<?xml version="1.0" encoding="utf-8"?>
<!-- generator="FeedCreator 1.8.0-dev (info@mypapit.net)" -->
<rss version="2.0"  xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom">
    <channel>
        <title>Све вести</title>
        <description><![CDATA[Све вести објављене на сајту Вести Русија () су приказане у овом RSS  Феед-у]]></description>
        <link>http://www.rusija.rs/</link>
        <lastBuildDate>Wed, 08 Sep 2010 00:29:22 GMT</lastBuildDate>
        <generator>FeedCreator 1.8.0-dev (info@mypapit.net)</generator>
        <image>
            <url>http://rusija.duo-dizajn.com/templates/rusija/images/logo.png</url>
            <title>Русија.РС, Вести Русија</title>
            <link>http://www.rusija.rs/</link>
            <description><![CDATA[Русија.РС, Вести Русија]]></description>
        </image>
		<atom:link href="http://www.rusija.rs/index.php?option=com_ninjarsssyndicator&amp;feed_id=1" rel="self" type="application/rss+xml" />        <item>
            <title>Долетео је до својих</title>
            <link>http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/490-doleteo-je-do-svojih.html</link>
            <description><![CDATA[<img style="margin: 5px 15px 5px 5px; float: left;" src="http://www.rusija.rs/images/stories/vojska/mi35m.jpg" />Министарство одбране Русије купује домаће хеликоптере, специјално направљене за иностране армије.

<p><a href="http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/490-doleteo-je-do-svojih.html">Опширније...</a></p>]]></description>
            <author> travkina.anna@gmail.com (Anna)</author>
            <pubDate>Thu, 15 Jul 2010 05:52:17 GMT</pubDate>
            <guid isPermaLink="false">http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/490-doleteo-je-do-svojih.html</guid>
        </item>
        <item>
            <title>Руски владар ваздуха</title>
            <link>http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/471-ruski-vladar-vazduha.html</link>
            <description><![CDATA[<p><img style="margin: 5px 15px 5px 5px; float: left;" src="http://www.rusija.rs/images/stories/vojska/t50-3.jpg" />Русија је наручила прву серију од педесет авиона кодне ознаке Т-50, нових владара ваздушног простора. Твртка Сухој победила је својевремено на технолошком митингу између Сухоја и МИГа те је управо њен авион изабран за ловца будућности, далеко супериорнијег од било чега што је данас у плану.</p>

<p><a href="http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/471-ruski-vladar-vazduha.html">Опширније...</a></p>]]></description>
            <author> travkina.anna@gmail.com (Anna)</author>
            <pubDate>Fri, 02 Jul 2010 05:26:01 GMT</pubDate>
            <guid isPermaLink="false">http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/471-ruski-vladar-vazduha.html</guid>
        </item>
        <item>
            <title>Руски гејзири преко web камера</title>
            <link>http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/345-ruski-gejziri-preko-web-kamere.html</link>
            <description><![CDATA[<img src="http://www.rusija.rs/images/stories/opsto/medved.jpg" align="left" />Очекује се обнављање могућности посете тог уникалног природног парка 17 априла, саопштили су у Кроноцком природном парку, где су преко зиме били конзервирани инспекторски кордон и&nbsp; центар за посете.  

<p><a href="http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/345-ruski-gejziri-preko-web-kamere.html">Опширније...</a></p>]]></description>
            <author> travkina.anna@gmail.com (Anna)</author>
            <pubDate>Sat, 17 Apr 2010 16:09:51 GMT</pubDate>
            <guid isPermaLink="false">http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/345-ruski-gejziri-preko-web-kamere.html</guid>
        </item>
        <item>
            <title>Кижи</title>
            <link>http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/320-kizi.html</link>
            <description><![CDATA[<img src="http://www.rusija.rs/images/stories/istorija/kizhi.jpg" width="200" height="150" alt="kizhi" style="float: left; margin: 5px;" />Историјско-архитектонски и етнографски музеј-забран основан је одлуком Совјетске владе 1966. године. Острво Кижи (на Онешком језеру) је већ одавно познато и ван граница наше државе. Сада овамо долазе не само житељи најудаљенијих кутака Русије, већ и страни туристи. <br /> Огромно занимање за експозицију музеја-забрана сасвим је разумљиво. На његовој територији су усредсређене десетине јединствених неимарских дела од дрвета, израђених током последњих шест векова. Ширина хронолошког обухвата приказаних споменика народне уметности, њихова разноврсност, изузетна уметничка и сазнајна вредност чине експозицију привлачном не само за најшире кругове људи који желе да дубље упознају руску историју, да се упознају с истакнутим споменицима културе своје земље, већ и за стручњаке: историчаре, етнографе, архитекте, истраживаче примењене уметности и сликарства   

