Молдавија: с Румунијом или с Русијом?

понедељак, 30 јануар 2012 23:25

1 Коментари

Цео јануар молдавски екстреми се жале на подмукло, скоро наручено убиство од „руских окупатора“ младог човека поред миротворачког поста № 9 на молдавско-придњестровској граници. Инцидент су изазвала два младића с леве обале Дњестра, који су се аутомобилом марке „Лада“ кретали према Кишињову. Возач је игнорисао наредбу да стане. После тога је командир стражарнице отворио ватру по аутомобилу. Услед тога је тешко рањен возач кола Владимир Писар, који је касније преминуо од великог губитка крви.

Уједињена команда миротворних снага у Придњестровљу демонтирала је бетонску ограду и троструко смањила број миротвораца на стражарском месту где је погинуо молдавски држављанин.  Но митинзи под руководством председника Либералне партије, познатог екстремиста Михаја Гимпуа, пролазили су овде дан за даном. Гимпу је затражио не само да се изведу миротворци, већ и да се уједно прогна руски амбасадор, проглашавајући га персоном нон грата: „Становништво мора да иступи против руских миротвораца. Дан, два, три и скупиће се не једна-две хиљаде, већ десетине, стотине хиљада. Данас је власт у народу, а не у тенковима. Када се народ подигне, нико не може да га заустави. Као што нико није задржао Немце од уједињења, тако нико неће умети да задржи народ и овде, ако народ устане. А ми засад иступамо спорадично“ – пожалио се лидер либерала. „Уверен сам да није лако борити се с Руском Федерацијом, али Немци и Американци ће нам помоћи. Када они увиде шта ми хоћемо… Али ми већ 22 године сакривамо главу у песак“ – закључио је Гимпу.

Посетиоци кишињовског сајта http://ava.md реаговали су на изјаве Гимпуа веома оштро. Ево карактеристичних одзива:

„У сваком друштву око 10% популације пати од психичких болести, девијација и недовољне развијености. Социјални лекари и психолози називају ту категорију изродима или дегенерицима. Управо ту категорију позива Михај Гимпу, јер они и чине основну и ударну снагу електората либерала“.

„И такви параноици, као Гимпу, управљају земљом. Ето, само чика Миша не схвата да стотине хиљада могу да устану против њега самог“.

„Гимпуу бих ја пожелео здравља… психичког. Али, већ је бескорисно. То је неизлечиво“.

Главни либерал Молдавиjе одавно тражи од Русије да изведе своју војску која је дислоцирана у Придњестровској Молдавској Републици у оквиру миротворне операције. На Светској конференцији председника парламентараца у Женеви у jулу 2010. Михај Гимпу (у том моменту - вршилац дужности председника Молдавије и председник парламента) позвао је парламенте земаља света да пруже подршку Кишињову по питању повлачења руског наоружања и муниције из земље и навео да је присуство руског наоружања у Придњестровљу један од разлога што Молдавија остаје једна од најсиромашнијих земаља Европе. Осим тога, Гимпу је предложио да се размотри питање о компензацији штете која је према његовом мишљењу била нанесена у совјетском периоду.

Треба рећи да Молдавија више од две године нема председника који је победио на изборима, и у томе држи светски рекорд. Полазна тачка актуелне кризе били су парламентарни избори у априлу 2009. године, после којих је прозападна опозиција, незадовољна резултатима, организовала масовне нереде, који су се претворили у заузимање зграде председничке администрације и других државних институција под паролом форсираног уједињења Румуније и Молдавије. Затим је земља прошла кроз низ бојкота и контрабојкота председничких избора, и на крају од септембра 2009. више од годину дана дужност председника вршио је један од лидера «Алијансе за европску интеграцију» (АЕИ) Михај Гимпу.

По први пут за све године независности Молдавије у рукама представника унионистичког политичког крила, лидера Либералне партије Михаја Гимпуа нашле су се три највише државне функције: председника парламента, вршиоца дужности председника и врховног команданта. За време свог председништва он је стигао да уђе у сукоб не само с половином становништва земље, незадовољног његовом прорумунском и антируском оријентацијом, већ и с уставом сопствене земље, чак и са Саветом Европе. Основни закон Молдавије и препоруке СЕ захтевале су од њега да распусти парламент још у јуну 2010. како би спровео привремене парламентарне изборе. Али су Михај Гимпу и други лидери „Алијансе за европску интеграцију“ одлучили на свој начин. Пошто му није пошло за руком да прогура у парламенту кандидатуру актуелног председника, решио је да промени устав да му одговара а да при томе сачува парламент, где прозападне снаге за сада имају релативну већину.

