Убиство  великог  војводе Сергеја  у Кремљу. Од  трагичног догађаја  22. јануара у Санкт Петербургу, а затим и других једнако трагичних дешавања  у Москви и Варшави, могли су се  очекивати  нови, још гори  политички  обрачуни  у  Русији . Да  је царска породица била  директно угрожена,  било   је јасно готово свима. Овог пута,  на  мети био  је велики кнез Сергеј, ујак цара, који је   убијен у  средишту  древног Кремља, светилишта и тврђаве  руске аутократије.

Пред  вама је Кремљ,  као чудесан  акропољ 2 км у обиму, са  великим бројем  палата, цркава  и касарни , кула , купола  са  крстовима,

Велики кнез Сергеј Александрович обучен као руски племић из времена цара Бориса Годунова (крај 16. века)

стрелама и    орловима, призор  изузетно  сугетиван, посматран са десне обале  реке Москва, у близини моста Москворетски. Снег  наталожен током дугих  руских  зима  прекрива  лоптасте  куполе у  бескрајним  златним  нијансама.  Високо   у  небо, још  из   1600-их  година,   из  времена цара  Биориса  Годунова штрчи  кула Ивана Велког. Цар Борис Годунов  и   епоха  луксуза и раскоши, убистава и побуна  су ме  подсетили  на  један  од ретких портрета   несрећног  великог кнеза Сергеја који је  штампан  на насловној  страни.  Свима су већ    добро  познати  раскошни  костими  који    се  свиђају   и цару  Николају II и царици, и у  коме се Цар  пре две године (пре рата и пре нереда), приликом једне  свечаности, појавио  на суду.   У  сличним, свечаним  приликама  је  и ујак  цара  носио овакву  одећу украшену  богатом  белом  свилом  и хермелином, којом  се истицала  његова  елегантнција  и господство,  али увек са  тужним  изразом   лица   Хамлета  са  севера.

Велика војвоткиња Елизабета, рођена 20. октобра 1864, удовица великог кнеза Сергеја, сестра  руске  царице.

Велики кнез Сергеј Александрович, рођен 29. априла 1857, убијен у Кремљу 17. фебруара 1905

Изузетна је  коинциденција  да  се   фотограф  налазио  на тргу  испред  Сената  тачно у  тренутку експлозије бомбе која је убила великог  војводу  Сергеја. Трагичној сцени  је  присуствовао  велики број сведока. Један од њих је  био  и репортер   британског    Деили Телеграфа   који  је објавио причу, а нашем  дописништу  у  Москви  доставио  две скице које  смо  обрадили и  направили    репродукције  које   овде  видите.

 

Петит Пале (Мала палата)   у Кремљу у којој је боравио  велики  кнеза Сергеј, пошто је напустио  место градоначелника   Москве. Трг испред Сената (Руска Дума), где се убиство десило;  у првом плану пролаз Николски  и  "Цар топова"

Врата Кремља су стално отворена и саобраћај је увек слободан, али ово није место  којим  се  често   пролази, па  је простор  испред  Сената скоро увек  пуст, осим на страни касарне, где је   „Цар топова“,  топ из 1586, тежак 39.000 килограма. О  томе  како  су  се  ствари  одвијале у  време  атентата,  очевидац  коме дугујемо  ова два  цртежа  говори:

"Постор испред Сената  је  био пуст  и имао  сам осећај  меланхолије када сам се  ту појавио,  а то   је  било мало пре 3 часова. Снег је био прљав, време  тмурно, неки људи су  били заузети стругањем  леда са тротоара.  Нисам приметио ништа необично , нити сам  обратио  пажњу на аутомобил великог кнеза који  је прошао поред мене. Изненада, пролазећи  близу  касарне, одјекнула  је страховита експлозија. Био    сам  запањен  и збуњен. У  делићу секунде је  настало   комешање.  Дошавши себи , приметио   сам неку врсту жућкастог  дима  који се   дизао са  земље. Затим се чуо  звук поломљеног стакла на страни према складишту. Видео сам  окупљену  малу групу  људи  која  је запањено посматрала шта се  дешава, а затим  се нешто покренуло  у снегу. Пожурио сам и приметио   аутомобил  и  испред  њега  умирућег  коња.  Било  је   то  као  ужасна ноћна мора. Неколико људи је дотрчало вичући : "Шта је било? Велики војвода је убијен у експлозији бомбе ! Ко га је убио - Студенти!?  Ухватите  убице! Смрт убицама!  Зауставите студенте! "

Манастир Чудов  (од речи „чудо“)у  Кремљу, где су   транспортовани  остаци великог  кнеза Сергеја, и  где је  и  сахрањен.

Убрзо је стигла  полиција  у пратњи неколико агената Тајне службе  задужене за  безбедност великог војводе Сергеја  који су наредили да се  људи окупљени  у близини   пролаза Николски   разиђу. Народ  се крстио лагано одлазећи са  места  трагичног  догађаја.  На  центру трга је  био младић обучен у црно;  нисам могао да видим његове   гестикулације. Око њега  су били људи који  су   узвикивали  да  је он  бацио бомбу  и    да   су га  видели  у пратњи  још двојице студената ,  што   је  није  било тачно.

Убиство  великог кнеза Сергеја на  тргу  испред  Сената  у срцу  Кремља,  Москва.   Скициран је   део око "Цара  топова“-   лево је складиште , десно зграда Сената .-- У основи,  пролаз  Николски , близу којих  је убица заустављен.

Велики кнез Павле Александрович, рођен 1860.г., млађи брат великог кнеза Сергеја, који је прво био опозван а затим, поново стекао   титулу  и звање.

"Полиција је формирала кордон око остатака аутомобила ,  учинивши призор недоступним  за   грађане.Кроз  масу се  пробијала велика војвоткиња, која  je дошла  гологлава, са крзненом  бундом  тек  око  рамена. Направљен  је пролаз. Клечећи на снегу  посматарла је   упрљано  тело  свог мужа. Једва да  сам  ишта видео кроз полицијски кордон. Ускоро  је дошло  још  полицајаца заједно са  свештеницима, који ће  га  транспортовати на носилима у манастир  Чудов, поред  „Мале палате“( Петит Пале ).  Остаци великог кнеза  су прикупљени уз велике тешкоће, јер je тело  било раскомадано. Возач је претрпео  тешке повреде   главе и леђа; остао  је  у свом седишту  одакле   је убрзо транспортован до болнице.

Остаци великог  војвода Сергеја  приликом  транспорта  на носилима у манастир Чудов

 Иако је  полиција  прикупила све предмете са  места  експлозије, многи делови  аутомобила и лични предмети  великог  војводе су прикупљени накнадно, даље   од   места  догађаја  и потом  предати  властима.  Златни сат и дијамантски прстен великог кнеза су пронађена у близини леш. На извесном растојању откривен је  још један прстен са драгим камењем . Ручица  врата аутомобила  је  одлетала на удаљеност  од две стотине корака, а сутрадан је пронађена  и табакера у  снегу. "

L'Illustration, 1905, #3235

Превео Драган Петровић