Где расте орах жут

субота, 22 октобар 2011 23:50

2 Коментари

У Београду се убрзано ради на обнављању, сређивању и чишћењу већ заборављених успомена на готово хиљаду војника Црвене армије који су изгинули 1944. године, истерујући немачку армију из Београда. Откривамо како су подизани а како нестајали споменици руским борцима, у зависности од политичких прилика код нас и код њих

Да је завршено како је замишљено и започето, и да је остало како је урађено, Београд би данас имао око 130 споменика посвећених борцима Црвене армије. Само од петнаестог до тридесетог новембра 1944. године, погинулим црвеноармејцима у главном граду подигнуто је осамнаест великих и тридесет и два мала споменика. План је био да се још педесет и два мања споменика, која су такође била припремљена, поставе до средине децембра исте године, а у следећим месецима још тридесетак спомен- обележја.

Време је учинило своје. Како је бледела успомена на ове храбре борце и како је бивало све мање сведока тих догађаја, тако је и споменичко наслеђе нестајало. Збир идеологије и немара дали су резултат. Хероји, ослободиоци Београда, као да су, неправедно, пали у заборав.

Од оног импозантног броја споменика данас на територији града Београда има петнаестак спомен-обележја, не рачунајући спомен-плоче. Најпознатији од њих свакако је оно које се налази у оквиру меморијалног комплекса преко пута Новог гробља.

- Увек и у сваком тренутку треба одати почаст тим храбро изгинулим борцима који су заувек остали у нашем главном граду - каже Милан Кољанин, научни сарадник у Институту за савремену историју. - Подсећања ради, у борбама за ослобођење Београда, познатим као Београдска операција, од 11. до 20. октобра 1944. године, учествовало је око 45.000 совјетских војника. У тој операцији посебан значај имала је Авала, јер је немачки спољни систем одбране организован с ослонцем на њу. Тешке борбе водиле су се у селу Бели Поток подно ове планине где се налазила дивизијска болница и где је сахрањено много совјетских војника. Ујутро 20. октобра ослобођен је Београд, а губици у редовима Црвене армије били су 976 погинулих и неколико хиљада рањених.

Сахрана на Позоришном тргу

Већ од првих дана ослобођења Београда, додаје наш саговорник, постављање споменика постаје не само знак захвалности Совјетском Савезу већ на неки начин увођење једне нове идеологије и конституисање новог идентитета југословенске заједнице. На сваком тргу, на сваком месту где је погинуло више црвеноармејаца подизани су споменици. Тако их је било на Тргу Републике, на Славији, код Вуковог споменика, на Старом сајмишту...

- Само неколико дана после ослобођења Београда на ондашњем Позоришном тргу (данас Трг Републике) сахрањена је једна група црвеноармејаца и ту је подигнут први споменик - каже Ненад Жарковић из Завода за заштиту споменика културе града Београда. - Сахрани и подизању споменика присуствовали су многобројни грађани, а главне личности били су генерал Владимир Жданов, Пеко Дапчевић, Мијалко Тодоровић. Генерал Жданов је одржао говор са совјетског тенка паркираног крај тела црвеноармејаца, а затим су сва тројица бацили грумење земље у раку.

У архивама је остало записано када је споменик подигнут, али не и када је уклоњен. Истраживачи овог периода се слажу да је то, готово сигурно, било у време захлађења односа са Совјетским Савезом, можда 1948. године. Споменик је уклоњен преко ноћи, а где је завршио нико не зна.

- И око Вуковог споменика, односно иза Студентског дома “Краљ Александар Карађорђевић”, водиле су се жестоке битке где је погинуло много ослободилаца - наставља наш саговорник. - Они су ту сахрањени, уз пригодне говоре и са спомен-обележјем, наравно. Покопавани су и на Славији. На десетине споменика је постојало. Мало њих је сачувано. Када је реч о територији града, таква обележја постоје у селима Бели Поток и Калуђерица, затим у Борчи, Крњачи, Рипњу, Ритопеку, а недавно смо нашли и споменике за које је мало ко знао. У Топчидеру, у кругу Гарде, налази се шест споменика. Зуб времена је, додуше, учинио своје јер је текстове готово немогуће прочитати, али смо релативно лако утврдили да је реч о борцима Црвене армије.

Коментари  

 

+6 #1 Milan Nikolić 2011-10-23 11:04

Neka im je večna SLAVA! Iz daleke Velike Rusije, položili su svoje živote za SLOBODU Srbije! I danas upiremo svoje poglede prema Ruskoj braći, jer su samo oni bili i ostali braća. Hitno vratiti spomenike na sveta mesta, zar to da se dogodi u Srbiji!? Kvislinzi, prodane duše. Zar srpski narod nije prozreo "zapad"? Sudbina Libije!

Цитирај

 

 

+6 #2 Milan Nikolić 2011-10-23 11:11

Braćo, bombardovali su nas 1944.godine, pa 1999az.godine, 72 dana zločinci satirali Srbiju, porušili sve što su mogli, ubili Predsednika, 2001.godine uspostavili kvislinšku vladu, koja tetura ka NATO i EU, proizveli svetsku krizu, pokoravaju zemlje od interesa, oteli Svetu zemlju KOSOVO, a mi sve pokorno podnosima!?

Цитирај

 

Освежи листу коментара
РСС за коментаре на овој вести.

Додај коментар

Име (захтева се)

Е-маил (захтева се)

Обавести ме праћењем коментара

Освежи

Пошаљи

Одустани

JComments