МИНУЛО је 65 година од потписивања акта о безусловној капитулацији нацистичке Немачке, којим је означена победа антифашистичке коалиције над фашизмом и завршетак Другог светског рата у Европи. Рат са Јапаном трајао је до 2. септембра 1945. године, али се као Дан победе ипак слави девети мај. Капитулација Немачке 9. маја 1945. славила се као Дан победе над фашизмом у Југославији, али тај датум последњих година почео је да се заборавља у Србији, иако је Југославија, а посебно српски народ и Србија, дала значајан допринос победи над фашизмом.

Чин капитулације одиграо се у Берлину непосредно после десетодневних огорчених борби Црвене армије скоро за сваку зграду у Берлину и кршењем последњег отпора нациста 2. маја 1945. године.
Церемонију потписивања акта о безусловној капитулацији нацистичке Немачке организовао је сам Стаљин, диктирајући услове капитулације. Он се 7. маја јавио телефоном маршалу Жукову, команданту јединица Црвене армије које су заузеле Берлин, и обавестио га да је тог дана у Ремсу потписана безусловна капитулација немачких војних снага пред западним савезницима.
„Главну тежину рата поднео је на својим раменима Совјетски Савез а не савезници“, рекао је Стаљин. „Због тога капитулација мора бити потписана пред Врховном командом свих земаља антихитлеровске коалиције, а не само пред Врховном командом савезничких јединица. Нисам се сложио ни с тиме што акт није потписан у Берлину у центру фашистичке агресије. Договорили смо се са савезницима да се потписивање акта у Ремсу сматра претходним протоколом капитулације.“
Тог 8. маја стигла је немачка делегација коју су стражарно спроводили британски официри.
За просторију у којој ће се потписати капитулација Немачке узета је једноспратна зграда војноинжењерске школе у предграђу источног Берлина, Карлсхорсту, односно сала њене мензе.
Тачно у поноћ између 8. и 9. маја Жуков се обратио присутнима: „Ми, представници Врховне команде совјетских оружаних снага и Врховне команде савезничких снага, овлашћени смо од влада антихитлеровске коалиције да од немачке војне команде примимо безусловну капитулацију Немачке. Позовите у дворану представнике немачке Врховне команде.“ На вратима се најпре појавио фелдмаршал Вилхелм Кајтел, начелник немачке Врховне команде, а за њим генерал Штумпф и адмирал Фон Фридебург.
Кад су сели за сто, маршал Жуков се обратио немачкој делегацији: „Имате ли код себе акт о безусловној капитулацији Немачке, јесте ли га проучили и имате ли пуномоћје да га потпишете?“
„Да проучили смо га и спремни смо да га потпишемо“, одговорио је Кајтел приликом предаје пуномоћја од адмирала Деница, Хитлеровог наследника на месту канцелара.

Потом је Жуков наставио: „Предлажем немачкој делегацији да приђе нашем столу. Овде ћете потписати акт о безусловној капитулацији.“ Немачка делегација потписала је свих пет примерака тог документа. Исто то учинила је савезничка делегација. Све је било готово за 50 минута, а затим је настало весеље уз канонаду из свих врста оружја у част победе над фашизмом.

Акт о безусловној капитулацији Немачке у целини гласи:

1. Ми доле потписани, који преговарамо у име немачке Врховне команде, саглашавамо се са безусловном капитулацијом свих наших снага на копну, на мору и у ваздуху, а такође и свих снага које се сада налазе под немачком командом - Врховној команди Црвене армије и истовремено Врховној команди савезничких експедиционих снага.
2. Немачка Врховна команда одмах ће издати наређење свим командама копнених, поморских и ваздухопловних снага и свим снагама које се налазе под немачком командом да прекину ратна дејства у 23.01 по средње европском времену 8. маја 1945. године, да остану на својим местима где се у то време нађу и да се потпуно разоружају, предајући све своје наоружање и војну опрему локалним савезничким командантима или официрима које одреде представници савезничких врховних команди, с тим да се не уништи и не оштети ниједан брод, пловно средство или авион, не смеју бити оштећени њихови трупови, машински уређаји и справе, а такође машине, наоружање, апаратура и сва војнотехничка средства за вођење рата.
3. Немачка Врховна команда ће одмах проследити надлежним командантима све допунске заповести издате од Врховне команде Црвене армије и Врховне команде савезничких експедиционих снага.
4. Овај акт неће бити препрека да се замени другим општим документом о капитулацији, који ће укључити Уједињене нације или ће се закључити у њихово име, који ће се односити на Немачку и немачке оружане снаге у целини.
5. У случају да немачка Врховна команда или било које оружане снаге које се налазе под њеном командом не буду поступиле према овом акту о капитулацији, Врховна команда Црвене армије и Врховна команда савезничких експедиционих снага предузеће све казне и друге мере које буду сматране потребним.
6. Овај акт састављен је на руском, енглеском и немачком језику. Меродаван је само руски и енглески текст.

НЕМЦИМА СТО КОД ВРАТА

ЗА столом изнад ког су на зиду биле истакнуте заставе Совјетског Савеза, Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Француске седели су њихови представници: маршал Црвене армије Георгиј Константинович Жуков, маршал авијације Велике Британије Артур Тедер, командант стратегијских ваздухопловних снага САД генерал Карл Спац и главни командант француске војске Жан-Делатр Тасињи. За другим столом седели су команданти Црвене армије који су учествовали у бици за Берлин на челу са генералом армије Рокосовским. Трећи сто при улазу у салу био је одређен за немачку делегацију.

Извор: Новости