<p><a href="http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/320-kizi.html">Опширније...</a></p>]]></description>
            <author> info@scekic.rs.sr (Radoslav)</author>
            <pubDate>Sat, 03 Apr 2010 11:13:27 GMT</pubDate>
            <guid isPermaLink="false">http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/320-kizi.html</guid>
        </item>
        <item>
            <title>Новгород – стари град</title>
            <link>http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/299-novogorod-stari-grad.html</link>
            <description><![CDATA[<img src="http://www.rusija.rs/images/stories/opsto/11255_1264340217461_1498428423_742121_5769350_n.jpg" alt="11255_1264340217461_1498428423_742121_5769350_n" style="float: left; margin: 5px;" width="135" height="101" />Откриће Помпеје под наслагама вулканског пепела својевремено је била права посластица за све оне који су се бавили античким светом. Одушевљење сазнањима не јењава ни данас. 

<p><a href="http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/299-novogorod-stari-grad.html">Опширније...</a></p>]]></description>
            <author> info@scekic.rs.sr (Radoslav)</author>
            <pubDate>Tue, 23 Mar 2010 18:53:27 GMT</pubDate>
            <guid isPermaLink="false">http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/299-novogorod-stari-grad.html</guid>
        </item>
        <item>
            <title>Први руски ас В.М. Ткачов</title>
            <link>http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/283-prvi-ruski-as-tkachov.html</link>
            <description><![CDATA[<div style="text-align: justify;"><img src="http://www.rusija.rs/images/stories/ljudi/tkachov.jpg" width="204" align="left" height="155" /></div>
<div style="text-align: justify;">«У Јекатеринодар је долетео војни пилот кијевске ваздухопловне чете В.М.  Ткачов, козачки подесаул (козачки чин који одговара капетану 2. класе)  5. Кубанске козачке батерије. Он је извео лет на велику даљину – из  Кијева у Одесу, преко Керченског мореуза на Тамањ и у Јекатеринодар.  Кијевско ваздухопловно друштво је В.М. Ткачова за тај лет наградило  златним медаљоном с натписом: «За изванредан лет 1913. г.». Он је  неколико дана у граду приказивао ваздушне летове на аероплану «Њепор». 

<p><a href="http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/283-prvi-ruski-as-tkachov.html">Опширније...</a></p>]]></description>
            <author> osds@mail.ru (Aleksandar)</author>
            <pubDate>Mon, 22 Mar 2010 08:04:30 GMT</pubDate>
            <guid isPermaLink="false">http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/283-prvi-ruski-as-tkachov.html</guid>
        </item>
        <item>
            <title>У знак сећања на друга, војног пилота пуковника ...</title>
            <link>http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/266-u-znak-secanja-na-pukovnika-smoljaninova.html</link>
            <description><![CDATA[<img src="http://www.rusija.rs/images/stories/istorija/orel_1900_29.jpg" width="145" align="left" height="101" />Има људи које не задовољавају обични животни путеви, чије одважно и страсно срце стреми новом и неистраженом, што нас покреће напред. У такав сој људи спада и наш друг, кадет-орловец 60. класе (1909.г.) Миша Смољањинов -- озбиљан, смирен, предусретљив, уредан и сталожен кадет (питомац средње војне школе), пријатног љупког лица.   

