Лењинградска област губи своје племићке дворце из XVIII века. Вилама у Хостилицама и Котлама прети опасност да се уруше. Инвеститори међутим не желе да улажу новац у рестаурацију племићких двораца.

Јарослав је покушавао сам да нађе инвеститора. Препричавао историју места добростојећим људима да би пробудио код њих интересовање. У 18. веку ове земље је Петар I поклонио генералу Миниху, затим је посед прешао у руке породице Разумовски, а у 19. веку власник је постао кнез Потемкин. Али није успео да нађе неког ко би користио овај дворац. „Вероватно се боје да им се неће вратити оно што су уложили“, - претпоставља Јарослав Фомичев.
Стручњаци процењују да би рестаурација коштала десетине милиона рубаља. Раније су се многи чудили, када су споменике само излагали на аукцијама, тобоже културу су почели да продају, а живот је показао – култура, прецизније, напуштени дворци нису интересантни за бизнис. И није ствар само у трошковима. Предузимачи се жале на ситничаве договоре са свим стручњацима на свим нивоима - не чуди, јер су споменици под заштитом државе. И таква је ситуација не само у Хостилицама, већ и у другим историјским местима.
Албрехтов дворац. 1730. године царица Ана Иоановна је даровала ове поседе генерал-мајору Лудвигу фон Албрехту. Након неколико година овде је саграђен огроман дворац, савременици су га чешће називали замком. А све зато што је испод темеља ископан подземни лавиринт, а један од излаза су нашли у цркви, скоро километар од дворца.
Ту је била породична гробница Албрехтових. Посед – 33 хектара. Француски врт, стаклене баште, коњушнице, просторије за кочије и наравно – изузетна вила. На месту где су некад биле свечане дворане и мермерне степенице, сада су наслаге цигала. Инвеститори не жели да их рашчисте.
„Била су три инвеститора за четири године. Већ смо потписивали споразум да ће они преузети и реконструисати, али због кризе инвеститор се повукао, извинио се, јер сада нема новца“, - препричава Јуриј Кучерјавенко, главни човек администрације Котелског сеоског насеља Кингиспеског градског региона.

После кризе покушавали су да врате инвеститоре (двојицу из Москве, једног из Петербурга), али безуспешно. Остао је само бизнис план: рестаурирати посед са ловачком кућом, као из давнина, и издавати добростојећим људима. Хотел, кућа за одмор. Такав пројекат би се можда исплатио. Дворац у Марјино је успешан пример. Истина један од ретких. Али нису сви људи спремни да улажу милионе, а да им се то не врати након десетак година. Помоћ треба да пруже велике корпорације.
Извор: Вести.ру
-6°C
Облачно
Влажност: 93%
Ветар: JЗ 6 км/ч