Кандински и „Плави јахач“ у Москви

среда, 05 октобар 2011 17:20

У Државном музеју ликовних уметности „Пушкин“ у Москви, 5. октобра је отворена репрезентативна изложба Василија Кандинског и групе сликара „Плави јахач“ (Der Blaue Reiter).

Представљена су 62 платна из уникалне збирке галерије Lenbachhaus из Минхена, укључујући симболистичке радове Франца Штука и 30 слика Кандинског. Осим тога, представљено је и стваралаштво свих главних учесника групе „Плави јахач“, као што су Паул Кле, Август Маке, Алексеј Јављенски.

Поводом ове изложбе, која представља врхунски културни догађај и ликовни празник у овој јесењој, изложбама врхунских домета, пребогатој сезони руске престонице, директор Минхенске Lenbachhaus галерије Хелмут Фридел, сусрео се са представницима руских медија. Преносимо разговор са репортером листа „Известија“ (Известия).

Пошао у Минхен плашећи се да се не изгуби у Паризу

Одговарајући на питање репортера због чега је Кандински 1890. године одабарао баш Минхен, кад су сви остали руски сликари жудели за Паризом, Фридел је рекао: - Мислим да се Кандински плашио да се не изгуби у Паризу. Минхен је у то доба био веома привлачно место за руске и уопште за источноевропске сликаре.

Град је био чувен по својој сликарској академији. Сам Кандински се одушевљавао сликама Клода Монеа које је видео у Москви, као и Вагнеровим операма. Он је трпео неку мешавину немачког и француског утицаја. И, коначно, сликар је волео немачку културу, прелепо је знао језик Шилера и Гетеа, на коме је написао већину својих теоријских радова.

Један од лидера нове уметности стаје на чело „Плавог јахача”

На молбу да објасни како је баш Кандински стао на чело групе, „Плави јахач“, група, иначе, која је настала у Немачкој, директор Минхенске галерије је одговори: - Дошавши у Михнен, Кандински је постао један од лидера нове уметности. Најважнији његов сарадник у „Плавом јахачу“ био је Франц Марк. Повезивала их је заједничка идеја – уметност мора наћи равнотежу између „велике апстракције“ и „великог реализма“. У групи су такође били Немац Август Маке и руски сликари Алексеј Јављенски и Марина Верјовкина.

Неки западни ликовни критичари сматрају да је Кандински био у знатној мери више немачки него руски сликар?

- То није тако. Пре свега, он је био руски уметник, веома је волео Москву. Уопште узевши, он је симболина фигура за Европу. Године 1921. Кандински се вратио поново из Русије у Немачку, добио је немачко држављанство. После доласка нациста на власт, 1933. године, успео је да се пребаци у Париз где је добио француски пасош (умро је у француском предграђу Неји Сир Сен 1944.г.).

Почео да слика апстрактне радове управо у Немачкој

Кандински је изабрао апстракцију и пошао је другачијим путем него руски сликари. Он је увек истицао да за њега апстракције скривају, реално, свет невидљивог. У галерији Lenbachhaus у Минхену, чувају се 54 платна Кандинског, више него и у једном другом музеју у свету.

У брзини напуштајући Немачку, на почетку Првог светског рата, он је оставио велики број радова Габриели Мутер, са којом је био верен. Вративши се касније у Немачку са прелепом Рускињом Нином, тражио је да му се врате његове слике. Али Мутер је рекла: „Ти си обећао да ћеш се са мном оженити. Сада твоја платна остају код мене и нећу ти их вратити”.

И Кандински је био принуђен да води судски проецес са Габријелом око тих слика који је потрајао пуних пет година. На крају је саставио докуменат у коме све своје слике оставља фрау Мутер. Она, пак, није отуђила ниједну слику и поводом свог 80. рођендана, 1957. године, све их је предала галерији Lenbachhaus у Минхену.

Кандински је данас популарнији на Западу него у Русији?

То је сасвим могуће. Његове слике су се разишле у Русији по разним музејима. Нема јединственог центра у коме би били скупљени његови радови… Кандински је веома популаран у Немачкој, Француској, САД, зато што музеји у тим земљама - Гугенхајм у Њујорку, Национални центар уметности и културе „Жорж Помпаду“ у Паризу и галрија „Lenbachhaus“ у Минхену, све време истрајавају у приређивању његових изложби, издају му монографије...

Разумевање апстрактних слика Кандинског није нимало једноставно

За то је неопходна посебна припрема, као и за разумевање класичне музике. Осим тога, треба читати његове главне теоријске радове, као на пример трактат „О духовном у уметности“.

Постоји ли какав однос између Кандинског и Маљевича?

Маљивич је био далеко радикалнији сликар који је одрицао било какву слику. Такав је његов познати „Црни квадрат”. Кандински је био велики романтичар. Емоционално јер био везан са Шагалом, Гончаревом. Целог свог живота он се са посебним интересовањем односио према новим облицима самоизражавања, залажући се за различите приступе креативности.

На овај или онај начин, он је био једна од кључних фигура у светском сликарству прошлог века, „рекао је на крају сусрета са руским новинарима Хелмут Фридел, директор чувене галерије „Lenbachhaus” из Минхена, из које су 62 уникатна платна, међу којима 30 радова Кандинског, изложена на реперезентативној изложби у Музеју ликовних уметности „Пушкин” у Моксви, која је 5. октобра отворена под називом „Кандински и Плави јахач”.

Правник у 30. години почео да учи сликарство

Василиј Кандински је рођен 1866. године у Москви, завршио је правни факултет Московског државног универзитета (МГУ), али је у 30. години одлучио да буде сликар и отпутовао у Минхен где је учио сликарство. Тамо је 1911. била оформљена сликарска група „Плави јахач”. Удружење је одбацивало традиције академског сликарства и бавило се савременим правцима - фовизмом и кубизмом.

У галерији „Lenbachhaus” чувају се радови сликара из XVIII и XIX века, који су стварали у Минхену, као и слике учесника минхенског сецесионизма. Међутим, музеј је најпознатији по збирци удружења „Плави јахач”.

Бранко Ракочевић