субота, 05 март 2011 16:04
Почетком реформи Ивана Грозног се сматра сазивање првог Земског сабора 1549. године, уз учешће бојара, племства и високог свештенства. Сабор је донео одлуку о састављању новог Законика, у којем су посебно назначене казне за узимање мита. 1550. године је цар формирао прву регуларну стрељачку војску
1. Реформе Ивана Грозног
Почетком реформи Ивана IV се сматра сазивање првог Земског сабора 1549. године, уз учешће бојара, племства и високог свештенства. Сабор је донео одлуку о састављању новог Законика, у којем су посебно назначене казне за узимање мита. 1550. године је цар формирао прву регуларну стрељачку војску, а 1555. године је спровео реформу локалног самоуправљања, стварајући у окрузима изабране органе управљања. 1560-их година су реформе замењене терором чији резултати су константно слабљење моћи војске, економска криза и јачање власти цара.
2. Доношење Саборног законика
1649. године, за време владавине цара Алексеја Михајловича Романова на Земском сабору у Москви је донет Саборни законик, који је регулисао практично сва правна питања. Документ је састаљен од 25 поглавља, која су дефинисала норме државног, управног, грађанског и кривичног права. Законик је коначно дефинисао кметско право, одредио режим изласка и уласка у земљу, и први пут одвојио државне од кривичних прекршаја. Документ је био на снази све до 1832. године, када је донет Зборник закона Руске империје.
3. Монетарна реформа Алексеја Романова
1654. године, указом владара Алексеја Михајловича Романова, у земљи је започело ковање сребрног новца, у народу прозваног "јефимкама". На једној страни сребрњака се први пут појавио натпис "рубља" и двоглави орао, а на другој — цар на коњу. Покушај увођења у промет непокривеног новца је довео до инфлације, раста унутрашњих напетости и завршен је народним бунама. После годину дана је увођење првих рубаља прекинуто, а обновљено је тек 1704. године за време Петра I.
4. Реформе Петра I
Од краја XVII века, одлуком Петра I Русија је ушла у тродеценијске реформе, које су дотакле многе области живота и утицале на будућност земље. Најважније међу њима су — трансформација Русије у империју, измена система бројања година, појава световних образовних установа, укидање патријаршије и одузимање аутономије цркви, формирање регуларне војске и морнарице, доношење Табеле рангова, којојм су подељене грађанска и војна служба, оснивање Академије наука и друго.
5. Губернијска реформа Јекатерине II
1775. године је царица Јекатерина II спровела реформу локалне управе, приближивши административно-територијалну организацију земље садашњој. Уместо 23 губерније и 66 провинција, у Русији се појавило 50 губернија, а свака се делила на 10-12 области. На челу губерније је био губернатор, којег је именовао и постављао монарх. Поштовање закона у региону је пратио губернијски јавни тужилац, а губерније су надзирали генерал-губернатори, који по овлашћењима подсећају на садашње изасланике председника у федералним окрузима.
6. Министарска реформа Александра I
8. септембра 1802. године Александар I је потписао манифест "О успостављању министарстава", успоставивши основе новог система државног управљања у Русији. Документом су некадашњи колегијуми трансформисани у осам министарстава — спољних послова, војних копнених снага, поморских снага, унутрашњих послова, финансија, правде, трговине и народног образовања. У манифесту се говорило и о формирању комитета, "састављеног искључиво" из министара. До 1906. године је Комитет министара остао највиши орган извршне власти земље.
7. Реформе Александра II
1861. године је Александар II потписао Манифест о укидању кметства, дајући сељацима слободу и право располагања сопственом имовином. 1864. године су остварене још две кључне реформе — села, чији резултат је био то да су изабрани органи локалне самоуправе постала земства, и реформа правосуђа, којом су уведени цивилни судови, порота и адвокатура. 1874. године је Александар II спровео још једну важну реформу — војске. У земљи је уведена општа војна обавеза, а рок служења је скраћен са 25 на 5-7 година.
8. Први декрети совјетске власти
У новембру 1917. године су бољшевици дошавши на власт, донели низ докумената, међу којима су дуго времена најпознатији били декларативни декрети о миру и о земљи. Декрет о укудању сталежа и грађанског поретка, Декрет о одвајању цркве од државе, национализација банака и великих газдинстава су заиста кардинално изменили живот у земљи. Међу декретима тог времена, који су изменили наш живот, се може споменути и прелазак са грегоријанског календара на јулијански и реформа правописа.
9. Индустријализација и колективизација
1927. године је на XV конгресу ВКП(б) донета одлука о обједињавању индивидуалних сеоских газдинстава у колхозе. До јесени 1932. године је у њих ушло 62,4 процената, а до 1937. године — већ 93 процента домаћинстава, и колхози су постали једна од основа совјетске економије. Истовремено, крајем 1920-их власт је пошла путем индустријализације — развоја тешке и војне индустрије и решавања технолошке заосталости. Резултати реформи су били како привредни раст, тако и консолидација административно-командног модела управљања.
10. Реформе власти Јегора Гајдара
Од 1991-1992. године, влада Русије је донела низ кључних мера за прелазак са социјалистичке на капиталистичку привреду, развијених под вођством Јегора Гајдара. Најважније међу њима су биле либерализација цена, слобода спољне трговине и ваучерска приватизација. Истовремено, уз нестанак трговинског дефицита, дошло је до оштрог раста цена, који је довео до брзог пада нивоа животног стандарда становништва. Немалу критику је заслужила и убрзана приватизација, која је у народу названа "прихватизацијом" због њеног спровођења у условима нелојалне конкуренције.
Часопис «Огоњок» № 6 (5165) од 14.02.2011
"Огоњок" је одабрао десет кључних промена у историји Русије, које су њено уређење приближиле садашњем
Приредио Јевгениј Козичев
http://www.kommersant.ru/doc.aspx?DocsID=1576742
Додај коментар