Банер

Музика

Српска војска полази у рат, 1876. године За 1867. годину планиран је велики Словенски конгрес, који је требало да буде одржан у Русији, у Санкт Петерсбургу. Организатори су, поред заседања конгреса, предвидели велику етнографску изложбу и концерт композиција написаних на основу музичких тема словенских народа.
Млади руски виолиниста Јуриј Ревич, чија је каријера у вртоглавом успону а концертни календар препуњен, дочекан је овацијама на свом првом наступу пред београдском публиком вечерас у Коларчевој задужбини.
Двадестогодишњи руски виртуоз, студент Бечког конзерваторијума, Ревич је наступио уз пратњу свог колеге са конзерваторијума Пјотра Кошчика (24), пијанисте из Пољске, лауреата бројних међународних такмичења са којим сарађује већ неколико година.
За први сусрет са нашом публиком одабрао је атрактиван програм, виртуозне композиције, низ бисера различитих епоха, од барока, романтизма, импресионизма, до заносног "Гранд Танга" Астора Пјацоле и разигране "Кармен фантазије" Пабла Сарасатеа.
Два млада уметника почела су концерт Сонатом за виолину и клавир у Е-дуру Ззан Батисте Перголезија уз леп аплауз добродошлице. Прве овације уследиле су након изванредног извођења композиција Петра Иљича Чајковског "Мелоди" и "Валсе скерцо" , Ревич је освојио бројну публику непосредним, дечачки раздраганим свирањем.
Страсно посвећен свом инструменту, свирао је са лакоћом некога ко је одрастао уз звуке такозване озбиљне музике, коме је она ваздух, храна, природни елемент живота.
Сонату за виолину и клавир у Г-дуру француског импресионисте Мориса Равела бечки ђаци извели су ванредно добро, усаглашених поетика, у модерном, вртоглавом џез ритму.
Ревича широм света оцењују као "младог Паганинија", где год свира, у Канади, Финској, Немачкој, Италији, Шпанији, Грчкој, Француској, Шведској, Данској, Литванији, Норвешкој, Аустрији, Израелу, Швајцарској и Хрватској, публика и критика су одушевљени његовим извођењима.
Он сам каже да не зна како је свирао Паганини, али зато зна његову музику коју је између осталих атрактивних дела уврстио и у вечерашњи програм. За Кампанелу Паганија добио је овације које по снази сигурно не заостају за онима којима је испраћен са концерата у њујоршком Карнеги Холу и Глен Гоулд студију у Торонту.
Задовољство концертом није крио ни славни српски виолиниста Јован Колундужија, чијом заслугом је Ревич гостовао у Београду. Познат по суздржаном испољавању емоција, Колунџија је бурним аплаузима поздрављао виолинисту за кога је пре месец дана новинарима рекао да је "права срећа што смо успели да га добијемо".
Ревич потиче из музичке породице, виолину је почео да учи у петој години, са седам у родној Москви постаје ђак Централне музичке школе у оквиру Државног московског конзерваторијума, а 2009. године је примљен на Бечки конзерваторијум у класи Павела Верњикова.
Добитник је награда на међународном такмичењу "Виртуози 21. века" у Москви, на Међунардоном такмичењу "Олденбург Променаде" у Олденбургу, на међународном виолинском такмичењу Давид Оистраћ, 2010. године добио је престижну стипендију за младе музичаре Мстислав Ростропович.
Добитник је и националног признања "Божићна звезда" и Медаље за велики допринос проношењу славе Русије, први је добитник признања Гузик фондације.
Део прихода од продатих улазница за вечерашњи концерт, биће дониран Музичкој школи "Миодраг Васиљевић" у Косовској Митровици, која и поред изузетно тешких услова у којима ради од 1999. године, окупља више од 250 ученика.
Млади руски виолиниста Јуриј Ревич, чија је каријера у вртоглавом успону а концертни календар препуњен, дочекан је овацијама на свом првом наступу пред београдском публиком 25.децембра у Коларчевој задужбини.
ЉУБИМОВ ПОСТАВЉА „КНЕЗА ИГОРА „ У БОЉШОМ ТЕАТРУ
Бивши директор и уметнички руководилац Театра  на Таганки, легендарни режисер Јуриј Љубимов, припрема се   да  постави оперу „Кнез Игор” у рестаурираном Бољшом театру у Москви. То је сам режисер рекао  руској државној агенцији  РИА НОВОСТИ.
Љубимов је напустио Таганку летос после конфликта са трупом. Уместо њега на чело култног руског позоришта је дошао глумац Валериј Золотухин. После одласка са Таганке, Љубимову  се обратио директор  Бољшог театра Анатолиј Иксанов са предлогом да  на сцени главног руског позоришта опере и балета  постави оперу Александра Бородина “Кнез Игор”  што је он и прихватио. Министар културе Руске Федерације Александр Авдејев  је већ изјавио да ће премијера опере „Кнез Игор” у Бољшом театру у режији Љубимова  бити крајем 2012.г.
Сада се   славни руски режисер, који је недавно прославио свој  94. рођендан, налази у Риму  где му  је 28. октобра уручена Гогољева награда за изузетно значајан допринос развоју позоришне уметности у свету. Он намерава да ускоро  допутује у Јарослављ  где ће учествовати на Међународном Волковксом фестивалу „Руска драматургија  на светским језицима”. Након повратка из Јарославља у Москву, Љубимов ће одмах почети да ради у Бољшом театру. При томе је  наговестио  да се неће ограничити само на режију „Кнеза Игора”. Како је изјавио  руској агенцији, у току су разговри да у МХТ-у  постави  трилогију Сухова-Кобилина. Такође планира да постави „Нечисте силе“ Достојевског  у неком позоришту са којим буде постигао споразум, а које ће то бити, за сада јавности није познато. “Намеравао сам да то урадим у свом позоришту на Таганки, али сам отуда отишао”, додао је Љубимов.
Б.Ракочевић
Бивши директор и уметнички руководилац Театра  на Таганки, легендарни режисер Јуриј Љубимов, припрема се да  постави оперу „Кнез Игор” у рестаурираном Бољшом театру у Москви.

Истакнути руски пијаниста Борис Березовски наступиће на гала затварању овогодишњег 43. Бемуса 26. октобра у Београдској арени, у којој ће први пут бити изведен део програма Београдских музичких свечаности.

Бетовеновом увертиром „Освећење куће“, отворена је прва сезона, након рестаурације, у Великој дворани Моксовског конзерваторијума.

 

Билтен

Банер

Последњи коментари

Време

Ведро

Moscow, Russia

-16°C

Ведро

Влажност: 66%

Ветар: И 18 км/ч

Анкета

Које теме Вас интересују?

Банер