Акуњинови псеудоними

субота, 14 јануар 2012 15:00

0 Коментари

Писац Григориј Чхартишвили, познат пре свега као Борис Акуњин, признао је да је током последње четири године писао још под два псеудонима-Ане Борисове и Анатолија Брусњикина. Књиге ових аутора је обајваљивала издавачка кућа АСТ у оквиру пројекта „Аутори“.

Тако је настао пројекат у АСТ-у који се обавезао да не открова име правог аутора. Али, по речима Акуњина већ након потписивања уговора, тајна је почела да цури, а у књижевним круговима су стално кружиле гласине да под псеудонимима Борисове и Бруњикина пише управо Акуњин.

Најпопуларнији савремени руски писац и веома утицајни интелектуалац, јапанолог, Гргориј Чхатаршвили овако објашњава на свом блогу почетак и крај ове “подвале”: “Експеримент којим сам се забављао четири и по године је завршен. Време је да се своде рачуни.. Одавно сам желео да пишем белетристику на неки други начин. Да замислим како ја нисам ја, него неко ко се помало разликује од мене, или сасвим други аутор. Али маска “Борис Акињин” ми је прирасла тако успешно да се сасвим примила. Угледавши на корицама књиге то презиме, читалац је већ очекивао нешто детективно, оштрог сижеа. Ако покушам да мало скренем у страну и помешам правила игре, читалац ће почети да се љути говорећи како сам га обмануо. Зато сам направио правилан избор. Решио сам да, ако хоћу да пишем не сасвим по акуњински, онда треба и да се назовем другим имено. Да никог не разочарам. “

На свом порталу Акуњин се подробно задржао на измишљеној списатељици Ани Борисовој коју је замислио као одраслу, збринуту даму која се латила пера из најамње два разлога: да би некако прекратила мучну досаду и да би, с друге стране, са другима поделила мисли које су јој се накупиле. Она је прва измишљена. За то време под тим псеудонимом су изашла три дела :“Тамо...“( Там, роман је објавила издавачка кућа „КоЛибри“), „Креативац“ (Креатаивщик) и „Годишња доба (Времена года, наслов штамапа, латиничном, а не руском азбуком ). Та дела нису постигла успех код читалаца као Акуњинови романи: укупна тираж издања романа Ане Борисове није досегао ни до 200 хиљада примерака, истовремено кад су се романи о Фандорину продавали у милионском тиражу. Уосталом, на неки комерцијални успех овог експеримента Чхартишвили није ни рачунао. Напротив, он тврди да је хтео да се приближи граници иза које почиње озбиљна књижевност .”Више и не кријем да сам завидео Људмили Улицкој”, која се, узгред буди речено благонаклоно понела према роману “Креативац “, произнаје Акуњин.

О судбини писца Анатолија Брусњикина, Акуињин је обећао да ће испричати другом приликом уз напомену да је то „сасвим друга прича“. Први роман који је „потписао„ Брусњикин, „Девети Спас„ (Девятный Спас) изашао је 2008.г.и био је пропраћен великом рекламном кампањом компаније АСТ, што је дало повода да се мисли како се иза тог псеудонима скрива неки позанти аутор.

Да подсетимо: још пре четири године високо тиражни дневник “Комсололска Правда “ (Комсомолъская правда) спровела је истраживање чије је резултате објавила на својим странама на тему ауторства «Деветог Спаса„ и при томе као ноторну чињеницу, као два пута два, доказала да је аутор књиге нико други него-Акуњин. Тада је Грихориј Шалвович не излазећи из лика Брусњикина дао овомн листу интервју електронском поштом шаљући чак и своју фотографију која је невероватно личила на пљунутог Чхартишвилија. Али се, као што се испоставило, на његово признање, којим је желео да разјасни тај скоро детективски заплет ,чекало доста дуго.

Издавач АСТ се припрема да већ 21. јанура изађе с информацијом о своја три најпопопуларнија писца из серије „Аутори „.Међутим, већ 9. јанура у магазину „Москва „објављена је фотографија корица романа „Белона „(Белона ) са именом“ Акуњина” које се налази у загради поред презимена „Брусњикин„. На свом порталу АСТ истиче да се главна заслуга пројекта састоји у томе да докаже како и непознати аутори могу постати популарни.

Бранко  Ракочевић