Преподобни батјушка у животу породице Романов

понедељак, 01 август 2011 12:16

Индекс чланка
Преподобни батјушка у животу породице Романов
Страна 2
Све стране

Страна 1 од 2

9. септембра 1831. године преподобни Серафим је исцелио Николаја Мотовилова, који постао његово духовно чедо. Млади Мотовилов био је често у Сарову и водио је дневник. Преподобни Серафим му је предао писмо за цара који ће доћи у Саров и Дивјејево, koji ће њега убогог да прослави, а он (цар) ће бити прослављен од Господа!

Када дође Царска породица у Саровску пустињу и Дивјејевски манастир, да би њега прославили, како је говорио преподобни, скупиће се више народа него класја жита у пољу. У сред лета певаће се Васкршњи Тропар: Христос Воскресе! Али, после великих свечаности, у Русији ће бити такво страдање да ће анђели једва успевати да приме душе! Наравно, Мотовилов тада нијезнао да се пророчанство односи на будућег цара Николаја Другог, који се још није био ни родио. Више извора потврђује да је Мотовилов тражио начина да се канонизација Преподобног Серафима одржи у време владавине Цара Николаја I, његове жене Александре Фјодоровне и његове мајке Марије Фјодоровне. Мислио је да се пророчанство преподобног Серафима односи на њих, па је био разочаран што је реалност била другачија.

Умро је 1879 године и, као што је преподобни и пророковао, није доживео канонизацију, коју је доживела његова жена Јелена. Наравно, Мотовилов није могао да зна да ће, педесет година после смрти цара Николаја I, на руском царском престолу да се појаве иста имена: Николај II, његова жена Александра Фјодоровна и његова мајка Марија Фјодоровна? Пророчанство се испунило у лето 1903. године. Акт о канонизацији саровског чудотворца потписао је цар Николај II, а покров за ковчег са светим моштима извезла је царица Александра. На свечаној литији у Сарову ковчег са светим моштима носили су цар Николај и велики кнежеви.

Знамење будућег страдања

Николај II се родио 19. маја 1868. године, као син цара Александра и царице Марије Фјодоровне. Васпитан у духу побожности и стрпљења, он се свагда сећао да на дан његовог рођења црква слави светог многострадалног Јова. У једном разговору са председником владеСтолипином, десетак година пре смрти, цар Николај је изразио уверење да се он није нималослучајно родио на тај дан, и да је то знамење његовог будућег страдалништва.

После краће болести, 1894. године, умро је његов отац Александар. Крај његове постеље све време бдио јесвети Јован Кронштатски који је касније признао да, по промислу Божјем, није могао даиспроси живот царев из руке Свевишњег. Николај и Александра крунисани су маја 1896, у великој Успенској саборној цркви Московског кремља. Међу онима који су служили био је исвети Јован Кронштатски, кога су последњи Романови веома поштовали. Тада се Цар предсвима присутним помолио Богу "да му подари мудрости и снаге да би честито управљао народом руским и да би дао добар одговор на Страшном суду Христовом."

Цар је владао у тешке дане револуција и побуна. На све стране ратовало се против

православне монархије. Он је веровао да је излаз из лавиринта савременог безбожја у Православљу. Нарочито је настојао да се у Русију врате канонске форме црквеног живота и уметности. Обнављајући храмове, он је желео да се у њих уносе православне иконе, а не оне које су постале "модерне" од времена Петра Великог. За време његове владавине, у Русији је подигнуто десет хиљада храмова, и преко седамсто педесет манастира. Нарочито се старао да учествује у прослављању светих угодника Божијих. Цар је посебно поштовао преподобногСерафима Саровског. Када је канонизациона комисија, испитавши и проверивши велики број чуда која су се десила молитвеним заступништвом саровског чудотворца, одлучила да га предложи за свеца, цар је ускликнуо: "Прославите га одмах!"

Монахиња Серафима (у свету Софија Александровна Булгакова, једна је од последњих сестара из манастира.) имала је истањчан књижевни укус и смисао за сликарство, а духовно је помагала многим поклоницима. Њој су причале старије монахињеда су, до вађења моштију преподобног Серафима, сваког другог јануара (дан његовог упокојења) у Сарову пекли палачинке, и зато су у Саров путовале и сестре из Дивјејева. Мати Амвросија јој је казивала како је и она као млада одлазила у Саров да би премазивала палачинке, којима су послуживали све поклонике.

Претходна - Следећа >>

Коментари

+3 #1 KIRIL 2011-08-02 01:30

www.youtube.com/watch?v=XY4ZggsLjHg .....Pesnja napisana na stihi Sergeja Behteeva(1879-1954).....NADJENO NA"NASIM"STRANICAMA!...HRISTOS VASKRSE RADOSTI NASA.....

Цитирај