Лењин: 88 година од смрти

четвртак, 26 јануар 2012 00:54

Лењин је живео, Лењин је жив (?), а да ли ће и живети?-на ово питање мораће да попричека не само Мајаковски.

Вођа светског пролетаријата Владимир Иљич Уљанов -Лењин умро је пре 88 година - 21. јануара 1924. У бившем СССР-у свака годишњица Лењинове смрти обележавана је полагањем венаца највиших партијских и државних органа на његов Маузолеј на Црвеном тргу, а сад се овог датума спомињу чланови Комунистичке партије Руске Федерације који у поворци од неколико хиљада људи на челу са својим лидером Генадијем Зјугановим са обиљем црвених комунистичких барјака дефилују улицама и трговима Москве недалеко од градског језгра.

Нема никакве сумње да се личности вође светског пролетартијата који је преокренуо ток историје морамо спомењиути бар једном годишње, бар на дан његове смрти. То су учинили на пригодан начин и водећи руски медији настојећи и да са данашњег актуелног друштвеног и политичког тренутка поново узбуркане историје ове велике земље у којој револуционарно семе често сеје буревесник и оно увек наилази на плодно тло, осветле неке аспекте улоге личности у историји, овом пригодиом Лењина.

Једно од питања којим се бави високотиражна Комсомолскаја правда (Комсомолъская правда) у броју од 21. јануара, на дан Лењинове смрти је: да ли би, у случају да је Иљич поживео бар још неколико година, ако не и дуже (а умро је у 54. години ) биле могуће Стаљинове репресије. Популарној Комсомолки је помогао да одговори на ово питање Николај Стариков, познати аутор већег броја књига о револуцијама и њјиховим вођама .

Препредењак, а не шпијун

За 88 година коколико је прошло до Лењнове смрти у историји Русије су се догодиле корените, помене, не ретко са кататстрофалним последицама, менјале су се вође. Како би се са ове дистанце могло погледати на Ленина и оценити негова улога?

До октобра 1917. Лењин је био бескомпромисни рушитељ руске државе, а после Октобарске револуције - ујединитељ руских земаља

На ова и слична питања писац – публициста Николај Стариков је давао прецизне и кратке одговоре из којих проистиче најпре да је до октобра 1917. Лењин био бескопромисни рушитељ руске државе. Контакти са страним обавештајним службама, залагања за пораз своје земље у светском рату одвојали су се до почетка Револуције. А после ње Лењин је био ујединитељ руских земаља. Био је утемељивач нове руске државе, Совјетског Савеза.

Чији је био шпјун: британски, немачки?

Стариков је је одлучно одговорио: Лењин није био ничији шпијун. То је касније измишљено са циљем да се компромитује бољшевичка партија. Али постоји и друга страна истине - иза било које револуционарне партије увек стоје стране обаештајне службе и страни новац. Тако је било и са бољшевицима. Али не немачке, него енглеске специјалне службе.

Страни новац за „револуционарне гринфилд инвестиције!

Лењин је користио новац из иностранства за дизање своје револуције. А затим би кршио договор настојећи да поново изгради земљу. Како су се западни партнери односили према таквом правцу деловања Лењина?

Западни партнери су се односили према активностима револуционара увек благонаклоно све дотле док би револуционари рушили. Чим они почну да подижу, да стварају, а на тако нешто нису способни сви револуционари, у том моменту се на њих обрушава гнев страних босова и специјалних служби.

Кад се десила Октобарска револуција и победила совјетска власт, није било никаквих атентата на Лењина. Један бојажљив пуцањ есера 1. јануара 1918. Али чим су бољшевици угушили побуну левих есера и показали политичку вољу, одмах су почели атентати. Капал или неко други је пуцала на Лењина у лето 1918 - друго је питање. Убијен је руководилац питерске чеке. Бољшевици су узвраћали жестоко, уводе црвени терор, проваљују у енглеско посланство, хапсе британске дипломате, убијају војно-поморског аташеа. Али Британија није објављивала рат. Сад ратове објављују једноставно и због снижења цене нафте. Или зато што је негде брод потопљен. Или зато што ће тамо неко некад имати некаву бомбу. Све су то довољни разлози да се започне рат. Тада се Британија уздржавала од објаве рата. Зато што су бољшевици показали карактер и доказали да се тек - тако с њима не може поступати. И атентати на руководиоце совјетске власти су били немилосрдно кажњавни.

