Иконостас руске мисли

четвртак, 26 јануар 2012 16:00

У галерији храма мученице Татјане при Московском државном универзитету (МГУ) отворена је изложба графика Јурија Селиверстова кога су ликовни критичари одавно назвали руски Салвадоро Дали. Међу експонатима посебно место заузимају загонетне варијације на тему првобитног греха, дланови на људским фигурама, као што је Адам који сеје жито, или Ева, размажена у детињству.

Пажњу посетилаца, међутим најчешће привлаче „разумљивији„ радови као што су илустрације и портрети. Илустрацију „Слова о Полку Игорову„ препознају и они који никад не обраћају пажњу на презиме аутора.

У графици „Свјатослав смутни сан је видео у Кијеву на узвишици„ сликар обрађује мотив нејасности сновиђења, откривајући поједине детаље ликова у тами.

Циклус „Легенда о Великом инквизитору„ по Достројевском-три триптиха, где су само централни делови непосредно повезани са сижеом романа, док бочне варијације на тему хришћанства и слободе подстичу основну замисао.

На изложби су најбројнији портрети обједињени у циклусу „Из руске мисли“. Писац Валентин Курбатов, аутор монографије о Јурију Селиверстову је овај циклус портрета назвао „иконостас руске мисли„.

Ту су и Александр Пушкин, и Фјодор Достојевски, и Петар Чаадајев, и Лав Толстој, и Михаил Бахтин, и Лав Лосев и многи други. Ово је откриће и из специјалних депоа краја совјетске епохе: за цитирање Розанова или изучавање Фјодрова обавезно се доспевало у круг неподобних са одговарајућим последицама, а сада је „Руска мисао„ Селиверстова-мост између пређашње и нове слободе.

Изложен је и графички портерт Солжењицина, са записом нобеловца: “Учествујем у жалости због погибије генијалног сликара.“ Подсећамо да је Јуриј Селиверст погинуо 1990. у својој 50. години, у тренутку поновног рађања руске религиозно-философске мисли. “Умире не стари, него обневидео„ често је понављао сликар полседњих дана живота.

„Руску мисао“ Селиверстов није успео да заврши. Познати су његови портрети Мусорског, Блока и Јесењина, а ништа мање и његова љубав према Пришвину – управо је Селиверстов био тај који га је открио не само као певача природе и заштитника „браће наше у мањини“, него и као мислиоца и философа.

Атеље сликара Селиверстова 70-80 –их година прошлог века постао је стално састајалиште писаца и свештеника, сликара и философа, инжењера и студената, космонаута и лекара, непоправљивих русофила и либералних западњака. Налазио се недалеко од Московског универзитета у коме је просторије храма свете Татјнае заузимало Студентско позориште. Селиверстов, наклоњен цркви до свештеничке оданости, враће се тако својим радовима у обновљени храм.

Сада се његова изложба одржава у предворју „између света и храма„. Коначно, портрет из цркве изопштеног Лава Толстоја може изазвати недоумице, ако не и жестоко противљење. Раније је на овој територији полемика прерастала у скандал, - тек што је завршена изложба модерног сликарства „Дворечје/ Дијалози“, па су поред просторије за богослужење биле поставељене инсталације са колажима савремених аутора.

Б.Ракочевић