Александар Бељаков: Аутобиографија

понедељак, 10 октобар 2011 23:05

Александар Борисович Бељаков се родио 1953. године у граду Петропавловск Камчатски. Његов отац Борис Владимирович Бељаков је у то вријеме радио као официр у Тихоокеанској флоти и Александар је од детињства окружен запањујућом лепотом планина и океанских пространстава, најлепше обале и живописних крајолика Камчатске области.

Вероватно је то и била основа за разумавање лепоте и за истинску тежњу да се на платну и папиру раскошно забележи свет који му је Бог подарио. Шездесетих година породица Бељаков се преселила у град Балтијск (Калињинградска област), где је такође лепота природе Балтика и мора оставила немерљив утисак на душу будућег сликара.

Године 1989. срећним сплетом околности упознао се са познатим руским сликарем, академиком Сергејем Николајевичем Присекиним, који не само што је подржао сликара почетника, већ је и извршио огроман утицај на њега кад је у питању поглед на свет и поимање савремене школе руског сликарства.

Гледајући како ради уметник, Александар Бељаков је схватио да је сликарство највиши облик уметности у коме слика настаје, не само захваљујући техници и таленту сликара, већ захваљујући његовој отворености Духу и способности да прима и даје нешто више него што је он сам. Од тада А. Бељаков себе сматра учеником С. Н. Присекина.

Најактивнији период стваралаштва почиње 1992. године у периоду боравка на службеној дужности у Југославији. У том периоду (од 1991. до 1994. године) у Српској сликарској академији одржане су две индивидуалне изложбе сликара, део слика је 1997. године изложен на изложби под називом «Руско сликарство» у Међународном онколошком центру у Москви.

Године 2005. А. Бељаков прелази у Херцег Нови, Црна Гора, где по благослову духовног учитеља Псковско-Печерског манастира Архимандрита Оца Јована Крестјанкина и Патријарха московског и све Русије Алексија 2 приступа обнови руског гробља и изградњи Храма Св. Фјодора Ушакова у Херцег-Новом (Црна Гора).

Велику помоћ у том правцу му је пружио други познати руски сликар, академик Василиј Нестеренко, који га није толико научио уметности писања икона и окренуо одређеној иконописачкој школи колико му је помогао да направи важан духовни корак, да крене путем писања икона. Он му је помогао у размештању акцената и одабиру приоритета, у детаљима, у одређивању главне орјентације у стваралаштву, у одабиру изворног, сјајног и индивидуалног препознатљивог метода.

Године 2007. А. Бељаков постаје члан Међународног савеза сликара и наставља да усавршава своје умеће у области писања икона и сликања портрета. Његов стил одликује читка слика, лаконизам композиције, звучност колорита. Његове су слике монументалне, у њима се осећа снага и моћ духа, ликови су узвишени, чак строги, али отворени за контакт са посматрачем, у њима нема ни сладуњаве сентименталности, ни хладне неприступачности.

Јаркост без шаренила, свечаност без помпезности, романтизам дају раду А. Бељакова индивидуални и непоновљиви колорит који никога не оставља равнодушним. У овом издању су углавном представљени радови из црногорског периода од 2005. до 2010. године.

http://alexandr-beliakov.com/index.php?option=com_content&view=article