Иако су бољшевици сарађивали с британском обавештајном службом, они су ипак у свим случајевима покушаја недозвољених активности жестоко реаговали.

Иљич је имао тежак карактер

Лењин је био од оних људи за које се каже да имају тежак карактер. Врло грубо се односио према својим политичким противницима, Троцког је називао «политичком проститутком», и то је спадало чак у његове блаже изразе. Белешке које је писао за време заседања Политбироа и Свесавезног Централног Извршног Комитета (Владе Совјетске Русије) запањују својом грубошћу и простаклуком. Веома суров је човек био. У његовим постреволуционарним белешкама се могу срести речи као „стрељати“, „обесити“. То је донекле било условљено суровостима грађанског рата. Али не сме се заборавити да је тадашњи главни руководилац државе Русије директно позивао на насиље, на истребљење свештеника, руског козаштва. То је све нанело ненадокнадиве губитке демогафској основи руске нације. Од суровог Лењина совјетска пропагадна машина је направила доброг дедицу са брадицом.

Да ли је Лењин наредио да се стреља последњи руски цар и његова породица?

Ова историја до краја још није истражена. По мишљењу писца и публицисте Николаја Старикова, Лењин такву наредбу није издао. То наређење је највероватније потекло или од Свердлова, или можда од самог Троцког. По последњој верзији то је била иницијатива одоздо, од Јекатеринбурског совјета, али та верзија изгледа најмање вероватна. У исто време кад су Николаја II и његову породицу побили у Јекатаринбургу, по личном Лењиновом наређењу су чували жену Александра III коју су затим предали у руке Немцима, да би је недуго затим брже - боље изручили Енглезима. Ради чувања Александре Фјодорвне и великог броја чланова породице Романових ангажована је специјална јединица револуционарних моранара која по Лењиновом наређењу послата на Крим две недеље после избијања револуције. Као да Лењин у то време није имао никаквих других брига осим да обезбеђује породицу Романових на Криму?

Да ли је Лењин хтео да се што пре реши Романових и да њима тргује са Западом? И на ово питање публициста и књижевник Николај Стариков одговара одречно.

Нешто је друго у било у питању - родбинске везе са краљевском енглеском породицом. Сама жена Александра III била је рођена сестра енглеске краљице удове. Породица Николаја II била је побијена зато што је она била законски наследник руског престола. Требало их уништити зато да би хаос и анархаија завладали земљом Русијом. Зато се други део царске пордице могао наћи у резерви. Јер нико није могао знати како ће се завршити Грађански рат у Русији. Ако му исход буде онакав као што су Енглези прижељкивали, ето, одједном се може наћи готово, припремљено решење за наследнике царског трона. А пожељно би било да тај наследник престола дугује Енглезима за спас живота. Тако се може са сигурношћу претпоставити да је Лењин од британских обавештајних служби добио јасно упозорење са захтевом да после Октобра сачува на Криму животе царске породице Романових, са ултимативном наредбом да им не сме недостајати ни длаке с главе.

Стаљин - највернији и најбољи Лењинов ученик који својих ђака није имао.

Распрострањено је мишљење да је при крају живота Лењин постао свестан каква опасност прети од Стаљина па је наводно због тога покушавао да га одстрани из руководства. Али није у томе успео - Или сам Стаљин то није дозволио.

Стаљин је био верни Лењинов ученик. То што је Стаљин, у време кад је Лењин био у постељи грубо увредио Надежду Крупску, је само једна епизода, истина, ружна. У којој је Стаљин признао своју грешку и био спреман и да се извини Крупској, само ако Лењин то буде захтевао (премда је Стаљин сматаро да то не говори Иљич него његова болест), уверен при том да то извињење не би било праведно. Такозвани Лењинов тестамент у коме се Стаљин какакетерише као груби oсветољубив човек, није ништа друго него уобичајени „манир општења„ једног партијског друга с другим партијским другом. У том Лењиновом завештању је много ружних квалификација упућених и на адресе других другова. Такав је међу партијским кадровима био обичај комуникације. Не сме се ипак сметнути с ума једна врло значајна чињеница: да је Стаљин током целог свог живота, у свим својим иступањима, увек наглашавао да он својих ученика нема, а да је он сам – Лењинов ученик и „сви смо ученици Лењинови“.

