Умрла кћерка Стаљина

Власти САД су 28. новермбра саопштиле да је шест дана раније, 22. новмебра у 86. години у једном старачком дому града Ричленда у савезној држави Висконсину,  од рака на дебелом цреву умрла једина Стаљинова кћерка Светлана Алилујева, која је после емигрирања у Америку променила име у Лана Питерс. Светлана је рођена28.априла 1926.у у Лењинграду од оца Јосифа Висарионовича Стаљина, совјетског диктатора   и Надежде Алилујеве. Пошто је са одличним успехом завршила елитну средњу  школу у Москви , уписала је најпре  Филолошки факултет на  Московском државном универзитету (МГУ) да би затим прешла на историјски, и магистрирала на Академији друштвених наука при ЦК КПСС.Радила је као преводилац и уредник књижевних издања, превела неколико књига и била стало запослена у Институту светске књижевности  „Максим Горки„ у Моксви.

Удавала се четири пута. Одмах по завршетку школе удала се за Григорија Морозова, школског друга свог брата Василија, и у том браку који је тихо раскинут, родио им се син Јосиф Алилујев. Године 1949. Стаљинова кћи јединица  се по други пут удала-овог пута изабраник њеног срца био је Јуриј Жданов, син  партијског високог рукводиоца Андреја Жданова и у том браку родила им се кћер Јекатарина (1950.)

Године 1967.Светлана одлази у Индију на сахрану  Бранџеша Сингха, који је према неким подацима био њен законити, грађански  муж(трећи по реду) и решила да се   више не враћа у домовину. Из Индије је најпре прешла у Швајцарску, а заим се преселила у САД где се удала за америчког архитекту Виљема Питерса( четврти брак ) са којим је имала кћерку Олгу. Ни овај, амерички брак није био дуговечан: развечли су се поле две године,и Светлана себе преименује у Лану ( Лану Питерс). Материјално се обезбдеила од хонора својих мемоара „Двадесет писама пријатељу”.

Године 1984. Светлана Алилујева, сада као Лана Питерс  је неочекивано решила да се врати у Совјетски  Савез. У Москву је стигла са кћерком Олгом Питрес која није знала руски језик. Совјетске власти су је топло дочекале, вратиле јој држављанство СССР-а јој је било одузето након емиграције. Међутим, она није успела да нормализује однос са сопствеом децом коју је практично била одбацила.Покуашала је да се насатни у Грузији где јој је по налогу Владе додељен трособни стан, сталне месечне принадлежности а дат јој је и аутомобил на располагање.Тамо је Алилујева прославила свој 60. рођендан,учила кћерк Олгу грузијски и руски. Али ипак  није могла да  нађе заједнички језик ни са властима ни са бившим пријатељима и познаницима и након две године ( 1986.) поново се враћа у САД оставивши за собом двојно држављанство.

Крајем 1980—их година Светлана је живела у Енглеској, у Кембриџу. Гпдине 1990. изјавила је у једном интервјуу  да је као писца „привлачи светлост живота и не воли да копа по мрачним буџацима историје“. Одоговарајући на питање како подноси ту чињеницу да је Стаљинова кћерка, Алилујева је одговорила: “Мене то ни уком случају не оптерећује , него притиска друге и утиче на мој однос према људима . Ја мислим да се из тог живота не може искочити. Уопште не живим  у прошлости.Одавно живим свој сопстевени живот на начин који ми је занимљив.С тачке гледишта мога оца , писање нити је било  неоходно нити  примерено.... Комунизам сам давно  оставила, још од времена кад сам отпутовала у Индију, тако да одвано већ живоим свој сопстевни живот.“

О животу у САД, Светлана Алилујева  каже: “За четрдесет година живота овде Америка ми није дала ништа. Чак нисам научила ни да водим своју чековну књижицу. Али, већ је касно да се поново почиње изнова...Овде, у Америци ћу и умрети „, рекла је Стаљинова кћерка у једном интервјуу (што се цитира у „Википедији”).

Последњих година Алилујева-Питерс је живела одвојено од кћерке, најпре у једном старачком дому у Енглеској, а затим у манастиру у Швајцарској.

Године 2005. дала је интервју тв каналу“Русија“ за документарни филм који се снимао под насловом „Светлана Алелујева и њени мужеви „. После три године ( 2008) она се појављује у  45 минутном документарцу „Светлана о Светлани”.

