Сензационално откриће сарадника Третјаковске галерије

петак, 30 септембар 2011 08:53

Сарадници Третјаковске галерије су нашли изгубљену слику Николаја Геа. Платно «Милосрђе», насликано крајем 19. века, показано је публици само једном - на покретној изложби. После тога, слика је нестала. Помоћу савремених технологија музејски рестауратори су открили изгубљено платно испод друге познате слике Николаја Геа.

Скорашње научно откриће сарадника Третјаковске галерије може да се назове сензационалним. Припремајући се за велику изложбу слика Николаја Геа, музејски радници су одлучили да провере неке претпоставке. У центру њихове пажње нашло се веома познато платно Геа "Шта је истина?", на којој су насликани Исус Христ и Понтије Пилат.

У успоменама Татјане Љвовне Толстој, чији се отац дружио са сликарем, има речи о томе, да је тобоже Ге насликао слику преко друге, која се звала «Милосрђе». Један од ликовних часописа 20-тих година је чак објавио њен снимак, али судбина слике је и даље била непозната.

«Милосрђе» је насликано 1879. године, приказано на 8. покретној изложби 1880. године. Слика је изазвала оштру критику, мада су рад чекали, јер се она појавила после паузе", прича Татјана Карпова, аутор изложбе.

Ка и свака стара слика, платно «Шта је истина?» покривено је ситним пукотинама, кракелурима. Овакво пуцање боје су посматрали под бинокуларним микроскопом и приметили – испод браон-беж боје види се слој зеленкасте боје. Рентгенограми три фрагмента слике су показали да се испод композиције налази друга слика.

«Донета је одлука да се цела слика сними, како су и урадили. 35 рентгенограма површине слике из 1933. године – није лаган посао", прича Лидија Гладкова, руководилац одељења научне експертизе Државне Третјаковске галерије.

Снимке су спојили. На црно-белој слици могао се препознати Христ, иза кога хода девојка у белој хаљини. Музејски радници си упоредили ову сцену са једином сачуваном фотографијом слике «Милосрђе». Претпоставка је потврђена.

Разлози, зашто је Николај Ге насликао своје ремек дело преко друге слике су економске природе – Ге никада није радио по наруџбини, живео је скромно. Ова чињеница има и доказ. Павел Третјаков је куповао од сликара радове у ауторским рамовима. Код Геа се они одликују једноставношћу, прављени од храстовине, што није било карактеристично за 19. век.

Ге је био невероватно захтеван према себи. Правио је стотине нацрта за слике. Без имало жаљења је уништавао оне, које је сматрао неуспелим.

На изложби Николаја Геа, која ће се отворити у салама Третјаковске галерије биће изложени и рентгенограми неких платна, јер је Ге «пребојио» неколико својих слика.

аутор: Зинаида Курбатова