Да Лењин није умро тако рано, можда се не би ни догодиле Стаљинове репресије?

Интересантно је да све време за терор и репресију оптужују само Стаљина, а никада не окривљују Лењина! Јер управо је Лењин поставио вектор репресија. За време Грађанског рата погинули су милиони руских грађана. Владала је глад. Огрoмне беде и несреће су се обрушиле на земљу Русију. Али низашто Лењин није крив - све репресије се приписују Стаљину. Само што Стаљин је потом обновио и подигао земљу, Совјетску Русију, учинио је моћном државом, изменио геополитички баланс у корист Русије.

Никад се Русија до тада није уздигла тако високо у својој моћи, нити је свој утицај и моћ распрострла тако далеко и учврстила безбедност својих граница као за време Стаљина. Никад појас руске зоне интереса није продирао тако дубоко у Европу као у време совјетске епохе. И реално, било који напад на Совјетски Савез после величанствене победе извојеване у Другом светском рату био је немогућ. Стога постоје све реалне претпоставке да би и Лењим да је био уместо Стаљина поступио на исти начин. Не смемо заборавити да је Владимир Иљич био цинични, прорачунати политичар и државник.

Питање даљег опстанка маузолеја на Црвеном тргу

Овом питању треба прићи с тачке уважавања воље предака. Тамо су маузолеј, храм. Како се могу порушити, ако су покољења наших предака тамо долазили и молили се? Ко себе може, и има ли на то право, сматрати паметнијим, васпитанијим, моралнијим од својих предака? Јер историја Русије је непрекинута. Она није пресечена ни 1917., нити је почела 1991. Оно што називамо Совјетским Савезом, то је била та иста Русија, али само на другој идеолошкој платформи, у другим границама, са заставом друге боје. Али то је била руска држава. Отуда је неоходно да се са уважавањем односимо према тим симболима које су својим потомцима оставила покољења совјетске епохе. Зато треба оставити Лењинов маузолеј тамо где се и налази, на Црвеном тргу. Због чега би се уносио сувишни конфликт и у онако пренапрегнути унутрашњи друштвени и политички живот Русије? Нека прође још најмање сто година и онда нека наши потомци мирно све размотре и нека реше како ће поступити с Маузолејом.

Је ли могућа појава неког данашњег Лењина?

Не би било далеко од реалности ако би се констатовало да на наше очи тај Лењин покушава да се појави. Из простог разлог што је добијање новца из иностранства за „револуционарне намене“ постала добра, већ устаљена традиција руских револуционара. Ја тог новог револуционарног вођу, “лидера - предузетника револуционарних страних гринфилд инвестија у Русији, „не бих назаво нови Лењин, зато што је Владимир Иљич урадио не само много лошег, него и далеко више доброг за Русију, него нови Троцки, јер Лав Давидович, као што је познато, ништа добро за Русију није учинио. Нови Троцки, нови Зиновјеви, нови Бухарини, нови Рикови, данас свакодневно улазе у америчку амбасаду, добијају „потпору„ од тзв независних фондова, који пак, са своје стране добијају новац од државног секретаријата САД. Ништа се није промејило, све са револуцијом у Русији, њеним инспираторима и наручиоцима, кредиторима и „извршиоцима револуционарних послова„ за стране инвеститоре -остало је исто“, закључак је писца и публицисте Николаја Старикова, у разговору са Комсмолском правдом поводом 88. годишњице смрти Владимира Иљича.

Избор, превод и обрада: Бранко Ракочевић

Коментари

0 #1 Miroslav 2012-01-26 09:28

Покој души Владимира Иљича Лењина!Моја генерација је одрасла на тезама марксизма-лењинизма и,без обзира на све,није лоше живела.Лично,комунизму никад нисам био близак,напротив ,али се не може по свему пљувати,то никада не изађе на добро.Ово о ћему пише Н.Стариков догађа се и код нас,на много вулгарнији начин него у Русији.Сведоци смо да многи од данашњих политичара иду по своје мишљење у стране амбасаде,и то почевши од врхушке.Међутим,времена су данас ипак мало другачија,те се,стога,искрен о надам да ови ренегати неће проћи.А,везано за Лењинов маузолеј,мислим исто као и за Брозов.Сахраните људе,свако има право на сахрану,то је,ако ништа друго,хришћанск и.Овако су,обојица,безг робници.

Цитирај