„Фауст“ Сокурова добио „Златног лава“ у Венецији

понедељак, 12 септембар 2011 20:49

0 Коментари

Филм Сокурова је последњи део историјске тетраологије „Људи моћи“ о Адолфу Хитлеру („Молох“), Лењину (Таурус, Телец ) и Хирохоти („Сунце”). За основу филма „Фауст“ је послужио први део истоименог философско-драмског дела Јохана Волфганга Гетеа, а сценарио је написао Јуриј Арабов, који је узео учешће и у стварању остала  три  филма Сокурова из тетралогије.

То је узбудљива прича, снимљена на немачком језику, о успешном научнику кога почињу да гуше верска ограничења у науци и који је спреман да прода душу ђаволу ради праве среће. „Коначно сам задовољан. Он („Златни лав“) је тако мали, али је тако дугачки пут требало прећи да би се он створио у мојим рукама. Морам рећи да сам срећан што припадам кинематографији и што се сви међусобно волимо и схватамо један другог“, рекао је лауреат Сокуров примајући награду, а пренела агенција РИА новости. Према информацијама ове агенције, жири је одлуку да „Фауст“ добије „Златног лава“, донео једногласно.

У суботу пре подне, филму Сокурова су додељена и два друга признања: Екуменског жирија (СИГНИС) и Футуре Филм Фестивал Дигитал Авард.

„Сребрни лав“ припао је кинескеом режисеру Цао Шангјуну, који је проглашен и за најбољег редитеља Фествала за филм „Људи гора и људи мора “. За најбољу глумицу је проглашена Дини Јип из Хонгконга за улогу уцвале домаћице у филму Ен Хуиа „Јединствени живот “, док је Мајкл Фасбендер добио „Златног лава“ као најбољи глумац (у филму „Стид“ Стива Меквина).

Награда за најбољи сценарио припала је грчкој драми „Алпи”, причи о глумцима који глуме покојнике како би ублажили тугу њиховим породицама. Специјалне награде су добили Ал Паћино за документарц „Дивље свиње“, као и филм „Тераферма” Емануела Криалезе о Африканцима у Италији.

Совјетски и руски редитељ и сценариста Александр Николајевич Сокуров, који је 14. јула прославио свој 60. рођендан, аутор је више од 40 уметничких и документарних филмова. У његовом импозантном редитељском опусу прославили су га документарци као што су „Марија”, „Соната за Хитлера”, „Дмитриј Шостакович”, „И ништа више”, „Трпљење, рад“, те филмови из циклуса „Елегија”: „Моксовска елегија“ „Петербуршка елегија“, „Совјетска елегија“, „Проста елегија“, „Елегија из Русије “, „Елегија живота. Ростропович. Вишњевска“. Велики успех постигли су његови документаци као „Духовни гласови“, „Пример интонације“, „Разговори са Солжењицином“ и други.

Најпознатији су му уметнички филмови: „Болно безосећање“ (1986.), „Дани помрачења“ (1988.), „Спаси и сачувај“ (1989.), „Круг други“ (1990.), „Камен” (1992.), „Тихе странице“ (1993.), „Мајка и син“ (1997.), „Молох“ (1998. о Хитлеру), „Телец“ (о Лењину, 2000.), „Отац  и син” (2003. ), „Руски ковчег“ (2002.), „Сунце“ (о цару Хирохити, 2005.), „Александра“ (2007.) и други.

Лаурет „Златног лава“ на Венецијанском филмском  фестивалу Александар Сокуров, за свој рад добио је највиша признаја у Русији: заслужни је делатник уметности Русије (1997), Народни уметник Русије (2004.), двоструки добитник Државне нагарде (1996. и 2011.), учесник је и лауреат многи међународних филмских  фестивал.

У разним земљама света скоро сваке године се одржавају ретроспекктиве његових филмова, а донео је више мешународних признања међу којима и нагарду ФИПРЕСС (Међународне асоцијације филмских критичара ), нагарду „Тарковски“ (1988.), награду Ватикана „Треће хиљадугодиште“ (такође 1988.), те награде „Златни Ован“ (1996, 1999, 2001.), „Ника“ (2001.), „ТЕФИ” (2007.) и друге.

Године 1995. по одлуци Европске филмске академије име Александра Сокурова  укључено је у списак сто најбољих филмских режисера свих времена и народа.

Бранко Ракочевић