Љубав Сергеја и Исидоре

петак, 20 јануар 2012 21:00

Индекс чланка
Љубав Сергеја и Исидоре
Страна 2
Све стране

Страна 1 од 2

Тешко је рећи, ко је од њих био славнији – америчка плесачица Исидора Данкан (Исадора Дункан, 1877-1927) или велики руски песник Сергеј Јесењин (1895 -1925). Није било ничег заједничког што би их везивало, нису ни говорили истим језиком, али им то није сметало да већ од првог сусрета опчине једно другог. Односи међу њима су били бурни и променљиви. И, како се то често дешава, страст ових изузетних личности се претворила у драму.

Гатара је предсказала Исидори судбину

У јулу 1921. гатара је предсказала Исидори : “Ви се спремате на дуги пут у земљу под бледо-плавим сводом. Постаћете богати, врло багати. И удаћете се...“ На све то се плесачица грохотом насмејала. После многих романа и промашених бракова није више ни рачунала на неку трајну везу и познанство. А понајмање у Русији где је отпутовала на позив народног комесара за просвету и културу Луначарског да отвори школу плеса.

Плес са шалом на звуке Интернационале

На једном од пријема у атељеу сликара Георгија Јакулова Исидора је уз звуке Интернационале изводила своју бриљантну нумеру - плес са шалом. Двадесет шестогодишњи Сергеј Јесењин, кога је овамо довео његов најбољи пријатељ, имажинист Анатолиј Мариенгоф, нетремице је гледао на пуначку плавооку жену са риђе офарбаном косом која се окреће на паркету у црвеном полупрозрачном костиму. “Богиња“ – уздахнуо је он.

Исидора је знала само десетак руских речи

Анатолиј Мариенгоф овако је описао први сурет песника и плесачице: “Уједан сат ноћу стигла је Данкан... Исидора је легла на диван , а Јесењин код њених ногу. Она је провукла руку кроз његову косу и рекла: “Солотаиа голова“.

”И једну жену од преко четрдесет лета/ звао је лафицом и својом драгом/”

Било је сасвим неочекивано да она која није знала више од десетак руских речи, изговорила баш те две. Затим га је пољубила у усне. И поново су њена уста, малена и црвена,попут ранице од метка, умиљато ломећи руске гласове прозборила: „Анђео„!. Још једном га је пољубила и рекла: “Чорт !( Ђаво). У четири сата ујутру Исдора Данкан и Јесењин су отишли...“

Данкан ништа није знала о песничкој слави свог изабраника. Али она је врло брзо схватила да је заљубљена исто тако страсно као и он. Заљубљенима није сметала ни старосна разлика која је износила скоро 18 година, (“И једну жену од преко четрдесет лета / Звао је лафицом и својом драгом “, Јесењин:”Црни човек “), ни то што она практично није говорила руски, а он енглелски. Ускоро се Јесењин преселио у Исидорину вилу на Пречистенки.

Постепено је Исидора научила двадесетак руских речи.Вољеног је звала “Сергеј Александрович” али још чешће “Анђеле“. Јесењин је њу звао “Исадора”. Пар је посећивао пријеме и књижевне вечери где је Данкан плесала, а Јесењин читао стихове. Кући би се обично враћали пред јутро.

Ватрени плес његове изабранице, њена непосредност су доводили Јесњина до лудила и усхићења.Она се пак односила према песнику са заштитиничком нежношћу , изгледао јој је као слабо , беспомоћмо дете… Без сумње њих су везивала искрена осећања.

Претходна - Следећа >>