Нижњи Новгород: Лепота у леду

среда, 19 јануар 2011 13:00

0 Коментари

Географским одликама Нижњи Новгород неодољиво подсећа на престоницу Србије. Подигао га је Јуријиј од Русије, у 13. веку, на обалама и узвишењима изнад две најфрекфентније реке Русије, на ушћу Оке у импозантну Волгу. Баш као Калемегдан, узвишен и пркосан стоји нижњеновгородски Кремљ, а, са друге стране, попут нашег Земуна, је град Бор.

- Брате, овај лед је толико дебео да би издржао тенк, а камоли ауто! - хвале се темпераментни и авантурама склони Новгорођани.

Нижњи, како од миља зову свој град, због мноштва фабрика и института у његовој области, које раде за потребе војне и нуклеарне индустрије, био је од 1959. до 1991. забрањен град за странце и туристе. То се крајем 90-их потпуно изменило, па је Нижњи постао незаобилазна дестинација великим крузерима који са белосветским туристима крстаре руским рекама.

Монотонију сивила фабричких хала и соцреалистичке архитектуре разбијају обновљене фасаде здања преосталих из времена царске Русије, те чудесни колорити на стотине манастира и цркава подигнутих из пепела убрзо после пропасти комунизма.

Град живи од авио индустрије, бродоградње, информационе технологије и ауто индустрије. Фабрика авиона "Сокол" је само за време Другог светског рата произвела 18.000 авиона типа "истребљивач". Авион МИГ-21 најпродаванија је војна летелица на свету. Овде је и "родна кућа" поноса савремене руске авијације, најбољег борбеног авиона на свету МИГ-35.

Највећа међу нижњеновгородским фабрикама за производњу аутомобила и камиона је "Газ", у којој је у најбољим данима радило око 150.000 радника. Тренутно, због кризе, запошљава тек око 30.000 радника свих струка.

Од свих знаменитих суграђана, Нижњеновгородци су највише поносни на Валерија Павловича Чкалова, пробног пилота чије су акробације авионом изазивале дивљење и поштовање руских пријатеља и непријатеља широм планете.

- Споменик Чкалову највећи је у граду и налази се на једној од најлепших локација, на платоу између тврђаве и универзитета, с погледом на ушће - поносно нам казује Вера Тарасова, директор једног од 40 музеја.

Због јаке индустрије и загађења које од ње долазе, градске архитекте побринуле су се да град понесе и епитет "зелени". У граду постоји мноштво паркова који се простиру на око хиљаду хектара, а најлепши и највећи међу њима је парк "Швајцарска" на чак 380 хектара. Ни култура није запостављена. Град има осам професионалних театара.

- Нама, Новгорођанима, атракција су велелепни планетаријум и професионални циркус школованих артиста чије представе остављају публику без даха - хвали се студент Сергеј Густов.

Град је и центар сајамског и конгресног туризма. Годишње се на Нижњеновгородској "јармарки" одржи више од 50 сајмова и конгреса. Овај сајам датира из 17. века и један је од најпосећенијих у Русији. Хотели примају 4.000 гостију. Више од 200 ресторана,око 500 кафића и исто толико објеката са брзом храном, угађа гостима са свих меридијана.

Управо због чувеног сајма и визије некадашњих властодржаца, овај град је у у 18. веку био финансијски моћнији и од Москве и Санкт Петербурга, па је због тога носио и епитет "кормило Русије".

Руски цареви често су били фасцинирани оним што се ради у "провинцији", па су увидевши неке знаменитости наређивали или да се исте пренесу у Москву и Петроград, или да се тамо направе исте такве, само веће! Чувени Исакијевски саборни храм у Петрограду направљен је, по наређењу цара, по угледу на Преображењску сајамску цркву у Нижњем. Споменик Мињину и Пожарском били су први споменици подигнути не у част господара, већ у част народних јунака. Споменик је царским указом пренесен на Црвени трг у Москви, где и данас стоји пред Храмом Василија Блаженог.

Веровали ли не, овдашњи пецароши ни зими се не лишавају свог хобија. На пецање се по изузетно ниским температурама не носи штап, већ само најлон, удица и бушилица. Јер, лед на средини Волге достиже дебљину и до једног метра. Пецате ли по овој хладноћи из страсти или због пуког преживљавања? На ово питање одговорено нам је громким смехом. Испопставило се да су то директори једне од највећих фирми у Нижњем, а да је пецање на леду омиљени хоби овдашњих мушкараца. Предусретљиви "ледени пецароши" нуде сваког намерника вотком и чајем. Додају и два руска савета: "Не веруј Русу који не пије" и "Ниси Руса упознао док се с њим не опијеш".

За љубитеље природе прави рај, области које деле реке Ока и Волга на свом укрштању представљају и границу природне вегетације Тајги на северу, шумовитих степа на истоку и мешовитих шума на западном, континенталном делу Русије. Уколико имате добре домаћине, са сличним афинитетима као што су ваши, провод и одмор су загарантовани.

Колега Фотограф Михаил Тимофејев води нас колима у обилазак идиличних села удаљених стотинак километара од Нижњег. Путеви су пресвучени са 15-ак центиметара дебелим ледом и прошарани кратерима насталим услед огромних количина соли. Али, нико за то не мари, Тимофејев гази стотку.

Нижу се села и градићи: Шумилово, Березовка, Богородск, Троица, Шапкино, Вјазовец, ушушкани у снежни огртач. Коначно одредиште "деревња" Аранки, скрајнута је далеко од пута у шумовиту степу. Село из бајке. Куће дрвене, старе по неколико стотина година. Као да су се сељани такмичили ко ће лепше да изрезбари и украси своје прозоре. Овим дуборезима позавидели би многи музеји света.

Лепушкаста и шармантна, како само Рускиња уме да буде, Соња Пигалова нам казује да је то село једна од омиљених дестинација уметника из васколике Русије. Долазе да би у њему нашли духовни мир и инспирацију за своја дела. Малобројни, углавном времешни мештани, на тренутак су шокирани нашом малом експедицијом, нашим камерама и апаратима, али се већ после првих неколико размењених речи отвара душа словенска, а са њом и сва врата у овом симпатичном селу.

Зима је, дан је кратак као трен, а наша чула би дуже да уживају у овој идили. Док напуштамо село ишарано замрзнутим речицама, констатујемо да бајке нису измишљене, на местима као што је село Аранке оне стварно постоје.

Више слика овде

Извор: Вечерње Новости