Интерактивни музеј ГУЛАГа

недеља, 06 новембар 2011 21:21

На Дан сећања на жртве политичких репресија, су у многим руским градовима одржане бројне меморијалне манифестације.У Кузбасу је, уочи дана сећања, отворен интерактивни музеј-меморијал, посвећен жртвама репресије.

Ограда висока два метра, бодљикава жица, контролни пункт, стазе, стражарске куле. Скоро све је направљено од дрвета - јеле и кедра, којима су богате сибирске тајге. Метала и гвожђа је овде мало: осим пећи у касарнама и дворучних тестера, које су користили затвореници. Међутим, "гвозденим" водичи називају и карактер оних, који су пре више од пола века, успели да преживе у сибирском логору.

"Шта сам видела у музеју, видела сам ове бараке. Све сам осетила, преживела. Већ ту сам заплакала, сећам се и ових затворских кревета", - говори Валентина Дјаконова, кћерка политичког затвореника.

По причама бивших политичких затвореника, аутори музеја су у селу Уст-Кабирза у тајги, све вратили у првобитни облик. Логорски круг, купаоница, трпезарија са масивним клупама. Бараке, у којима су "најпрестижнији" затворски кревети – код пећи, и самица, за оне, који су били окривљени или лоше радили.

Током 30-40-их година, на територији Кузбаса је било око петсто логорских пунктова. По подацима историчара, кроз те тамнице и радне логоре је прошло преко два милиона људи. Међу њима су били и такозвани «редовни осуђеници» и криминалци, и "власовци", али изнад свега, око 70% је ту било "каера", односно осуђеника за контрареволуцију и саботажу.

Међу затвореницима СибЛАГА су били певачица Лидија Русланова, глумац Спартак Мишулин, режисер Наталија Сац. Карта поправних установа је у то време умногоме личила на карту Кемеровске области: логори су се практично претварали у "сателите" градова и области. На 15 становника би долазио један затвореник. Њиховим радом су изграђени канали, рудници, фабрике. Најтеже од свега је било постављање железничке пруге у рејону Горнаја Шорија. При њеној изградњи је погинуло на десетине хиљада затвореника.

"Желимо овде да направимо "временску машину ", како би данашњи људи могли да схвате како је то изгледало и да привире у прошлост: како је било у Стаљиново време?", - говори Аман Туљејев, губернатор Кемеровске области.

На једном од плаката се затвореницима предлаже да "поштеним радом искупе своју кривицу пред Отаџбином". Али, осуђеницима по члану број 58, је разлог хапшења најчешће био непознат. Учитељ из башкирског села се нашао у Кузбасу због тога, што је у његовом пасошу била уписана погрешна година рођења, напредног сељака су ставили "под надзор" у моменту када је предавао држави "вишак жита".

"Дошао је да властима преда јечам. "Тројка" је очигедно сматрала да се не испуњава план хапшења. И он је био окривљен, што је довезао блатњаво жито. Осуђен је за саботажу и после 9 дана стрељан", - говори Лидија Неунивахина, научни сарадник музеја "Шорски ГУЛАГ".

Деци политичких затвореника, која су позвана на отварање музеја, је тада било од пет до десет година.То време они памте само кроз епизоде, смутне одломке. Овај логор они из неког разлога, памте само по суморном и облачном времену.

http://www.vesti.ru/doc.html?id=615767