Михаја Гимпуа су одувек красили непромишљеност и авантуризам. Рад Кишињовског муниципалног Савета под његовим руководством (2007-08) запамћен је по бесконачним скандалима, нереду, неспособности да се донесе макар једна здрава и разумна одлука (тако, Гимпу је тражио да се плаћају на рачун грађана сви губици „Водоканала“, оштро је повисио цене за стамбене услуге и тарифе за грејање). А ево каквим корацима се прославио Гимпу на месту руководиоца Молдавије:

1. децембра 2009. године Гимпу је празновао „Дан Румуније“, а у јануару 2010. одржана је помпезна посета румунског председника Трајана Басескуа Молдавији, где су га дочекали сви министри и посланици из АЕИ. За време посете Молдавији Басеску је отворено изјавио да никада неће потписати Споразум о граници с Молдавијом, ставивши тако до знања да он ту границу једноставно не признаје. У априлу 2010. године Михај Гимпу је с Трајаном Басескуом потписао Декларацију о стратешкој сарадњи у европској интеграцији. У суштини, тај документ признаје Румунији право на улогу „адвоката“ Молдавије у процесу њеног пријема у Европску унију, фиксира односе субординације „млађег“ Кишињова у односу на „старијег“ – Букурешт.                                                                                                               

Деветог маја 2010. године, сазнавши да Румунија није позвана на параду Победе у Москву, вршилац дужности председника Михај Гимпу демонстративно је одбио да учествује на свечаностима у руској престоници и изјавио да је Молдавија, тобоже, „губитничка страна у рату“, па према томе ни он лично као „губитник“ нема шта да тражи на празнику победника. „Мене ништа не повезује с Москвом. Тамо иду само победници. Шта ће тамо побеђени?“ – изјавио је Гимпу. Ти потези Михаја Гимпуа још једном су потврдили да се спољна политика Кишињова у време владавине АЕИ директно координира с Букурештом.

Гимпу је тада зачудио руске политичаре. Тај господин се фактички поистоветио с Адолфом Хитлером, изјавили су многи посланици Државноj Думи. Јер победник у том рату је читаво прогресивно човечанство, а побеђен је хитлеризам, који је осуђен Нирнбершким трибуналом за злочин против човечности. И никаквих других побеђених у том рату није било и не може да буде. То говори о трагикомедији овог што се дешава, јер господин Гимпу је, чини се, неприлагођен. Он не види шта се дешава око њега. И веома је тужно што он покушава да говори у име Молдавије, у име свих Молдаваца.

Иначе, одбијајући да дође у Москву, Гимпу је погазио договор са својим партнерима у владиној коалицији. Чинило се да су они успели да објасне Гимпуу да његов екстравагантни поступак може да доведе до компликација у односима између две државе. Али касније су на његову иницијативу у републици хтели да награде Меморијалним крстом ветеране румунске армије, која је до 1944. године ратовала на страни фашистичке Немачке. Та одлука изазвала је протесте у већини молдавског друштва.

Позната је звучна изјава господина Гимпуа: о томе да је он дошао на власт како би рекао грађанима истину: Ми смо Румуни. На свом положају он никад ниje крио да намерава да искористи председничку власт не за јачање молдавске државности, већ напротив за насилно гурање земље у састав Румуније. У јуну 2010. Михај Гимпу је поново изазвао озбиљан скандал у Кишињову кад је указом објавио период постојања Молдавске ССР у саставу СССР совјетском окупацијом. Уставни суд Молдавије прогласио је овај указ незаконитим. Министар спољних послова Јуриј Љанке приметио је „да у првом плану не смеју бити емоције, већ интереси земље". Он је такође рекао да је збуњен поводом тога, како Михај Гимпу може својим указом да изведе руску војску. Владајућа у Молдавији „Алијанса за европску интеграцију" на ванредној седници донела је одлуку да поништи указ Гимпуа о проглашењу 28. јуна „Даном совјетске окупације". Руски МИП je оценио оваj указ као „елемент планиране политичке кампање, окренуте против руско-молдавског пријатељства".

Истог дана када је Гимпу потписао указ о „Дану совјетске окупације" румунски председник Трајан Басеску упознао је парламент с нацртом Националне стратегије одбране, у којој је Русија означена као „спољашњи извор претње". Ко зна о тесним везама Либералне партије Михаја Гимпуа и званичног Букурешта неће бити зачуђен синхронизацијом ових акција. А ако се узме у обзир да су брзи радови подизања меморијала „У сећању на жртве совјетске окупације и тоталитарног комунистичког режима“ на тргу Великог Националног Већа, испред зграде владе Молдавије, руковођени градоначелником Дорином Киртоакеом који је рођак Гимпуа и његов заменик у партији – онда се добија потпуна слика националистичких страсти.

