Историја грба Русије

понедељак, 20 септембар 2010 12:19

0 Коментари

Хронологија кључних фаза историјског развоја грба Русије  

1470-тих. - двоглави орао се појављује на кованом новцу Новгородске земље и Великог Тверског војводства. 1497 - двоглави орао крунисан са две круне налази се на полеђини државног печата Великог Московског кнеза - Цара Целе Русије Ивана III Васиљевича као знак државе Ивана III - Руске државе. Та година се сматра годином рођења руског државног грба. Од тада, двоглави орао се стално користи као руски државни амблем.

 1560-тих. - На државним печатима слика двоглавог орла почиње да се поставља на предњој страни.

 1562 - на грудима двоглавог орла почиње да се поставља штит са коњаником, који побеђује аждају, што је тада протумачено као персонификација слике цара.

 1577-78 - на великом државном печату двоглави наоружани орао са штитом са коњаником на грудима насликан је под једном круном, крунисан православним крстом, и окружен амблемима земаља које су ушле и састав Русије.

1580-тих. – успоставља се употреба грба са две круне, а међу главама орла задржава се православни крст

1605 - на печатима, кованом новцу и медаљама лажног цара Димитрија I први пут се користи тип двоглавог орла, измењен у складу са европском хералдичком традицијом: наоружани двоглави орао раширених крила, крунисан са три круне, са штитом на грудима, на којем је коњаник окренут левом страном ка посматрачу. После 1613 - у употреби у исто време постоји неколико варијанти двоглавог орла: са спуштеним крилима, две круне, православним крстом и штитом са коњаником; са спуштеним крилима, три круне и штитом са коњаником; са раширеним крилима, три круне и штитом са коњаником; при томе је коњаник сагласно руској традицији поново окренут десном страном ка посматрачу.

1650-тих. – завршило се формирање oсновног облика руског двоглавог орла: на црвеном пољу златни наоружан орао са високо раширеним крилима, крунисан са три круне, са жезлом и шâром у канџама и на грудима штит са коњаником.

1670-90-тих. - приказују коњанике на грудима орла сличним тренутним владарима; током заједничке владавине царева Ивана V и Петра I у штиту на грудима орла су често приказана, у исто време, два млада коњаника.

1703 - на морској застави Петра I први пут је примењен нови распоред боја на државном грбу: орао је приказан црном бојом, а позадина - златном.

1700-тих. - У састав грба ушао је знак са ланца ордена Св. Андреја Првозваног: прво он окружује грб, затим је премештен на груди двоглавог орла, око штита са коњаником.

1720-е – установљава се нова комбинација боја, званичан опис и тумачење фигура на грбу: двоглави орао је црн на златном пољу (канџе, кљунови, очи и језици орла - златни), жезло, шâр и круне – златни, штит на грудима орла - црвен, коњаник на штиту – сребрни у модром или плавом огртачу. Круне, које су раније приказиване произвољно, попримају облик императорских круна. Знак и ланац ордена Св. Андреја Првозваног урађен је у природном облику и боји - то јест, у таквој форми, у којој орден постоји и данас. Од тада се мења тумачење о коњанику на грудима двоглавог орла – он сад представља лик Светог Георгија.

1730-е - заједно са црним орлом у златном пољу у употребу се уводи црни орао на сребрном (белом) пољу - оба типа грба постоје истовремено, али се златно поље чешће користи у свечаним приликама.

1798 – кад је Император Павле I изабран за магистра Малтешког Реда, грб је промењен: уклоњени су знаци ордена Св. Андреја Првозваног, под штит са коњаником на грудима орла смештен је сребрни Малтешки крст, крунисан круном магистра Малтешког Реда.

1800 - усвојен манифест о Државном грбу – законодавни акт, који тачно утврђује грб и његов опис. Манифестом се уводи Потпун (или Велики) грб - сложеног хералдичког састава, који укључује грбове свих земаља наведених у титули Руског Императора, и неке друге додатне елементе - дизајниран за ограничену употребу у посебним приликама, и Мали грб – двоглави орао - за јавну употребу. На груди орла су враћене ознаке ордена Св. Андреја Првозваног, установљено је постојање траке (инфула) у централној венчаној круни двоглавог орла, задржани су малтешки символи (крст и круна испод штита са коњаником).

1801 – мада формално није укинут, Манифест о пуном Грбу из 1800-те се више не користи и временом пада у заборав. Из састава грба су искључени малтешки символи (крст и круна магистра Малтешког реда).

1810-тих. - поред традиционалне верзије: у златном пољу наоружан црни двоглави орао са подигнутим крилима, са златним кљуновима, језицима, очима и ногама, крунисан са три златне императорске круне (од којих средња има инфулу), који у десној канџи држи жезло, а у левој – шâр, а на грудима - окружен ланцем са знаком ордена Св. Андреја Првозваног црвени штит са сребрним коњаником у азурном плашту, који убија црну аждају, улази у употребу под утицајем стила ампир друга верзија (или „други тип“) од Државног грба: распоред боја је исти, али су крила орла окренута доле, уместо три круне користи се једна, ознаке ордена су уклоњене, а у канџе уместо жезло и шâра наизменично су постављени мач, ловоров венац или муње („светлаци“). Обе верзије државног грба постоје и користе се у подједнакој мери.

1830. – законом је регулисано и утврђено постојање два типа државног грба, који су ушли у употребу 1810-те. При томе у грб првог типа (орао са крилима горе) уводи се додатак: на крилима орла налази се шест штитова са грбовима руских земаља, које су прве набројане у императорској титули.

1857 – одобрени су Велики, Средњи и Мали грбови Русије: законом су утврђени тачни хералдички описи свих варијанти грба. Мали грб – постаје основни за коришћење - представља традиционални руски грб (у злату црни орао са свим атрибутима), али су у њега унете две измене: коњаник на штиту на грудима орла окреће се улево од посматрача, а на крилима орла, уместо шест, сад се налази осам штитова са титуларним грбова. Велики и Средњи грб, представљају сложене композиције, у чијем центру је мали грб, а око њега су распоређени грбови свих земаља које улазе у титулу императора, и други додатни елементи (штитоноше, постоље, сенка и сл) су намењени за ограничену употребу у посебно одговорним и свечаним приликама.

1880 – у пуни грб је додат и грб Русији новоприкључене области - Туркестана, поред тога, круне изнад глава орла нису само златне (као раније), него и "брилијантне" (сребрне).

1917 - после пропасти Руске Империје у фебруарској револуцији, Привремена влада прихвата двоглавог орла као симбол државе, без икаквих ознака и без постављених боја.

1917-1918 – пошто су преузели власт у октобру 1917. бољшевици су наставили да користе двоглавог орла као државни грб до јула 1918, када је бољшевичка влада усвојила нови грб: на црвеном картушу прекрштени златни срп и чекић на позадини од излазећег сунца, испод натписа „Р.С.Ф.С.Р.“ што значи „Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република“; све окружено венцем златних класова пшенице.

1990 - почиње рад на новом државном грбу Руске Федерације.

1993 – Указом Председника Руске Федерације установљен је државни грб Русије: традиционални руски двоглави орао у бојама које су постојале у XVI-XVII веку: на црвеном пољу златни наоружан двоглави орао са крилима подигнутим увис, крунисан са три круне (средња са инфулама), који у канџама држи жезло и шâр, а на грудима - штит на црвеном пољу на коме јашући надесно од посматрача сребрни коњаник у азурном огртачу копљем убија црну аждају.

2000 - грб Русије, који је усвојен 1993.г., потврдио је Федерални уставни закон.

Више о руском грбу на сајту Россимволика