Ремек-дела Ермитажа у Праду

среда, 09 новембар 2011 12:25

У дворанама музеја Прадо у Мадриду, у уторак, 8. новембра за широку публику је отворена изложба коју су у главном граду Шпаније ишчекивали целе године – El Hermitage en el Prado (Ермитаж у Праду ). Овим догађајем се завршава прелепа Година Русија-Шпанија која се 2011 . одржавала у обема земљама.

У фебруару ове године у у Ермитажу је била свечано отворена изложба ремек- дела Прада коју је током неколико месеци посетило више од милиона љубитеља уметности, и ова у Праду је узвратни, широки гест руске стране.

Експозиција без преседана

Експозиција ремек-дела из Ермитажа у Праду је без преседана по својој размери

представљања у Европи уметничких ескпоната: у престоницу Шпаније је довезено преко 150 ремек-дела, међу којима су и платна Каравађа, Ел Грека, Веласкеза, Тицијана, француских импресиониста, Пабла Пикаса, дела италијанских скулптора Лоренца Бернинија и Антониа Канове. Руска уметност је представљена скитским златом из уникалне збирке Сибирска колекција Петра Првог и скоро непознатим изван Русије „Васиљкама“ Дома Фабержеа,“Композицијом“Василија Кандинског и „Црним квадратом“ Казимира Маљевича.

Директор Музеја Прадо: Културолошки поход од предхришћанских времена до савремене Русије

Мигел Сугаса, директор Музеја Прадо каже да је ова изложба гест дарежљивости Ермитажа: “Ермитаж је уникални монумемт руске културе , а наша ескпозција –културолошки поход од предхришћанских времена до савремене Русије , од златних украса древних Скита до „Црног квадрата” Казимира Маљевича,“ рекао је новинарима Магел Сугаса и наставио: “То је изложба ремек-дела од којих свако има чудесну моћ да нас учини срећним. Хтели смо да покажемо Ермитаж у свој његовој неизмерној величанствености и разноврсности, јер то је уникални музеј ,а истовремено и најлепши дворац.“

Величанствено богатство Зимског дворца

Један од циљевa излoжбе је да се покаже и величанствено богатство Зимског дворца

па су у ту сврху постављене слике са његовоим ентеријерима, парадним и балским дворанама,а такође и огромне вазе направљене од врхунских драгоцених материјала које украшавају степеништа Зимског дворца, предворја и галерије. Целу екпозоцију „предводе“ портрети Петра Првог и Јекатарине Друге – великих владара, колекционара и обожавалаца уметности.

Нјавећа изложба Ермитажа ван граница Русије

Директор Државног Ермитажа Михаил Пиотровски, није из здравствених разлога могао да допутује у Мадрид на отварање изложбе,па је гостима приказан видео запис његове изјаве: “Тако велику изложбу ван граница Русије Ермитаж још није организовао. Она ће представити Европљанима Ермитаж као једну од најважнијих појава руске културе. Скитско злато, одежда царице Марије Фјодоровне, акварели Зимског дворца, - то је Русија коју ми знамо, волимо и ценимо и коју ћемо кроз Ермитаж представити Шпанији.“ По речима његовог заменика Георгија Веленбахова, овом мадридском изложбом Ермитаж почиње припрему за своју 250. годишњицу која ће бити прослављена 2014. г. „ Фондови нашег Музеја чине три милиона експоната, а ми смо за изложбу у Праду одбрали оно што је најврендије и све саме уникате. Све је то представљено на најинтересантнији начин. Тако на пример, 24 експоната „Сибирске колекције Петра Првог” из најранијег археолошког налазишта у Русији, такозвано злато Скита, пронађено у кургану Западног Сибира и Сајано-Алтаја у 18. веку; експонати из колекције јувелирских украса царске породице који су припадали Петру Првом и Јекатарини Другој, уникални ескспонати из античке цивилизације, као и колекција Истока”.

Ермитаж, музеј светске културе и уметности

Најпознатији руски музеј веома много значи Европљанима као и град у коме се налази. Санкт-Петербург је био и остао за Европљане симбол запaдне просвећености у Русији, а Ермитаж скровиште најбољих образаца културних вредности које је створило човечанство. Он се и назива „Музеј светске културе и уметности“, премда уметност Русије у његовој колекцији заузима значајно место. Координатор са руске стране изложби „Прадо у Ермитажу и Ермитаж у Праду”, кустос шпанског сликарства у Ермитажу, Свјатослав Саватејев каже: “Највећа два музеја на свету су Прадо-музеј сликарства и Ермитаж-музеј светске културе и уметности. Отуда је идеја за организовање узајамних изложби ова два светска уметничка светилишта одмах била широко прихваћена у обема земљама, Шпанији и Русији, јер је она садржавала намеру да се музеји прикажу управо у том светлу. Том идејом је прожет и одабир радова: први пут у нашој историји ова велика изложба је састављена практично искључиво од самих ремек-дела. По свом квалитету и уметничком домашају,она је без преседана” рекао је Саватeјев.

Плејада врхунских сликара од Ренесансе до Маљевича

Привремени боравак у Мадриду добиле су слике мајстора епохе Ренесансе, великих холандских, шпанских, немачких сликара, француских експресиониста, руских апстракциониста. Међу платнима представљеним у Праду је једна од раних радова Каравађа “Младић са леутом” једина у Ермитажу и уопште у Русији слика генијалног Италијана, Ел Грекова слика „Апостол Петар и Павле” затим „Три мушкарца за столом” Дијега Веласкеза, па Тицијанов „Свети Себастијан” ( једно од осам дела утемељивача венецијанске школе 16. века које се чува у Ермитажу), “Мадона с младенцем“ Албрехта Дирера, „Персеј и Андромада” Антона Рафаела Менгса, платна Јана Бројгела старијег, Рубенса и Рембранта. Шпанска публика може до детаља да разгледа „Магдалену покаjницу” венецијанског вајара Антониа Канове као и урађену у теракоти „ Екстазу свете Терезе” највећег скулптора и архитекте 18.века Лоренца Бернинија. Међу друге занимљиве експонате изложене у Праду треба свакако истаћи бронзану бисту Бетовена, дело француског скулптора Емила-Антоана Бордела којом зрачи сва моћ дивовског талента и трагизма судбине немачког композитора , затим мермерно „Вечно пролеће” Огиста Родена –очаравајуће по природности и грациозности обнаженог младића и девојке сливене у нежном загрљају и страсном пољупцу.

Ермитаж располаже и уникалном колекцијом француских импресиониста без које би мадридска изложба била непотпуна. У дворанама Прада изложена су „руска“ платна Клода Монеа, Пола Гогена, Пола Сезана, Пјера-Огиста Реноара, Анриа Матиса , а упоредо с њима и три Пабла Пикаса, оснивача кубизма, чије име за сваког Шпанца значи много више од сликарског генија. Експозција се завршава великим платном Василија Кандинског „Композиција 6.“ која представља нову реч у апстрактном сликарству као и један од „Црних квадрата” оснивача супрематизма Казимира Маљевича, настао у периоду између 1920-1930.г. који и до данашњих дана изазива не мање спорове него у време настанка.

Организатори изложбе „Ермитаж у Праду” очекују да ће рекорд интересовања за поставку „Прадо у Ермитажу“ од милион посетилаца бити превазиђен.

Изложба је отворена од 8 . новембра до 25.марта 2012. и то седам дана током недеље.

Бранко Ракочевић