Бранко Ракочевић

Власти САД су 28. новембра саопштиле да је шест дана раније, 22. новембра у 86. години у једном старачком дому града Ричленда у савезној држави Висконсину,  од рака на дебелом цреву умрла једина Стаљинова кћерка Светлана Алилујева, која је после емигрирања у Америку променила име у Лана Питерс.  Светлана је рођена28.априла 1926.у у Лењинграду од оца Јосифа Висарионовича Стаљина, совјетског диктатора   и Надежде Алилујеве. Пошто је са одличним успехом завршила елитну средњу  школу у Москви , уписала је најпре  Филолошки факултет на  Московском државном универзитету (МГУ) да би затим прешла на историјски, и магистрирала на Академији друштвених наука при ЦК КПСС.Радила је као преводилац и уредник књижевних издања, превела неколико књига и била стало запослена у Институту светске књижевности  „Максим Горки„ у Моксви. Удавала се четири пута. Одмах по завршетку школе удала се за Григорија Морозова, школског друга свог брата Василија, и у том браку који је тихо раскинут, родио им се син Јосиф Алилујев. Године 1949. Стаљинова кћи јединица  се по други пут удала-овог пута изабраник њеног срца био је Јуриј Жданов, син  партијског високог рукводиоца Андреја Жданова и у том браку родила им се кћер Јекатарина (1950.)

Године 1967.Светлана одлази у Индију на сахрану  Бранџеша Сингха, који је према неким подацима био њен законити, грађански  муж(трећи по реду) и решила да се   више не враћа у домовину. Из Индије је најпре прешла у Швајцарску, а заим се преселила у САД где се удала за америчког архитекту Виљема Питерса( четврти брак ) са којим је имала кћерку Олгу. Ни овај, амерички брак није био дуговечан: развечли су се поле две године,и Светлана себе преименује у Лану ( Лану Питерс). Материјално се обезбдеила од хонора својих мемоара „Двадесет писама пријатељу”.Године 1984. Светлана Алилујева, сада као Лана Питерс  је неочекивано решила да се врати у Совјетски  Савез. У Москву је стигла са кћерком Олгом Питрес која није знала руски језик. Совјетске власти су је топло дочекале, вратиле јој држављанство СССР-а јој је било одузето након емиграције. Међутим, она није успела да нормализује однос са сопствеом децом коју је практично била одбацила.Покуашала је да се насатни у Грузији где јој је по налогу Владе додељен трособни стан, сталне месечне принадлежности а дат јој је и аутомобил на располагање.Тамо је Алилујева прославила свој 60. рођендан,учила кћерку Олгу грузијски и руски.

Али ипак  није могла да  нађе заједнички језик ни са властима ни са бившим пријатељима и познаницима и након две године ( 1986.) поново се враћа у САД оставивши за собом двојно држављанство. Крајем 1980—их година Светлана је живела у Енглеској, у Кембриџу. Гпдине 1990. изјавила је у једном интервјуу  да је као писца „привлачи светлост живота и не воли да копа по мрачним буџацима историје“. Одоговарајући на питање како подноси ту чињеницу да је Стаљинова кћерка, Алилујева је одговорила: “Мене то ни уком случају не оптерећује , него притиска друге и утиче на мој однос према људима . Ја мислим да се из тог живота не може искочити. Уопште не живим  у прошлости.Одавно живим свој сопстевени живот на начин који ми је занимљив.С тачке гледишта мога оца , писање нити је било  неоходно нити  примерено.... Комунизам сам давно  оставила, још од времена кад сам отпутовала у Индију, тако да одвано већ живоим свој сопстевни живот.“ О животу у САД, Светлана Алилујева  каже: “За четрдесет година живота овде Америка ми није дала ништа. Чак нисам научила ни да водим своју чековну књижицу. Али, већ је касно да се поново почиње изнова...Овде, у Америци ћу и умрети „, рекла је Стаљинова кћерка у једном интервјуу (што се цитира у „Википедији”). Последњих година Алилујева-Питерс је живела одвојено од кћерке, најпре у једном старачком дому у Енглеској, а затим у манастиру у Швајцарској.Године 2005. дала је интервју тв каналу“Русија“ за документарни филм који се снимао под насловом „Светлана Алелујева и њени мужеви „. После три године ( 2008) она се појављује у  45 минутном документарцу „Светлана о Светлани”.

Додај коментар

Име (захтева се)

Е-маил (захтева се)

Обавести ме праћењем коментара

Освежи

Пошаљи

Одустани