<p><a href="http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/266-u-znak-secanja-na-pukovnika-smoljaninova.html">Опширније...</a></p>]]></description>
            <author> info@scekic.rs.sr (Radoslav)</author>
            <pubDate>Sat, 20 Mar 2010 10:07:09 GMT</pubDate>
            <guid isPermaLink="false">http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/266-u-znak-secanja-na-pukovnika-smoljaninova.html</guid>
        </item>
        <item>
            <title>Огњеслав Костовић</title>
            <link>http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/261-ognjeslav-kostovic.html</link>
            <description><![CDATA[<img src="http://www.rusija.rs/images/stories/vojska/ogneslav.jpg" width="200" height="155" alt="ogneslav" style="float: left; margin: 5px;" />На недавно одржаном аеросалону у Москви који, по правилу, сваке године привуче елиту ваздухопловне индустрије, одржана је серија трибина и предавања о почецима авијације. На велико изненађење српских посетилаца и стручњака, руски домаћини испричали су причу о једном од пионира руске авијације, истраживачу који је ударио темеље светском ваздухопловству, Србину Огњеславу Костовићу.   

<p><a href="http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/261-ognjeslav-kostovic.html">Опширније...</a></p>]]></description>
            <author> info@scekic.rs.sr (Radoslav)</author>
            <pubDate>Sat, 20 Mar 2010 09:19:02 GMT</pubDate>
            <guid isPermaLink="false">http://www.rusija.rs/vojska/avijacija/261-ognjeslav-kostovic.html</guid>
        </item>
        <item>
            <title>Улица руске славе</title>
            <link>http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/257-ulica-ruske-slave.html</link>
            <description><![CDATA[<p><img style="float: left; margin: 5px;" alt="ulica ruske slave" src="http://www.rusija.rs/images/stories/istorija/ul1612.jpg" width="162" height="145" />Московска улица Бољшаја&nbsp;<em>(Велика)</em> Ординка... Хиљаде Московљана журећи том централном магистралом Замоскворечја&nbsp;<em>(део Москве на супротној обали реке Москве од Кремља)</em> највероватније и не слуте због чега је та улица чувена и славна. Заиста, године су пролазиле, улица је мењала свој облик, пролепшавала се, читавом дужином обрастала кућама, дворцима, светим Божјим црквама... Заувек је сачувала сећање на оне славне и трагичне догађаје који су се у њој одиграли пре скоро четиристо година.</p>

<p><a href="http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/257-ulica-ruske-slave.html">Опширније...</a></p>]]></description>
            <author> info@scekic.rs.sr (Radoslav)</author>
            <pubDate>Fri, 19 Mar 2010 14:36:20 GMT</pubDate>
            <guid isPermaLink="false">http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/257-ulica-ruske-slave.html</guid>
        </item>
        <item>
            <title>Споменик Мињину и Пожарском</title>
            <link>http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/256-spomenik-minjinu-u-pozarskom.html</link>
            <description><![CDATA[<p><span style="color: #123456; font-family: Arial, HELVETICA, sans-serif; line-height: normal; font-size: 13px; -webkit-border-horizontal-spacing: 12px; -webkit-border-vertical-spacing: 12px;"><img src="http://www.rusija.rs/images/stories/istorija/minin-i-pozharskij.jpg" style="float: left; border: 0pt none; margin: 5px;" width="150" border="0" height="200" />Споменик Мињину и Пожарском био је први споменик у Москви подигнут не у част господара, већ у част народних јунака. Ево како, по речима савременика, споменик у свом програму описује сам аутор - Иван Петрович Мартос: “Грци и Римљани су како у наукама и уметностима, тако и у успесима оружја, дизали својим људима споменике, и преневши потомству њихове подвиге у величанственим ликовима, самим тим овековечили и сопствену славу. И наша Отаџбина диже доста споменика таквим изузетним људима, таквим бесмртним јунацима чија би љубав према Отаџбини задивила Рим и Грчку”. </span></p>

<p><a href="http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/256-spomenik-minjinu-u-pozarskom.html">Опширније...</a></p>]]></description>
            <author> info@scekic.rs.sr (Radoslav)</author>
            <pubDate>Fri, 19 Mar 2010 10:58:20 GMT</pubDate>
            <guid isPermaLink="false">http://www.rusija.rs/istorija/gradovi/256-spomenik-minjinu-u-pozarskom.html</guid>
        </item>
    </channel>
</rss>
