Екстер - амазонка руске авангарде

петак, 13 август 2010 16:13

После тријумфалне и по многима легендарне изложбе „Амазонке руске авангарде“ која је пролетос одушевила московску ликовну публику у Музеју савремене уметности на Петровки (ММОМА) отворена је још једна поставка Александре Екстер, која ће како предвиђају руске медије, према првим утисцима гледалаца, постићи исти, сличан, ако не и још већи, успех.

Ова изложба на Петровки „Амазонку руске авангарде“ поставља на високо место које јој и припада, на писту за полетања у будућност и вечност. Њени радови представљају ликовни мост између ар-нуово и ар-деко, међу модерном и самосвојном авангардом, Сребрним веком и 1920.-х година. Та славна кубофутуристкиња је била личност из „Баладе одамама прошлих времена“.

Преко 60 радова из Бахрушинског музеја

На овој изложби презентовано преко 60 позоришних радова позајмљених из Бахрушинског музеја, рукописне књиге, (тим жанром се Екстер интезивно бавила од 1930.године) које су припадале епохи грозног руског констурктивизма. Такође је изложено и више њних уља на платну, на којима је изражено њено триијумфално осећање за боје и светлост којима је обасјала и украсила париске мостове на Сени. Са миром који празнује ишчезавају и распадају се у кубофутуристичке прскотине, њена црвена, а такође и црна смрт и све друге боје дружбенице почевши од окера и теракоте па све тамо негде до плаве. Коцкице и кристали лете низ водопад попут цигала са Вавилонске куле.

Учесница Маљевичевог „Супремуса“

Александра Екстер је била учесница изложбе „Каро пуб“ удружења „Супремус“ који је основао Маљевич као и Салона независних у Паризу, а почетком 1910. година Амазонка руске авангарде била је стално у покрету између Русије и Француске. Тамо се она кретала у кругу Пикаса и Аполинера, а у својој отаџбини најчешће се дружила с Маљевичем, Татлином, Д. Бурљуком, Родченком. Била је сценограф у Камерном театру радећи у том авангардном позоришту декорације за легендарне ране представе Таирова „Фамира Кифаред“ Аненског и за „Саломе“ Оскара Вајлда с младом Алисом Конен. У то време општег процвата руске авнагарде Екстерова је била ангажована у изради костима, за „неми филм“ Протазанова „Аелита“ поверена јој је била и израда нацрта за униформе припадника Црвене армије.

Међу експонатима на овој изложби посебно се истичу њени живописни и динамични костимографски нацрти које красе лаке линије као у Бакста.Она је и у костимима осећала време. Код Ане Ахматове наилазимо на један запис у којему славна поетеса наводи да су у рано лето 1914.године њих две прегледале шкрињу Александре Екстер која тек што је допутавала из Париза са обиљем примерака нове моде. И наједном је Екстер кратко приметила: „Шта се то десило с модом. Ускоро ће рат“.

Умрла у беди заборављена од свих

Године 1924. Екстер је отпутовала (или се вратила) у Европу. Радила је са Фернаном Лежеом, била сценограф за балете Бронислава Нижинског, припадала париској школи, последњем стварном блиставом блеску сликарства XX века. Умрла је у беди и заборављена од свих у париском предграђу Фонтене-о-Роз 1949. године.

Сајт Музеја : www.mmoma.ru

Бранко Ракочевић