Американци се заузели за „Цитаделу“ Никите Михалкова

субота, 01 октобар 2011 20:27

У четвртак вече (22.септембра) одржана је седница Руске филмске академије „Златни орао“, на којој је покушано да се изађе из кризне ситуације настале пре неколико дана, када је председник „оскаровске“ комисије Владимир Мењшов, иначе редитељ култног филма „Москва сузама не верује“, за који је 1981. добио оскара у номинацији „Најбољи филм на страном језику”, одбио да потпише записник о одлуци жирија да најновије филмско дело Никите Михалкова „Цитадела“, буде кандидат Русије за овогодишњег оскара.

Мењшов нема право да не потпише записник

Како су изјавили листу Известија (Известия), председник филмске комисије Владимир Наумов и члан ескпсертског савета Едуард Володарски, Владимир Мењшов није имао право да не поптише запсиник, имајући у виду да у његову дужност, као председника комисије, поред осталог спада и обавеза да се стара како би све што је решено на седници било документовано и ушло у записник. За „Цитаделу“, као руског кандидата за оскара, гласала је тајно већина чланова комисије. По речима Наумова, чланови комисије су размотрили ситуацију насталу у односу на Америчку филмску академију.

Америчка филмска академија: скандал без преседана и ван памети

Наиме, америчке колеге су саопштиле да је та ситуцаја апсолутно беспредметна и ван памети, јер током целе историје доделе оскара, такав или сличан скандал, се није никад десио, него се сада први пут тај проблем појавио.

Према инфомацијама до којих је дошла „Известија“, са Америчком филмском академијом је постигнут договор да без обзира што недостаје потпис Мењшова, „Цитадела“, од стране Русије, ипак треба да буде официјелно предложена за оскара, а пропратно писмо, уместо Мењшова, потписаће Владимир Наумов и сви чланови „оскаровске“ комисије Русије.

Тражиће се разрешење Мењшова

Што се, пак, тиче самог Владимира Мењшова, председништво Филмске академије Русије „Златни орао“, припрема предлог да га Комисија за етику Савеза филмских радника Руске Федерације, којом руководи Хенрих Боровик, разреши дужности председника.

Конфликти се распламсавају

Формално гласање је извршено без икаквих нарушавања правила: био је кворум и већином гласова је изабрана „Цитадела“. Комисију, која је тајним гласањем од три предложена филма („Фауста” Александра Сокурова, „Јелене” Андреја Звјагинцова и „Цитаделе“ Никите Михалкова, изабрала овај последњи), чинили су угледни ескперти за фимску уметност: Карен Шахназаров, Кирил Разлогов, Владимир Наумов, Глеб Панфилов и Владимир Мењшов, председник.

Поставља се друго питање: колико је коректно у односу на саму дилогију Михалкова, издвојити за награду само један део, стављајући на муке америчке академике да замисле сиже „Очекивања“, које им неће бити приказно и тај проблем нека остане на савести Руске филмске комисије. Што се пак јавности тиче, њу интересује други проблем: да ли је од велике земље изабран и велики филм, који ће је представљати у светској конкуренцији?

Шта је то „велики филм”?

И шта је то уопште „велики филм“, питају су руски коментатори и аналитичари који пишу о овом конфликту. Пре три године, у ужи избор за оскара су ушли „Монгол“ Сергеја Бодрова - старијег и драма Никите Михалкова „12“, у коме се сва радња дешава између четири зида. Да ли је због тога то дело постало „мали фим“? Наравно, реч је, не о размерама снимања, него о размерама онога што се тим филмом каже. У том смисилу, сва три филма која су ушла у финале овогодишње номинације за руског оскара, били су „велики“ филмови. И филм „Јелена“ Андреја Звјагинцева на први поглед камерни, такође.

Резони су позати. Филм има јаког америчког дистрибутера који је преузео оскаровску кампању широких размера, што вишеструко повећава шансе на успех. Осим тога, и поред свег сложеног унутрашњег устројства, филм „Јелена“ је једноставна и разумљива прича обичном гледаоцу. И говори о проблему који сада окупира практично сваког човека, било на нивоу државе или на нивоу личности.

„Фауст“ Сокурова - филм који мења живот гледаоца

Уручујући Александру Сокурову „Златног лава“, Дарен Арононофски је рекао следеће: „Постоје филмови који изазивају смех, постоје филмови који изазивају сузе. Али, постоји и кино које мења твој живот. „Фауст“ спада у ту категорију. Да ли би и амерички филмски академици могли тим очима гледати овај сложени, бескомпромсно артикулисан флим? Велико и тешко питање.

У једно можемо бити поптуно уверени: уколико „Цитадела“ не буде уврштена у номинацију за оскара, у домовини режисера то може изазвати очекивани талас злурадости. Да су Руси предложили „Фауста“, у случају да не буде номинован за оскара, у Русији би се причало о томе како Американци нису у стању да разумеју велику уметност.

Неки руски аналитиачри подсећају да још није касно да се уместо „Цитаделе“, ипак, предложи неки други филм, који би био фаворит за оскара у номинацији „Најбољи филм на страном језику“.

Три разлога због којих је Мењшов против „Цитаделе”

Оскаровац Владимир Валентинович Мењшов навео је три главна разлога због којих није потписао предлог комсије за „Цитаделу”: филм није донео очекивани приход у биоскопима (1), предлог је неправовремен (2), предлог је неправедан (3, иако је усвојен тајним гласањем од већине чланова комисије). Два друга кандидована филма „Фауст“ (снимљен у целини на немачком језику и у немачкој продукцији) и „Јелена“, још нису ни приказивани у биоскопима. Неки филмски хроничари се сећају кад су се многи смејали идеји да се филм Владимира Мењшова „Москва сузама не верује“ (премијерно приказан 11. фебуруара 1980.), уопште и предложи за оскара који је, као што је познато, добио 1981.године.

Михалков: ако Мењшов не воли мене, шта му је то учинио мој фим те ни њега не воли

Никита Сергејевич Михалков, који се у време разбуктавања конфликта око кандидатуре његове „Цитаделе“ за оскара, налази у Поволожју, где бира терене за снимање филмског пројекта по Буњиновој прози, рекао је репортеру Комсомолске правде да разуме што Мењшов не воли њега, Михалкова (мада је и то чудно јер су, забога, колеге), али не може да схвати, ни да објасни, зашто је против његовог филма.

Бранко Ракочевић

Коментари

+3 #1 Станимир Трифуновић 2011-10-02 00:21

"Москва сузама не верује" јесте диван филм, али Никота Михалков је потписао "Варљиво сунце", филм после којег индивидуална психологија уметничког дела више није оно што је пре тога била.

Цитирај

Освежи листу коментара
РСС за коментаре на овој вести.