Житељима и гостима руске престонице указала се јединствена могућност да виде више од 200 оригиналних предмета и докумената који су припадали председнику САД Авраму Линколну (1809-1865) и руском цару Александру II Романову (1855-1881). Та два светска великана који су се познавали само разменом писама, много тога је повезивало – велики кораци ка остваривању слободе човека и трагична смрт као резултат атентанта.

Пре 150.година, руски цар Алекснадр је (1861.) потписао манифест којим је ослободио сељаке од кметовског ропства, а две године после председник САД Линколн је одговарајућом прокламацијом ослободио робове. На изложби која је отворена 23. фебруара у дворани Федералних архива на Пироговки представјени су оригинални документи XIX века из америчких и руских музејских збирки међу којима и чувени укази. Изложба је приређена под високим покровитељством заједничке Руско-Америчке председничке комисије Медведев-Обама.

Највреднији експонати су по мишљењу експерата перо којим је Александр II потписао знаменити манифест и прво Линколнова перница којом се он потписао испод прокламације. Први пут је изложен изрешетан мундир заповедника гардијске јединице Саперног батаљона и сабља коју је носи цар тог суђеног дана 1.марта 1881. Посетиоци имају такође ретку прилику да виде цртеж сликара А. Лебедева на којему је фиксиран цар окружен члановима своје породице непосредно након атентанта.

На изложби је представљен и портрет амерчког председника који је насликао Џон Хили чија копија украшава салу за пријеме Белог дома у Вашингтону. Из Америчког архива у Москву је допремљена и лична преписка руководилаца као и фотогфраје Линколна и његове породице.

Експонати су позајмљени из Државног архива Руске Федерације, Историјског музеја, Ермитажа, Руског архива, Војно поморског флота, Руске државне архиве древних аката, Архива спољне политике Руске царевине, Министарства иностраних послова Руске Федерације. С америчке стране основни партнер је Фонд Америчко-Руске културне сарадње који обједињује експонате из 22 збирке међу којима су и најкрупнији музеји и библиотеке.

Б.Ракочевић