Историја Царског Села

петак, 15 април 2011 00:00

Оснивање и развој комплекса двораца и паркова у Царском Селу се везује за ослобођење старих новгородских поседа на обалама Неве од власти Шведске краљевине, изградњу Санкт-Петербурга и његово одређивање за престоницу Руске државе.

Та територија је од давнина улазила у састав древноруских земаља. У XII веку се крај звао «Ижорска земља Господара Великог Новгорода», у XVII веку «Ижорска земља» је била окупирана ос стране Швеђана. Враћање Русији ових територија је започето 1702. године победом наше земље у Северном рату.

На месту будућег Царског Села се налазио невелики дворац «Saris hoff», или «Saaris moisio» (у преводу са финског — «вила на узвишењу»), а на руском — Сарская мыза, означена на шведским мапама из XVII века. Одмах по окончању Северног рата, вила је поклоњена А. Д. Меншикову, који је постављен за генерал-губернатора ослобођеног краја, а 24. јуна 1710. године је указом Петра I «додељена» његовој будућој жени Јекатерини Алексејевној (званично склапање брака Петра I са Јекатерином је одржано у фебруару 1712. године) и укључена у разред дворских земаља.

У периоду од 1710.–1720. године, на месту дворца почиње да се гради приградска царска резиденција, око које се почињу појављивати села, као и предграђе са дворском послугом. Постепено се план комплекса усавршава. Убрзо Царску вилу почињу називати Царским селом, а на почетку изградње дворца, она добија високо звање Царског Села.

У току два века, Царско Село је представљало летњу парадну императорску резиденцију, чија изградња је била од државног значаја и реализована је уз учешће министарстава.

После Октобарске револуције комплекс двораца и паркова је био трансформисан у музеј, а најбоља здања насеља су нове власти предале образовно-васпитним и рекреативним установама за децу. Због тога је место 1918. године преименовано у Дечије село. 9. јуна исте године Јекатеринински дворац је отворен као музеј. 1937. године, поводом стогодишњице трагичне смрти А. С. Пушкина, град, у којем се будући песник образовао на Императорском лицеју, почиње да носи његово име. И, на крају, јануара 1983. године, дворцима и парковима града Пушкина је додељен статус заповедника, а 1990. године је добио свој садашњи назив: Државни музеј-заповедник «Царско Село».

Царскоселски комплекс двораца и паркова представља блистави споменик светске архитектуре и вртно-пејзажне уметности XVIII — почетка XX века. Цео спектар водећих архитеката, скулптора, сликара, оваплотио је овде замисли владарских наручилаца. У Царском Селу су концентрисани најбољи обрасци архитектуре барока и класицизма; баш ту су се појавили први ентеријери у руској престоници, који су урађени у стилу сецесије.

Композициони центар комплекса је Велики Царскоселски (Јекатеринински) дворац — велелепни пример домаћег барока. Очаравајуће делује раскошни намештај Велике сале и Златне анфиладе, свечаних просторија, међу којима је и светски позната Ћилибарска соба, којој је обновом дат нови живот. Данас, ушавши у дворац, можемо осетити дух елизабетинске и јекатерининске епохе и упознати јединствена остварења ликовне и примењене уметности.

У Царском Селу се налази једно од најбољих остварења архитектуре класицизма — Александровски дворац. Пролазећи собама његове стамбене половине, које су отворене за јавност, може се стећи слика о уметничким укусима последњих представника династије Романових, погледати Свечани кабинет императора, опремљен у стилу сецесије.

Више стотина споменика је распоређено на територији Јекатерининског и Александровског парка укупне површине 300 хектара: то су величанствени дворци и интимни павиљони, мостови и мермерни монументи, као и егзотичне грађевине у стилу готиске, турске, кинеске архитектуре, које угловима паркова дају романтичну атмосферу.

Дворци и паркови јединственог Царскоселског комплекса су значајно пострадали у годинама Великог Отаџбинског рата. Јекатеринински дворац, се током двадесет и осам месеци налазио на окупираној територији, и до 1944. године се претворио у изгорелу рушевину. Неки павиљони паркова су били делимични или потпуно разрушени; озбиљна оштећења су била и на другим здањима комплекса. У парковима Царског Села, изривеним бункерима и рововима, је било разрушено 25 мостова, око 50 брана, насипа и каскада.

Сада, после више од пола века од завршетка рата, радови на рестаурацији и обнављању у заповеднику, који су отпочели 1950-их година, се без преувеличавања могу назвати без преседана у светској пракси. Архитекте и рестауратори по цео дан обнављају непроцењиво историјско наслеђе, примењујући традиционалне материјале и технике позлате, обраде камена, лепљења и других радова, мајстора из XVIII–XIX века, чије тајне се поново откривају захваљујући документарним изворима.

http://www.tzar.ru/museums/history