Како је Стаљин подучавао Ејзенштајна историји и филмској режији

среда, 22 фебруар 2012 17:55

Кремљ је у јануару 1945. г. предложио познатом совјетском редитељу светског угледа Сергеју Ејзенштајну ( Сергей Эйзенштейн) да сними филм о Ивану Грозном и то тако што би у њему опевао заслуге пред руском отаџбином овог суровог самодршца.

Једног момента режисер „Оклопњаче Потемкин“ је схавтио да се неће уклопити у временске норме филма, па га је разбио на три дела али је успео да сними само два дела, завршни део је остао у сценарију, припремним белешкама, цртежима кадрова, и неколико фрагмената забележених камером, пробних снимака .

Први део филма ”Иван Грозни “ овенчан Стаљиновом наградом

Први део филма појавио се у биоскопима 1945.г., добио је највише оцене од стране совјетске власти и овенчан у то време највишим званичним признањем , Стаљиновом наградом.

Други део филма: сурови приказ још суровијих облика деспотизма и државног терора

Други део филма „Иван Грозни“ почиње као наставк првог у коме је опевано једновлашће у историјском периоду развоја руске државе 1560-1569: стварање опречнине, гушење бојарске опозиције, раздори и злочини. У оштром контрасту са првим делом , други део филма је сурови приказ још суровијих облика деспотизма и државног терора.

На поправном из националне историје, филмске режије и глуме
Стаљин је други део „Ивана Грозног“ дочекао на нож. Јосип Висарионович је чврсто веровао да мисао о неумитности плаћања за извојевану победу у борби за власт не може бити тема у совјетском филму краја четрдесетих година. Стога је позвао Сергеја Ејзенштајна и протагонисту насловне улоге у оба дела филма ,прославјеног глумца Николаја Черкасова (1903-1966 ) да полажу поправни испит из два предмета: руске историје и филмске режије и глуме. Поред њега као председника, у Комисији за попрвани испит су били његови обе “руке” из Политбироа: лева, Жданов (идеолог Андреј Александрович,1896-1948) и десна, Молотов (Вјачеслав Михајлович ,1890-1986). Белешке из “Записника са полагања поправног испита“ средио је на основу казивања,” кандидата “ - Ејзенштајна и Черкасова ,новинар и публициста Борис Никољевич Агапов (1899-1873) и однедавно су доступне јавности и ми их преносимо како су објављене у руским медијима.

Пролог:
“Ми ( С.М. Ејзенштајн и Н.К.Черкасов ) позвани смо да дођемо у Кремљ у 11 сати. У 10 сати и 50 минута ушли смо у пријемну канцеларију. Тачно у 11 сати изашао је Поскребишев (дугогодишњи Стаљинов лични секеретар, прим.прев.) и одвео нас у кабинет. У дубини кабинета –Стаљин, Молотов, Жданов.Улазимо, поздрављамо се, седамо за сто.
Стаљин: Ви сте ми писали писмо.Закаснио сам мало са одговором. Сусрећемо се за закашњењем.Мислио сам да одговорим писмено,али сам мислио да би боље било да поразговарамао.Па пошто сам веома заузет, немам времена ,решио сам да се, иако са великим закашњењем, видимо овде.Ваше писмо сам добио још у новембру месецу. Жданов: Ви сте га добили још у Сочију.
Стаљин : Да, да. У Сочи. Шта ви мисите да урадите с филмом?
Ејзенштајн записује: Ми смо говорили о томе да смо други део раздвојили на два дела, па Литвански поход не би био у том филму и онда би дошло до диспропорције међу његовим појединим деловима , па је неопходно поправити филм у том смислу што би се скратио део снимљеног материјала.

Стаљин: И ја мало познајем историју

Пошто је на неочекивано Стаљиново питање “Да ли сте проучавали историју?” Ејзенштајн одговрио “Више или мање “, Џугашвили је наставио са тирадом: ” Више или мање ?..И ја сам помало упознат са историјом. Ви сте неправилно приказали опричину. Опричина-то је краљевска војска .За разлику од феудалне армије , која је могла у било ком моменту да савије своје заставе и да изађе из рата –образовала се регуларна армија, прогресивна војска.А ви сте опричнике приказали као кју-клус-клановце.

