Сајту Русија.рс је част да објави још једну песму Ане Ахматове у преводу наше читатељке Гордане Тројановић.
117
Био је нежан забринут пун љубоморе
Као сjaj сунца с неба он волео ме је
А да не бих певала као некада пре
Он је убио белу птицу душе моје.
У сумрак рече ено тамо види сјајницу
Воли мене смеј се пиши стихове !
Ја закопах своје душе веселу птицу
Oкoло бунара крај једне старе јове.
Њему обећах сигурно плакати нећу
Претворих срце своје у хладан камен
А мени се чини да стално и свуда
17°C
Ведро
Влажност: 82%
Ветар: С 6 км/ч