Лењинградски Дан победе одржаће се 27.јануара у знак сећања на велику победу совјетске војске која је тог дана ослободила град од 900-дневне фашистичке блокадеБлокада Лењинграда почела је 8.септембра 1941.године и до 27.јануара 1944.г. на град је пало преко 150 000 ракета и 15 000 бомби. Веома је незахвално представљати тежину положаја у којој су се нашли совјетски браниоци као и целокупно градско становништво – o томе сведоче многа научна, књижевна и уметничка дела.
Дан сећања на овај догађај започиње окупљањем на Невском тргу у близини куће на чијем је зиду током рата било написано: ,,Грађани! При гранатирању је ова страна улице најопаснија!'' Након церемоније полагања венаца на гробовима палих бораца градске власти пустају у небо 900 црвених балона, који симболизују 900 дана и ноћи одбране града. У 19 часова по московском времену пале се свеће сећања: грађани на својим прозорима пале свеће у знак сећања на жртве блокаде, односно у знак захвалности свима онима који су херојски учествовали у одбрани.
Након пробијања обруча од стране СССР армије положај Немаца се нагло погоршао. Са једне стране, држање блокаде значило је и останак Финске у савезу која је почетком 1943.г. почела све гласније да се пита какве користи има од савезништва са Хитлером. Са друге стране, немачке акције крајем 1942. и почетком 1943.г. нису биле блиставе, тако да је опстанак блокаде значио и компензацију за све претрпљене неуспехе.
Евакуација града имала је приметан значај, мада би сигурно имала још већи да је била боље организована. Упркос три војне евакуације, Лењинград је остао јединствен пример града који је живео упркос огромној глади. Иако звучи парадоксално, хладна зима 1943/44.године помогла је житељима и спасила их већих епидемија, упркос скоро потпуног одсуства воде и огрева. Ипак, истраживачи који су се бавили овим догађајем истакли су да су градске власти предузеле апсолутно све потребне мере како би помогле својим суграђанима.
Мада су немачки генерали већ 1941.године сматрали да Лењинград треба ликвидирати као главни непријатељски град, а сам Хитлер више пута истицао да град треба сравнити са земљом, житељи града нису могли ни да замисле какве страхоте ће доживети. Према исказима ветерана, већ 1942.г. донете су мере за које се веровало да могу спасити град. Војници на фронту хранили су се са 500 грама хлеба дневно, радници и запослени са 250 грама, док је ратницима на линији фронта следовало само 125г. Ужас је био потпун.
Блокада је, осим становништву, нанела велику штету историјским споменицима у граду, која би могла бити још већа да није донета одлука о њиховом прерушавању. Један од највреднијих споменика данашњег Петербурга, споменик Петру Великом, сачуван је захваљујући чињеници да је био замаскиран врећама песка и иверице. Нажалост, непоправљива штета нанета је споменицима који су се налазили у предграђу ондашњег града, тј. недалеко од линије фронта. Тако је уништен Павловски двор, док су при самом одступању Немци запалили Велику Катаринину палату у чијој су непосредној близини претходно изградили болницу.
И поред блокаде и свих недаћа које је она са собом доносила, град је наставио да живи свој културни и интелектуални живот. Отваране су школе, позоришта, биоскопи, а током прве зиме у блокади радила је чак и библиотека. Већ 9.августа 1942.године у граду је први пут изведена Шостаковичева Лењинградска симфонија, која је постала музички симбол блокаде.
Већ првог маја 1945.г. Лењинград је заједно са Стаљинградом, Одесом и Севастопољем назван градом-херојем, а Указом Врховног председништва СССР-а 8.маја 1965.г. град је награђен орденом Лењина и медаљом Златна звезда. Двадесет година касније установљена је медаља За одбрану Лењинграда и том приликом је ово признање добило око 1 400 000 људи.
И ове године ће у Северној престоници бити одржан пригодан програм, али се као и увек чува у највећој тајности. Прошле године је за житеље града и све оне који су се 27.јануара нашли у њему приређена изложба фотографа Сергеја Ларенкова на тему ,,Да није било блокаде...'', где су спојене слике прошлости и садашњости Петербурга. Са друге стране, на петроградским улицама појавили су се трамваји коришћени у доба блокаде који само једном нису превезли раднике на посао – онда када није било струје. Прослава празника завршиће се традиционалним ватрометом на Петропавловској тврђави.
Кристина Јоргић