Опасне игре с историјом могу да доведу и до нове унутарполитичке кризе у самој Молдавији – што и доказују последњи седнице „Алијансе за европску интеграцију". У владајућу коалицију такође улазе Демократска партија и алијанса „Наша Молдавија" које иступају против великорумунских пројеката, сматрајући својим главним задатком јачање националне молдавске државности и политичко регулисање придњестровског проблема. У ситуацији оваквог раскола покреће се питање способности актуелне власти jер све су јасније видљиви елементи „спољног управљања“ Молдавијом.

Водеће прорумунске снаге – Либерална и Либерално-демократска странке уз пуну подршку власти Румуније започеле су пропаганду усмерену на преправљање националне историје и стварање антируског расположења. Гимпу и лидер либералних демократа, премијер Влад Филат не крију своје циљеве да уједине Молдавију и Румунију. Аналогног погледа се придржава и Трајан Басеску, који сматра да Румуни и Молдавци јесу једна нација и зато одбија да потпише с Кишињовом споразум о граници. Он је више пута говорио о непризнавању граница с Молдавијом као директној последици пакта Рибентроп-Молотов 1939. године. Басеску сматра да ликвидација границе остаје приоритетни пројекат у спољној политици Румуније. Ове речи, изречене у контексту политичке кризе у Молдавији и сложене економске ситуације у самој Румунији, пољуљале су молдавско друштво. Jeр ради се искључиво о плановима да се прогута Молдавија и њене институције и да се молдавска територија претвори у периферију Велике Румуније. Зато нема никаквих основа да се чак теоријски говори о равноправном уједињавању Молдавије с Румунијом, апелујући на догађаје из Првог или Другог светског рата. Овакво «гутање» неизбежно ће довести становнике актуелне Молдавије, како рускофонско становништво, тако и саме Молдаване у положај грађана другог реда. Све то се већ дешавало у историји Румуније међуратног периода.

Трајан Басеску толико се залаже за убрзано пружање молдавским грађанима румунског држављанства, да је већ изазвао критику од стране ЕУ. Осим тога, и у ЕУ, и у НАТО-у знају да ће прорумунски курс власти у Кишињову имати као последицу заоштравање придњестровског проблема: при чему нови конфликт може лако да увуче у своју орбиту не само Молдавију и Русију, већ и Румунију, Украјину, Мађарску и друге државе региона.

Узимајући у обзир да предстоје избори за парламент Републике Молдавије, подршка из Букурешта треба да мобилише прорумунско бирачко тело, које је, треба признати, посебно у круговима интелигенције, прилично велико. Перспектива уједињавања Молдавије са Румунијом још почетком 90-их година поделила је земљу на два дела и провоцирала 1992. године придњестровски оружани конфликт, који није регулисан до данас. Последњих године његова оштрина је изглађена уз активно учешће Русије као гаранта

Република Молдавија је посебно место у Европи, карика која повезује две различите културне традиције – латинску и словенску, рекао је у октобру 2010. Патријарх Руске православне цркве Кирил током пастирске посете главном граду – Кишињову.  Његов долазак у републику изазвао је дебате у друштву домаћина. Део грађана уверен је да то није толико духовна, колико политичка посета и покушај да се утиче преко религиозних осећања верника на политичку ситуацију у земљи.

То да је република пред избором – остати с Русијом или се окренути ка Западу – може се видети по целом спектру мишљења становника. Уље на ватру је долило и то што су Патријарха сачекали с почастима, којих су обично удостојени председници држава и премијери. Ипак, долазак Патријарха у Кишињов био је засењен протестним акцијама. Омања група опозиционара изнела је транспаренте – „Лењин није Бог, патријарх није политика“, „Наш Бог је заједно с Румунијом“, „Република Молдавија није провинција свете Русије“ и слично. Демонстранти су објаснили да виде своју будућност уз Румунију и западне земље и да ће им бити дозвољено да напусте јурисдикцију Московске патријаршије и да пређу у Румунску православну цркву.

Коментари  

 

0 #1 Ангелина 2012-01-31 00:49

Колико се не варам Мађари хоће северни део Румуније, Марамуреш,Исто тако Трансилванија или Ердељ до 1918-те је био у поседу Аустро-Угарске и први пут је тада ушао у састав Румуније.Ако се зна да је Пелеш поседовала пруска династија Хоенцолера, онда Пруси сматрају да је њихова Трансилванија, а Румуни хоће... и тако редом.Хитлер је ипак победио и изгледа да је рат заиста великх размера неминовност.Амери ће беспилотним летилицама из својих домова да убијају а Исток ће да се "коље" узајамно.

Цитирај

 

Освежи листу коментара
РСС за коментаре на овој вести.

Додај коментар

Име (захтева се)

Е-маил (захтева се)

Обавести ме праћењем коментара

Освежи

Пошаљи

Одустани

JComments