Опричинци као кју- клус-клановци, а цар Иван Грозни неодлучан попут Хамлета
На то је Ејзенштајн одговорио да су опричници носили беле капуљаче, а у филму црне, на што је Молотв је приметио да у томе не види неку принципијелну разлику, после чега је Стаљин наставио :”Код вас је цар испао неодлучан попут Хамлета. Сви му указују на потребу да делује, јер он сам доноси решење. ..Цар Иван је био велики и мудри владар и ако га поредимо са Лујем XIV, онда је Иван у односу на Луја на десетом небу. “Мудрост Ивана Грозног, “наставио је Стаљин “ састојала се у томе што је он стајао на националној тачки гледишта и странце у своју земљу није пуштао, ограђивао је земљу од продора страних утицаја. У приказивању Ивана Грозног у том светлу могли су бити допуштена и нека застрањивања и неправилности. Петар I је такође веклики владар, али се он сувише либерално односио према странцима, исувише широко је отворио врата и дозволио стране утицаје у држави, допустио немачење Русије. Још више је у том смислу дозвољавала Јекатарина I. Зар је двор Александра I био руски двор? Зар је двор Николаја I био руски двор? Не, то су били немачки дворови. Значајна мера коју је Иван Грозни увео је био државни монопол у спољној трговини. Иван Грозни је био први који је ту меру увео, а Лењин –други.”

Жданов: Иван Грозни на филму делује као неурастеник
После примедбе Жданова да “Ејзеншатјнов Иван Грозни делује као неурастеник”, уследила је опаска Молотова “да се уопште филм заснива на психологизму , на необично широком сликању психолошких противуречности и личних преживљавања“. У том уводном делу разговора Стаљин је поентирао: ”Неоходно је да се историсјке личности приказују веродостојно по стилу“.

Исувише дуго траје пољубац Ивана Грозног
Тако на пример, у првом делу је претерано што се у једном кадру тако дуго љуби са женом. У то време тако нешто није било допуштено. ”Примедба Жданова је била да је филм урађен у византијском маниру , а тамо се тако предуг пољубац није практиковао”. Молотов се жалио да у другом делу филма “нема свежег ваздуха , нема ширине Москве, нема приказивања народа, него је све претрпано сводовима, подрумима, тескобом. Треба приказати разговоре, репресије, али не једино то.” Стаљин је подсетио да је Иван Грозни био веома суров, то треба показати али је онда неопходно показати и разлоге због чега је он био тако немилосрдан.”

Грешка Ивана Грозног је одустајање од коначног обрачуна са пет крупних феудалних фамилија
Једна од грешака Ивана Грозног је била што се није коначно обрачунао са пет крупних феудалних продица.Да је он тих пет бојарских фамилија уништио,онда уопште не би ни дошло до Смутног времена. А Иван Грозни кад би неког казнио, после тога се дуго кајао у молитвама. Бог му је изгеда у том послу сметао…Морао је бити још одлучнији. “Млотов је указао да је историјске догађаје неопходно приказивати у “правилном смислу“, као што је то на пример случај у драми Демјана Бедног “Богатири “у којој је приказано крштавање Руса, “а примање хришћанства у одређеној историјској етапи је било прогерсивно”. Стаљин је на то приметио да истина “ми нисмо Бог зна како добри хришћани, али је одрицати прогресивну улогу хришћанства на одређеној историјској етапи просто немогуће. Тај догађај је имао веома крупан значај зато што је то био повратак руске државе на блиске везе са Западом, а не оријентација на Исток.”

Стаљин назвао Демјана Бедног ”балваном који је заборавио свој род“
Ејзенштајн даље препричава шта је Стаљин рекао о односима са Истоком у контексту политике Ивана Грозног, који тек што се ослободио од татарског ропства пожурио је да уједни Русију са онима који би могли бити заштита од поновних продора Татара. ”Демјана Бедног Молотов тек што је похвалио, Стаљин га критикује зато што је историјске перспективе поставио неправилно.” Кад смо споменик Мињину и Пожарском преместили ближе храму Василија Блаженог , тада је Демјан Бедни протестовао и писао о томе да споменик треба потпуно одбацити и заборавити о Мињину и Пожарском. У одговору на то писмо ја сам га назаво ‘балваном који је заборавио на свој род‘. Историју избацити не можемо.” Даље је Стаљин давао низ примедби поводом представљања лика Ивана Грозног у филму подсећајући и на то да је Маљута Скуратов био крупни војсковођа који је херојски погинуо за Русију у рату са Литвом.

