Индекс чланка
Санкт Петербург, бисер царске Русије
Страна 2
Све стране

Једини начин да се упозна историјски, аристократски, царски и духовни центар Русије јесте посета руској севереној престоници, Санкт Петербургу. Москва је административни центар Русије, али са убрзаном транзицијом, новопеченим тајкунима и бизнисменима и лаганим претварењем у град сличан Њујорку, почиње да бледи мишљење о руском народу.

Санкт Петербург је сушта супротност свему овоме. Градско језгро су и даље зграде подигнуте вековима раније. Строги су правилници о градњи и није могуће било какво рушење амбијенталне целине. Становници града су поносни на своју историју, духовност и аристократски дух који овде постоји.

Захваљујући љубазности мог руског домаћина Јурија, своју посету овом граду сам отпочео обиласком централног градског језгра. А шта би друго почетак био него величанствени Дворски трг. Са познатог бронзаног коњаника, посматра нас лик оснивача града цара Петра Великог. Велика је заблуда да је по њему град добио име, већ је то било по апостолу Петру.

Прва грађевина подигнута у граду је Петропавловска тврђава. Намењена је за одбрану од Швеђана, али никада није коришћена. У склопу ње налази се црква посвећена Св. Петру и Павлу. На врху њеног златног торња високог преко 100 метара налази се фигура анђела. Прекрасно уређену цркву свакодневно посећује на хиљаде људи. У њеној крипти налази се гробница свих владара из царске лозе Романов. Ту су сахрањени и посмртни остаци Светог цара Николаја Романова и његове породице.

На Исакијевском тргу налази се храм посвећен Св. Исаку, а поред њега се налази споменик цару Николају I Романову. Овај храм има највећу куполу на свету, а може да прими око 10.000 верника. Дозвољено је попети се на платформу која окружује куполу високу преко 100 метара са које се пружа предиван поглед на град. Пројектовао ју је француски архитекта а градња је трајала четрдесет година. У центаралном градском језгру налази се и Казански сабор. Изглед ове цркве је инспирисан базиликом Св. Петра у Риму. Изграђена је са намером да буде највећа православна црква у Русији.

Након победе над Наполеоном постаје споменик руске победе над Французима. У њој је сахрањен чувени руски војсковођа маршал Кутузов. Совјети је по доласку на власт претварају у музеј. Деведесетих година је враћена Руској цркви. У овом храму чува се чудотворна икона Казанске Богородице која по предању чува овај град од најезде туђинаца.

У близини Исакијевског трга налази се чувена гостионица „Англетар“ из 1912. године у којој су боравили највећи руски песници, писци и уметници. Ипак најпознатија је по „соби пет“ у којој је живот трагично окончао песник Сергеј Јесењин. Настављајући даље, могуће је посетити Музеј руске књижевности - Пушкински дом, Музеј Достојевски, Универзитетски кеј и зграду Адмиралата која је типичан пример градње у царској Русији. Усидрен је и брод „Аурора“ који је познат по догајима у бољшевичкој револуцији.

Велика је штета ако се при боравку у Санкт Петербургу не упозна са духом града. Мој стрпљиви водич Јуриј ми је рецитовао стихове Пушкина на руском испред његовог споменика, а ја сам замишљао да су улицама којима сада пролазим ходали највећи умови света Пушкин, Достојевски, Љермонтов, Мандељштамп, Гогољ… У овом граду су рођени и завршили Правни факултет сигурно данас најпознатији Руси Владимир Путин и Дмитриј Медведов.

Нева је залеђена. По речима домаћина процес залеђивања почиње у новембру, а лед се отапа тек у марту. Замишљам како је изгледало бацање тела мистериозног монаха Григорија Распућина у Неву. На тај догађај подсећа стална музејска поставка у палати Јусопов. Она је једна од ретких преосталих аристократских палата у Санкт Петербургу. У овој кући је и Распућин убијен. По предању млади гроф Јусупов је прво покушао да га отрује, али када отров није деловао неколико пута је револвером пуцао на њега, да би на крају био бачен са моста у Неву. У Русији је и даље Распућин контраверзна личност и мишљења о њему су подељена.

Обилазак Санкт Петербурга је незамислив без посете једном од највећих и најцењених светских музеја. У питању је Ермитаж који се налази у склопу Зимског дворца. Ермитаж је француска реч и у преводу значи усамљено место. Оснивач музеја је царица Катарина која је 1764. године купила преко двеста слика и формирала прву колекцију. У музеју се чувају оригинална дела Леонарда Да Винчија, Рафаела, Тицијана, Каравађа, Ел Грека, Рембранта, Рубенса, Монеа, Пикаса и других. Музеј има преко три милиона експоната и шесто одаја. Због огромног значаја за светску културу под заштитом је Унеска. Приликом обиласка музеја кустос нам је изнео невероватан податак. Ако би се посетилац задржао испред сваког експоната само по минут, за разледање целокупног фонда овог невероватног музеја било би потребно дванаест година.

Посета Царском селу је немогућа без фасцинације детаљима сједињених у савршеном складу. Невероватни уметнички радови, осликане таванице, позлаћене дворане у којима су одржавани балови. Раскош каква вероватно не постоји нигде више у свету. Фасада зграда у Царском селу је урађена у предивном тоналитету плаве и беле боје са златним орнаментима. У појединим просторијама трпезе су постављене као да још увек чекају своје госте.

Следећа дестинација је Петерхоф невероватни музеј на отвореном са сигурно најлепшим комплексом фонатана на свету. Нажалост због зиме фонтане нису радиле тако да сам остао ускраћен за овај доживљај. Комплексом доминира Самсон који је савладао лава. Руси су веома поносни на ово благо а током Другом светског рата спасили су га тако што су делове фонтана закопали у земљи или транспортовали у Сибир.

Најпознатија црква у Санкт Петербургу је храм Спаса на крви. Посвећена је Васкрењу Христовом а налази се на месту где је убијен руски цар Александар II. Омиљена је црква свих становника Санкт Петербурга. Саграђена је у руском стилу и слична је цркви Св. Василија Блаженог у Москви, па је неупућени често мешају. Унутрашњост цркве је декорисана прелепим мозаицима који су недавно рестаурисани. Поглед на пет купола цркве никога неће оставити равнодушним, поготово ноћу јер је прелепо осветљена.

Најпознатија улица у граду је Невски проспект која је добила име по руском националном хероју Св. Александру Невском. Улица је невероватне дужине и ширине и по лепоти оставља без даха. У њеном склопу налазе се безбројне сувенарнице, ресторани, кафићи, бутици и десетине других радњих. На ову улицу се наставља Суворовски булевар назван по великом војсковођи Александру Суворову. Пажњу треба обратити на цене које су знатно веће од оних у Србији.

За превоз по граду најбоље је користити метро. Могућа је куповина карата за више вожњи. Ред вожње се строго поштује. Станице метроа су права уметничка ремек дела са предивно декорисаним плафонима који су често и позлаћени.