ИЗ Ростова на Дону, Нина Павловна, сваке године на дан ослобођења Београда 20. октобра путује у Београд да се помоли сенима свог оца Павла Јухина и положи букет белих ружа на Споменик ослободиоцима Београда. Јухин је један од 808 црвеноармејаца који је, уз 1.395 бораца Народно-ослободилачке војске Југославије, сахрањен на овом београдском гробљу. Од капије са рељефима од брачког камена, стазе воде до надгробних плоча у љишком пешчару. Рестауратори пажљиво чисте плоче, испитују крхкост камена. Радници „умивају“ плато, уређују зелене површине. Гробље које је у послератним деценијама било симбол братства двају народа, и на којем је млађим генерацијама држан историјски час у славу свенародног празника, Дана велике победе над фашизмом, једно време заобилазили су и ђаци и политичари. У готово неприметним подсећањима на тековине Другог светског рата, ратни датуми су пали у заборав. Данас је на гробљу све више свежег цвећа.

МИНУЛО је 65 година од потписивања акта о безусловној капитулацији нацистичке Немачке, којим је означена победа антифашистичке коалиције над фашизмом и завршетак Другог светског рата у Европи. Рат са Јапаном трајао је до 2. септембра 1945. године, али се као Дан победе ипак слави девети мај. Капитулација Немачке 9. маја 1945. славила се као Дан победе над фашизмом у Југославији, али тај датум последњих година почео је да се заборавља у Србији, иако је Југославија, а посебно српски народ и Србија, дала значајан допринос победи над фашизмом.