Черкасов захваљује критици на помоћи
Черкасов је у одговору истако да критика помаже наводећи пример Пудовкина који је тек након беспоштедне критике направио одличан филм “Адмирал Нахимов “додавши : “Уверени смо да ни ми нећемо урадити слабије тим пре што ја на лику Ивана Грозног радим не само на филму него и у позориштиу, заволео сам тог јунака и убеђен сам да наша преправка сценарија може испасти правилна и праведна.” Следе затим увежбане , одглумљене и безброј пута поновљене сцене кад Стаљин ко бајаги тражи сагласнот својих сарадника , у овом случају Молотова и Жданова које пита: ”Како ви кажете, да пробамо?,” на што ће скоро егзалтирани Черкасов узвикнути. “Убеђен сам да ће та преправка сценарија бити успешна” и Стаљинова одобровољеност: ”Да вам да Бог - сваког дана Нову годину!(Смеје се ).Ејзенштајн :”Сагласни смо да је у првом делу било више успешних момената, што нам даје наду да исто тако добро направимо наставак филма”, после чега је уследила Стаљинова поента:”Нећемо сада о ономе што је било успешно и добро, сад говоримо само о недостацима.“

Стаљин не даје упутсва, говори само с позиције гледаоца
На молбу Ејзенштајна да се наведу још неке примедби којих свакако има, да добије упутства како да их отклони, Стаљин се није дао два пута молити: ” Ја вам не дајем никаква упутства, него износим једноставно примедбе гледаоца. Историјске личности треба правилно приказивати. А како су нам показали Глинку? Какав је то Глинка? То је Максим, а не Глинка. Глумац Чирков не уме да се трансформише, а за глумца је најважније да уме да се преобрази у лик који тумачи. ( Обраћајући се Черкасову ):Ето, ви умете да се преобратите”. Ту похвалу није делио и Жданов који је муњевито реаговао с примедбом да “Черкасов у томе није успео с Иваном Грозним,“ нашто је Черкасов реплицрирао како је он у својој глумачлкој каријери одиграо неколико царева, чак и Петра Великог. Није изостала иронична опаска Жданова :”По наследној линији!”

У филму “Александр Невски “све је прелепо испало
Како је Ејзенштајн записао, Стаљин му се у једном тренутку обратио као да има нешто особито важно да му каже: ”Неопходно је да се правилно и снажно покажу историјске личности. Узмимо на пример Александра Невског, јесте ли Ви компоновали? Прелепо је испало! Најважније је познавати стил историјске епохе и онда га изразити. Режисер може одступити од историје; али ће неправилно поступити ако он буде просто хронолошки приказивао детаље из историјског материјала ослањајући се на своју машту и пође изван предела стила епохе. Редитељ може да варира само у пределима стила историјске епохе.”

У другом делу филма брада Ивана Грозног биће укроћена
Жданову се није свидела претерана употреба сенки у филму која може да одвуче пажњу гледалаца са битног тока историјских збивања, а Иван Грозни често подиже главу како би истакао сенку своје браде, нашто је Ејзенштајн обећао да ће у другом делу браду Горзног укротити. Стаљин је затим ,сећајући се појединих секвенци, похвалио глумачку игру из првог дела “Ивана Грозног”: ”Курбски је величанствен, врло добар је и Старицки (глумац Кадочњиков ).Он веома успешно лови муве. Он је будући цар, а лови муве рукама! Него шта! И такве детаље треба приказивати, јер они разоткривају суштину човека.” Потом је похвалио Черкасова зато што уме да се тарнсформише у ликове које игра” а што код нас то успева још једини Хмелов”. Черкасов је узвратио да је многе глумачке вештине научио још док је радио као статиста у Маринском позоришту у Лењинграду у време кад је тамо наступао Шаљапин-велики мајстор преобраћања. Стаљин: ”То је био велики глумац“.

