Дан када је изабран Јељцин

понедељак, 13 јун 2011 09:43

Пре 20 година: како је Јељцин постао први председник Русије. Пре 20 година је Русија први пут изабрала председника државе. То се догодило 12. јуна, тачно годину дана након усвајања Декларације о државном суверенитету

1990. и 1991. година. Две године историје наше земље, која се тада звала СССР, током којих је одједном све почело да се мења. Улице градова, са којих су нестали чувари реда, с времена на време су се испуњавале хиљадама људи, који су ишли на демонстрације и митинге, зидови зграда су прекривани слојевима плаката, продавнице, одједном опустеле, излози су стидљиво покривани пластичним кесама, а само су тролитарске тегле са соком од брезе, стварале привид робе.

У целој земљи се чула бескрајна бука од преноса конгреса и Врховних Совјета, заседања градских и обласних Совјета народних депутата. И без телевизијске слике, лако су се препознавали гласови: обло-неразумљив — Горбачова, шкрипутаво-одлучан — Јељцина, јак-уверљив — Собчака, акцентовано-изражајан — Лукјанова, увучено-одсечан — Атанасјева... Било је много гласова, које је препознавала цела земља.

Једно се није знало, шта доноси сутра. Све се мењало. Тик уз празне државне продавнице су се појављивале кооперативне биртије, где се продавала увозна роба са сјајним налепницама. Појавиле су се већ и приватне банке. Чекале су се промене прописа и почетак "Програма 500 дана". Прелазак на капитализам уз очување и унапређење социјалне сигурности. Слободе говора и нови програми "Взгљада". Вишепартијски систем. Војни преврат.

Надања.

Кроз Совјетски Савез, који је био свима заједнички и све делио, је одјекивало: суверенитет. Суверенитет — као средство и начин да се живот у сваком појединачном случају учини бољим. Да се води сопствени рачун, узме свој новац, свој буџет. Не трпети неефикасну, свима је постало очигледно, савезну руководећу структуру. Не хранити суседну републику, јер је општепознато, да ми хранимо суседе и управо због тога немамо ништа. Тако су резоновали Украјинци, Азербејџанци, Литванци, Руси, Грузини... Свих 15 република јединственог Савеза. А чак се појавио и "савезни центар". Аутономије. И изворни малобројни народи...

Суверенитет је био оваплоћење свега доброг наспрам свега лошег. Сопствена ефикасна економија. Заштита националне културе и идентитета. Отпор "административно-командном систему" и савезном центру. Митови о "златном прошлом веку". Наде, да ћемо се сами снаћи...

И свима је било јасно, да се живети тако, како смо живели последњих деценија, не може. Немогуће. Власт је почела да се осипа, као труло дрво.

Власт је остајала без новца. Ако је 1990. године у Државном фонду СССР било 484,6 тона злата, до 1. септембра 1991. године је остало само 264 тоне. Тако попуштајући, када је 1991. године у Државном фонду СССР било 250 тона злта, влада је извезла 269,1 тону. Није било новца за најнеопходније — лечење, отплату спољних дугова, враћање иностраних кредита.

Рушио се мит о комунистичкој будућности, на којем су васпитаване две генерације совјетског становништва. Управо су они, оставши без старих нада, желели промене за себе и своју децу и били спремни да их спроведу.

Декларација о државном суверенитету Русије је постала оваплоћење тог стремљења. Русија није била прва, која је прогласила суверенитет у саставу Совјетског Савеза. Припремљене су основне тезе о економском суверенитету Русије, и то не негде у опозиционој илегали, него на Старом тргу, у апарату ЦК КПСС. То је припремљено као основна економска доктрина будуће Руске комунистичка партије, као противтежа Јељцину и његовим сарадницима, за предстојећи Први конгрес народних депутата РСФСР.

Тада, у пролеће 1990. године, стварала се и друга интрига будућег 12. јуна.

4. марта 1990. године Б.Н. Јељцин је бурно победио на изборима и постао депутат Русије.У његовом изборном програму је писало: да ће се он залагати за увођење функције председника Русије и да намерава да се се кандидује на изборима за то место.

7. марта, три дана касније, на заседању политбироа, М.С. Горбачов је захтевао од својих сабораца да започну пропреме за увођење места председника СССР. Једино што избор председника СССР, по његовом мишљењу, не треба да буде јавни, него на Конгресу народних депутата СССР. Покушај А.И. Лукјанова да изнесе и предложи другачију процедуру је од стране Горбачова љутито одбијен. Да би се придобила подршка дела опозиционо настројених депутата, било је предложено, практично, "гласање у пакету": заједно са избором председника СССР су укинути 6. и 7. члан Устава СССР, који су КПСС прогласили "језгром политичког система".

15. маја 1990. године на Конгресу народних депутата СССР Горбачов постаје председник СССР.

29. маја 1990. године, после неколико кругова гласања, председник Врховног Совјета РСФСР постаје Б.Н. Јељцин.

12. јуна 1990. године Конгрес народних депутата РСФСР апсолутном већином гласа за усвајање Декларације о државном суверенитету Русије.

Апсолутним!

Учесницима конгреса, најразличитијих уверења, политичких ставова, националности, вере, је тада било јасно: потребан је суверенитет Русије. Потребна је декларација о његовом проглашењу.

Симболично је да су избори за председника Русије заказани за 12. јун. Тада су први пут у историји земље, њени грађани, тајним гласањем изабрали шефа државе. То је била директна последица суверенитета. Догађаји од 12. јуна 1990. и 1991. године су обезбедили "снагу државне конструкције" обнављајући руску државност. Убрзо се могао схватити значај изградње те чврсте стеге. Августовски пуч, са поражавајућим степеном неодговорности и хаоса, довео је земљу на ивицу катастрофе — економске, социјалне, организационе. Скоро је отворио Пандорину кутију грађанског и међуетничког рата.

Да Русија није имала председника и почетке нове државности, догађаји у Југославији, би за цео свет, били дечија игра... То је симболичан датум. То је заиста Дан Русије.

Часопис "Огоњок", №22 (5181), 06.06.2011

http://www.kommersant.ru/doc/1650600

Рудолф Пихоја, доктор историјских наука