око 2 хиљаде комбајна за скупљање житарица а приближно толико и за друге културе. Широм света су познати и камиони марке "МАЗ" , чија се годишња производња креће око 23 хиљаде возила. Носивост ових камиона је 220 тона, док је фабрика у Минску лансирала камион носивости до 320 тона. Поред тога Белорусија је највећи произвођач моћних камиона за превоз руде. Из Минска се годишње испоручи домаћем и страном тржишту око 2 хиљаде аутобуса и више стотина тролејбуса.

Белорусија има снажну енергетску базу. У току је изградња десет термоелектрана, а приводи се крају изградња велике хидроелектране на реци Њемен. У плану је и подиање моћне атомске електране снаге 2000 мегавата. Ова земља је цењени произвођач беле технике, оптике, вештачког ђубрива и хартије. Извоз индустријских и пољопривредних производа у сталном је порасту и креће се годишње између 15 и 16 милијарди долара. Око 50% од тога одлази у републике бившег СССР-а, у око 40% у земље ЕУ док остатак се односи на Кину, Кубу, Вијетнам, Венецуелу и ДНР Кореју. Размена са Србијом у 2009.години достизала је око 65 милиона долара.

Став званичног Минска је јасно наглашавање да је њихова привреда социјално опредељена, и да је тако устројено и здравство, култура, образовни, научни и спортски систем. Белорусија располаже са 705 болница и 2025 поликлиника и амбуланти. Здравство је бесплатно.

Што се тиче нивоа и степена демократије у Белорусији јасно показују бројке. Званично је регистровано 17 политичких партија, 37 синдикалних организација, 2.223 удружења и невлвадиних организација, од којих 230 има међународни, 715 републички и 1.278 локални карактер. Од доласка на власт до данас Алаксандар Лукашенко није забранио рад и регистацију ниједне политичке странке или организације.

Душан Опачић

Коментари

+13 #1 KIRIL 2012-01-08 01:25

TUGA I SRAMOTA OBUZME COVEKA U SRBIJI KADA VIDI STA"NJEGOVI"MEDIJI NA PRITISAK DUGMETA U VASINGTONU ILI BRISELU PISU ILI GOVORE O BELORUSIJI I PRED.A.LUKASENKU......ZASTO TAKVA NETRPELJIVOST,P A NIJE NAS BELORUSIJA BOMBARDOVALA!!! ...TAKO JE TO KADA TUDJINI PREKO SVOJIH MARIONETA VLADAJU NASOM DRZAVOM SRBIJOM......KADA NASA DRZAVA NEMA SVOJE-JA-,KAKO TO DRUGACIJE NAZVATI NEGO....OKUPACIJA,...OKTOBARSKA OKUPACIJA I KOLABORACIJA!....PO TUDJOJ ZAPOVESTI KRITIKUJEMO DRUGE A NISMO U STANJU(kao drzava) VISE NI BICIKLE DA PROIZVODIMO.

Цитирај

+11 #2 vlado 2012-01-08 12:50

Ovo je primer sta Srbija treba da uradi posle skidanja Tadicevog prozapadnog rezima na izborima.Moja zemlja je nazalost na izdisaju,razore na je gore nego u Turskog ropstvu zahvaljujuci 11 godina vlasti prozapadne vlade.

Srecan Bozic nasoj braci u Belorusiji i Rusiji
Hristos se rodi!

Цитирај

Освежи листу коментара
РСС за коментаре на овој вести.