Дата могућност да се доради други део “Ивана Грозног “
Стаљин је најавио крај разговора и њихов повољан исход: ”Ето,изгледа да је питање решено. Шта ви о томе мислите другови (обраћајући се Молотову и Жданову) - да се да могућност друговима Ејзенштајну и Черкасову да дораде филм. Обавестите о овоме друга Бољшакова (руководиоца совјетске филмске производње, прим.прев). Затим је у опуштеној атмосфери Черкасов питао за неке оцене филма и о спољњем изгледу Ивана Грозног , а Стаљин му је говорио:”Изглед је правилан,није га потребно мењати. Добар је спољашњи изглед Ивана Грозног”. Черакасов је добио сагласност и да остане у сценарију сцена убиства Старицког, па је затим питао шта да се ради са сценом у којој Маљута Скуратов дави митрополита Филипа, на што му је Стаљин након што је добио објашњење да се та сцена збива у Тверском Остроч Успенском манастиру рекао: ”Да, ту сцену треба оставити, зато што је то историјски правилно.”Молотов је на то додао да треба приказивати репресије, да је то чак и неопходно, али се неизоставно мора показати и разлог зашто се оне чине и у име чега .”Зато треба шире показати државничку делатност, а не тамо нека збивања по подрумима и другим затвореним просторима”. Пошто је Черкасов изнео нека своја виђења новог филма, Стаљина је интересовало како ће се филм завршити и због чега би било боље да се уради не само други, него и трећи део.Тражио је да му се објасни како ће то бити урађено ,посебно инсистирајући да добије информацију како ће се филм завршити. Черкасов је објаснио да ће филм бити завршен поразом Литваније, трагичном смрћу Маљуте Скуратова, походом на море, сценом у којој Иван Грзони стоји на морској обали и узвикује :”На морима стојим и стајаћу на њима “, што је Стаљин похвалио: ”Тако треба и не може бити боље“.

Ми сада треба да стварамо и подржавамо кавлитет
На питање Черкасова да ли је потребно са измењеним сценаријем упознати Политбиро,Стаљин је одогворио да то није потребно зато што је тешко судити о сценарију , много је лакше о готовом делу снимљеном по њему. Ејзенштајн је изнео мишљење да са новим филмом не треба журити ,с чим се сложио и Стаљин поткрепљујући то речима:”Нипошто не журити јер уопште филмове снимљене на брзину забрањујемо и не пуштамо у биоскопе ,”наводећи при том да је Рјепин радио “Запорошце “ 11 година, али га је Молотов исправио :”13 “, на што је Стаљин остао при своме :”11!”. Стаљин је био широке руке, пише Ејзенштајн , у погледу времена потребног за снимање Ивана Грозног, допуштајући период од две, па и три године.”Битно је да филм буде добар, да буде урађен “скулптурно “. И уопште, ми сада треба да стварамо и подржавамо само квалитет .Нека буде и мање филмова, али квалитетних .Наш данашњи гледалац је сазрео , ми смо дужни да му покажемо добру продукцију.” Даље је Стаљин, према Ејзнештајновим белешкама инсистирао да режисер треба да буде неприкосновен и доследан ,да захтева оно што им треба, “ а наши режисери сувише лако одступају од својих захтева. Понекад је потребно ангажовати великог глумца који неће да игра улогу која му се нуди него захтева неку другу , која је по његовом мишљењу значајнија из неких разлога, а режисери му ,нажалост, попуштају, што није добро за филм…Тако на пример глумац Жаров се неозбиљно и на неодговарајући начин понео према својој улози у “Ивану Грозном” играјући у њему неозбиљног војног заповедника.” Жданов :”То није Маљута Скуратов, него некакав шептрља .

Стаљин хвали цара Ивана Горзног
“ Цар Иван Грозни је био највећи национални цар, веома обазрив и сумњичав који није дозволио страни утицај и уплив у Русији, док је Петар Велики отворио врата у Европу и у Русију пустио сувише велики број странаца.”

Ни Черкасов ни Ејзенштајн нису видели други део “Ивана Грозног “
Черкасов је затим казао да на личну срамоту и стид он још није видео други део Ивана Грозног , јер кад је филм био завршен и монтиран , у то време је он био у Лењинграду. Интересантно је да је и сам Ејзенштајн рекао како ни он није видео коначну верзију филма , пошто се после завршетка снимања разболео . То је изавало велико изненађење и комешање код највиших совјетских вођа и утицало да Стаљин разговор заврши молитвом ”Нека нам је Бог у помоћи !”.Руковали смо се и разишли.У 00:10 разговор је завршен.

Допуна Ејзенштајновим белешкама
Борис Агалов је допунио белешке Ејзнештајна и Черкасова овим записом.
Жданов је рекао још да у “филму има сувише много злоупотреба религиозних обреда, а Молотов “да то отвара врата продору мистике , коју не треба тако снажно подстицати “. Жданов је говорио да “сцена сабора сувише широко приказана и одвлачи пажњу”.
Стаљин је критиковао како су приказни опричници који личе на канибале и подсећају на некаве Феничане и Вавилонце .
Када је Черкасов говорио како он већ шест година ради на лику Ивана Грозног у позоришту и на филму, Молотов му је добацио :”Већ шесту годину ја царујем мирно “.
Поздрављајући се на завршетку разговора Стаљин се инетересовао за Ејзенштајново здравље.

Припремио , превео и обрадио : Бранко Ракочевић