Царински савез излази из својих оквира

субота, 26 новембар 2011 18:09

0 Коментари

Земље Евроазијског економског савеза су донеле принципијелну одлуку да у Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана буде примљена и Киргизија и оформиле радну групу за разматрање тог питања.

 Формално, Царински савез је почео са радом 1. јануара 2010. године, реално — од 1. јула 2010. године, када је ступио на снагу Царински Кодекс (ТК), који је заједнички за све земље - учеснице. У исто време су укинуте царинске контроле на руско-белоруском делу државне границе и царињење робе при транспорту у оквиру унутрашње трговине међу чланством алијансе. Од 1. јула 2011. године су укинуте царинска, транспортна, хигијенско-санитарна, ветеринарнска, фито-санитарна контрола, што је означило прелазак савеза у активно функционисање у пуном формату.

 Јединственим Царинским кодексом је предвиђен низ одредби, за које у царнском законодавству земаља чланица, не постоје аналогне—члановима Царинског савеза: се уводи појам "Јединствена царинска територија Царинског савеза"; уведени су јединствени услови царинског транзита на целој територији савеза; укинуто царињење при узајамној трговини и постепено — царинска конторола робе (на граници) , која потиче са територије држава—које су чланови Царинског савеза, и робе из трећих земаља, која је пуштена у слободан промет на јединственој царинској  територији. Кодексом је предвиђено узајамно признавање мера за обезбеђење наплате царине на целој територији Царинског савеза. Такође, уводи се институција  опуномоћеног економског оператера — лица, које има право да користи специјална поједностављења при спровођењу царинског поступка.

 Резултати нису изостали. Тако је у првом полугодишту 2011. године, узајамни промет између Русије, Белорусије и Казахстана порастао за 41%, растом вредности са  $20,8 милијарди на $29,3 милијарде. На крају 2011. године, према прогнози министра индустрије и трговине Виктора Христенка, он може прећи $100 милијарди. Тржишни учесници нису задовољни овим показатељима. Руководилац пројекта Answer-Logistic Андреј Коваљов сматра, да царинска контрола, која је постојала до 1. јула, није ни правила значајне сметње, али, да није деловала подстицајно на трговину. "Чак и при релизацији свих процедура без икаквих проблема, треба обезбедити неколико различитих докумената у папирном облику, а то не само што одузима време, него и ствара издатке, за стручњаке, који су за дати посао потребни. Макар да су то и ситнице, када се накупи десетине стотина трансакција, удео бирократије постаје врло приметан",— говори експерт.

 Иако се за сваки позитиван пример, одмах нађе и негативан, треба рећи,  да постоје и негативне последице на учеснике спољно-трговинских активности. Оне су везане, пре свега, за недостатке нормативне базе. Подсетимо, да је усвајање јединственог Царинског кодекса вршено на брзину, тако да он до данас садржи веома много норматива, у супротности са националним законодавством. Немогуће је унифицирати законе све три земље у кратком року. Шеф Федералне царинске службе Русије, Андреј Бељанинов је током једног од својих излагања навео, да је даљи рад на уједначавању свих важећих прописа, један од приоритетних задатака. За његову реализацију је формирана радна група у комисији Царинског савеза, која је главни извршни орган алијансе.

 Међутим, чак и тада, када нека питања буду усаглашена и затворена, могу изнићи нове колизије. Експерти непрофитне групе "Гиљдија ПроВЕД", на пример, говоре о следећој ситуацији. Према ТК, царински надзор при увозу  одређених врста робе из Русије у Казахстан не постоји, али, инспектор има право да врши насумичну проверу. На аеродрому Шереметјево, на царини не треба да се подносе никаква документа, а на Домодедову, робу без царинског печата не пуштају на утовар. "При чему се уз стандардна документа за промет робе иностраног порекла, тражи и прилагање документа, који потврђује статус робе, чиме се доводи у питање легалност куповине робе на територији РФ, и то за 100% промета робе",— наводе експерти.

 Најтеже је друмским превозницима, посебно у прометним правцима. На оптерећеним пограничним пунктовима, преко којих иде промет робе између спољних контура Царинског савеза и трећих земаља, свако неслагање, уз ефекат мултипликатора, води, озбиљним последицама. Тако, по мишљењу генералног директора транспортне компаније "Норд" Сергеја Кравченка, ће за неколико година, сви превозници, који раде на линијама између Русије и Финске, или просто банкротирати, или напутити тржиште. Разлози су у редовима на граници између две земље — возачи раде у нељудским условима, а возила су просечно 6 сати на путу, 18 — чекају. Ствар је у томе, што испуњавање норми заједничког Царинског кодекса, захтева припрему документације, која раније није била потребна. Услед тога, за излазак, чак и празног камиона ван граница, је неопходно од пет до седам сати, мада нова документа, из угла финансијске или пограничне контроле, немају никакав смисао.

 Ипак, перспективе Царинског савеза се могу сматрати  прилично светлим. Од 1. јануара 2012. године, његови учесници прелазе на нови степен интеграције — у Јединствени економски простор, који се од слободне трговине разликује у томе, што омогућава премештање, без намета и других баријера, не само робе, него и услуга, људи и капитала. Истина, о укудању миграционих картица и многих других формалности се још увек не говори, али је општи циљ утврђен. Да би се глатко прешло на нови ниво, потребно је потписати преко стотину договора, а најважнији документ — споразум — ће бити донет у децембру. Судећи по састанку премијера  Евроазијског економског савеза, који је одржан крајем октобра у Санкт-Петербургу, споразум ће бити усаглашен и потписан у утврђеном року. Таква динамика, као и чињеница, да су раније дате изјаве о укидању пограничне и царинске контроле, испуњене, су дале за право председнику руске владе, Владимиру Путину, да на крају састанка изјави, да се зони слободне трговине,  (не мешати са Царинским савезом) до краја ове године, могу прикључити још три земље. А то је први корак ступања у савез. Експерти су уверени, да ће после ове изјаве, захтеви за пријем у алијансу добити масовни карактер. Можда је то главни резултат рада Царинског савеза у овом моменту.

 Алексеј Стриженов

Извор: Коммерсант

 http://www.kommersant.ru/doc-rss/1802458