Амазонка руске авангарде

среда, 07 јул 2010 00:00

ekster Ретроспектива Александре Александровне Екстер (1882-1949), “Амазонке” руске авангарде - како су је назвали после једне њујоршке изложбе, отворена је у Московском музеју модерне уметности (ММОМА) на Петровки уз велику помпу, као поставка без преседана.

То је досад највећа највећа изложба Екстерове, уметнице која је, између осталог, креирала својевремено и униформе за Црвену армију.

У Русији до сада није било тако обимне изложбе једне од најчувенијих руских сликарки на Западу, а главни разлог за то је био што је њено наслеђе 1924. године било раздвојено “гвозденом завесом” на период до и после њеног одласка у иностранство.

На ретроспективи у ММОМА представљени су радови руско-украјинске авангардне сликарке који су позајмљени из 13 музеја, међу којима су и Руски музеј, Третјаковска галерија, Државни музеј “Пушкин”, али и Позоришни музеј “Бахрушин”, из кога је позајмљено више од 60 нацрта и скица за костиме и декорацију сцене.

Руски музеји немају баш у изобиљу дела из њеног кубистичког и футуристичког периода, а то су баш оне слике које највише цене истраживачи и колекционари.

Кустос изложбе, главни руски стручњак за укупни уметнички опус Александре Екстер, Георгиј Коваљенко, тврди да је та поставка права ретроспектива са широким обухватом не само њених слика и графика, него и мноштва позоришних радова, као и књига и ручних радова.

С друге стране, приказ монографија о тој авангардној уметници представља велике проблеме приређивачима изложбе, имајући у виду велики број скандала повезаних с њом, који су је као “опасног јунака” пратили на затвореним изложбама и акукцијама.

Претендујући на титулу најбољих познавалаца стваралаштва светске даме руске авангарде, француски историчари уметности и кустоси свађали су годинама међу собом и гонили по судовима. Десетине њених слика проглашаване су за фалсификате, а што је најжалосније - то су и били.

Отуда се јавља и огромно неповерење које се у последње време испољава готово у свакој новопронађеној “Екстер”, па нека од тих подозрења нису могла мимиоћи ни рестроспективу у ММОМА.

Руски медији, поводом изложбе, указују да је наставак тренда скандала и поводом ретроспективе тужна појава која омета да се стваралаштво недужне Александре Екстер проучи у нормалној изложбеној атмосфери.

Кћерка нижег државног чиновника Александра Григоровича завршила је гимназију и Уметничко училиште у Кијеву, а у 21. години се удала за рођака, адвоката Николаја Екстера и упутила се с њим (није се тачно знало да ли на свадбено или уметничко путовање) у Минхен, да би тамо не без утицаја Алексеја Јављенског постала позната сликарка.

Након тога су уследиле студије у Паризу, познанство с тамошњим московским и кијевским радикалима, интезивна фаза преласка са неоимпресионизма ка футуризму, затим Пикасо, Леже, Аполинер, Ларионов и Гончарова као пријатељи и сабеседници, свемогуће аваградне изложбе било у француској, било у руској престоници, емиграција, постепено падање у заборав, а потом смрт готово у голој беди и сиромаштву...

Екстерова је урадила и неколико решења сценског простора за Таировски камерни театар, тако што је на реалну површину пренела кубистичко-футуристичке моделе сценске кутије, а није занемарљива ни њена предавачка делатност у Одеси и Кијеву, чији је резултат уникатни систем наставе о нефигуративном сликарству коју је са великом пажњом и успехом пратило неколико десетина обдарених полазника.

Александра Екстер није била особито лепа и није поседовала јединствени магнетизам друге богиње руске авангарде - Наталије Гончарове.

Била је гостољубива супруга имућног кијевског адвоката, са веома уважаваном у свим уметничким круговима Москве и Париза руско-украјинском кухињом, коју је спремала кулинарска чаробница, домаћица куће Анушка.

Сликаркином вишеспратном кућом у Москви одјекивао је бујни говор громогласног Бурљука који јој је био привлачан зато што је сумњао у све и сваког да плагирају Маљевича. Она сама у разговору с гостима и у друштвеним расправама, а још више у својим, понекад до парадоксалности “откаченим” сликама, постајала је права “амазонка”.

Популарни надимак добила је после чувене изложбе у Њујорку, и њиме се може много тога објаснити у њеном стваралаштву. Она није водила битку за напуштање дома и породице, него је целог свог уметничког века храбро војевала за право да говори не тако као што сви зборе, не на истом језику као и остали, него на свом сопственом, уметничком језику и исказу.

Поставку изложбе у ММОМА дизајнирао је Борис Месерер, познати уметник и сценограф, председник Московске асоцијације позоришних, филмских и ТВ уметника.

Изложбу прати обиман каталог који садржи есеје, поједине ретке и необјављиване рукописе и архивске материјале, библиографију, списак изложби и многе репродукције Александре Екстер.

Изложба у ММОМА је отворена до 22. августа.

Аутор Бранко Ракочевић

Извор Seecult.org