Доносите им цвеће

уторак, 12 јул 2011 22:42

На постаменту руски официр гледа у даљину, уз њега коњ, пије воду са извора. У рукама војника кацига са руским грбом. Овај бронзани споменик Руском експедиционом корпусу, који се за време Првог светског рата борио на територији Француске, свечано је откривен у центру Париза.

Говорећи на свечаном откривању, премијер РФ Владимир Путин је позвао да се са поштовањем сетимо лекција из историје, одговорно односимо према нашој заједничкој прошлости, да се она не идеализује, али да се не дозволи ни њено изругивање. Додао је, да «су многе странице наше историје биле намерно истргнуте, преписане тако, да одговарају примитивним, поједностављеним идеолошким схемама». Оцењујући ратне заслуге експедиционог корпуса од четрдесет хиљада руских солдата и официра, који су се далеко од отаџбине, борили не само за њу, него и за Француску, Владимир Путин је цитирао речи легендарног главнокомандујућег француске војске у том рату, маршала Фоша: «То што Француска није избрисана са карте Европе, је у првом реду захваљујући храбрости руских војника».

У Француску је руска војска стигла у априлу 1916. године. Прва специјална бригада је прешла дуг пут железницом од Москве, кроз цео Сибир, укрцала се на руске и француске бродове у луци Далиан и после 56-дневне пловидбе преко Индијског океана, Суецког канала и Средоземног мора, искрцала се 26. априла 1916. године у Марсеју. Французи су одушевљено поздравили трупе. Пут по којем су се кретале војне јединице је, према сећањима очевидаца, био посут цвећем. Посебна сензација је био један, који је у устима носио медведић Мишка, којег су војници пронашли у Сибиру , током транспорта за Владивосток.

О томе, како су ратовали војници и официри експедиционог корпуса, говоре речи изврештаја 5-те француске армије: «...уз енергично командовање свог команданта, генерала Лохвицког, изабрана бригада је сјајно одбранила све нападнуте објекте, упркос тешким губицима, посебно у официрском саставу». На бојним пољима Француске је тада укупно погинуло преко осам хиљада руских војника и официра.

Судбина сабораца је као и судбина саме Русије у то време. Носилац ордена Светог Ђорђа, артиљерац Родион Малиновски, који је добио два француска војна крста, је постао Маршал Совјетског Савеза, министар одбране СССР. Пуковник Георгиј Гогуа, носилац ордена Легије части, је погинуо у борби у редовима Беле армије под командом генерала Дењикина. Песник Николај Гумиљов, носилац два Георгијевска крста, добровољац хусарског пука руског експедиционог корпуса, стрељан од стране ЧК 1921. године.

Овај бронзани монумент, по мишљењу скулптора, заслужног уметника Русије, Владимира Суровцева, представља саставни део руског троугла у самом срцу Париза – монумент, мост Александра III и будући православни храм на кеју Бранли. Владимир Суровцев овако објашњава значење композиције: «На постаменту поручник гледа у даљину, уз њега је коњ. У рукама војника је кацига са руским грбом. У биткама је учествовала савезничка армија, и сви они су имали француске кациге, а ради разликовања су на кациге стављали обележја земаља, код Руса је то двоглави орао. Узгред, прича о кацигама потиче од Франсоа Митерана. Коњ, који пије воду са извора, – представља повратак изворима, пореклу, Отаџбини. Композицији смо дали име «Родњик» (извор), иако та реч није исклесана на постаменту».

Француска и цела руска емиграција, коју сада зовемо сународницима, негују сећање на наше војнике. Посећена су места где су они сахрањивани, споменици, капеле, невелики храмови. На једном од споменика погинулима стоји натпис: «Кад непријатељ буде побеђен и ви будете могли слободно да берете цвеће на овим пољима, сетите се ваших руских пријатеља и доносите им цвеће...»

http://www.pnp.ru/newspaper/20110624/6902.html