Березовски: Музика је моја верна слушкиња

петак, 07 октобар 2011 01:15

Истакнути руски пијаниста Борис Березовски наступиће на гала затварању овогодишњег 43. Бемуса 26. октобра у Београдској арени, у којој ће први пут бити изведен део програма Београдских музичких свечаности.

На програму реситала Березовског, кога прати репутација најмоћнијег виртуоза на клавиру, биће композиције Брамса, Листа, Хачатуријана, Гулда, Чејсинса, Шопена...

Березовски, рођен 1969, студирао је у родном граду Москви, на Московском конзерваторијуму. После дебија у Вигмор холу у Лондону 1988. године, лист „Тајмс“ га је описао као „уметника који изузетно обећава, извођача засењујуће виртуозности и застрашујуће снаге“.

Две године касније то обећање се испунило када је освојио златну медаљу на међународном такмичењу „Чајковски“ у Москви 1990. године.

Пијаниста изузетне концертне активности остварио је и бројне снимке који су добили високе оцене критике. Поред многих реситала у светским дворанама, активно наступа и у оквиру европске турнеје са оркестром „Санта Цецилиа“ и диригентом Антониом Папаном, а тренутно се припрема за деби с Берлинском филхармонијом у јануару 2012. године.

На питање какав је осећај свирати класичну музику у дворани са десетак хиљада људи, он одговара да је најважније да озвучење буде добро, као и акустика.

- На концерту у Београду техника ће бити веома важна, јер ако она не буде добра, нико неће моћи да ме чује... Требаће ми стварно добар систем озвучења, али осим тога не видим неку нарочито велику разлику између таквих и концерата у мањим просторима - каже Березовски.

На програму ће бити и дела Листа и Шопена, неких од ваших омиљених композитора. Да ли вам је с временом лакше да се као извођач прилагодите различитим ауторима?

- Па, у ствари, мени је то и даље проблематично... Али, истина је да се временом навикнете на то, а музика ме веома инспирише када се попнем на бину, на неки начин као глумца. Не морате да будете бриљантан глумац да бисте изговорили неку сјајну реченицу, која ће вам завршити посао. Слично је и у класици - ту невероватну музику су велики композитори већ написали, а на вама је само да свирате оно што пише. У суштини је то врло једноставан задатак.

Ипак, ви сте веома познати по сјајној техници импровизовања, а људи импровизовање најчешће повезују с џезом, пре него с класиком. Да ли и ви исто мислите?

- Имам мало другачије мишљење, јер мислим да у џезу нема правог импровизовања, то морате да научите. Морам да кажем да је џез нешто што ја апсолутно обожавам, а ту су и луди таленти који увек долазе право ниодакле. Али, таквих људи је ипак веома мало, а у мењстрим џезу ви имате музичаре који неколико година уче технику како да га свирају. Наравно да и ту има импровизације, али и у импровизацији они тачно знају које ће деонице одсвирати, јер су оне већ одређене. Обожавам џез, стално га слушам.

Када сте почели да се занимате за музику, да ли вас је класика као клинца плашила или вам је то још тада било сасвим океј?

- Одувек ми је то одговарало. Одрастао сам у музичкој породици и она је одувек била свуда око мене. То је као с језиком, само што ваша породица говори кинески. Тако сам је веома брзо научио, она је део мог детињства. Никад ми то није био проблем, а касније ми је све то само помогло у избору репертоара.

Данас сте суперстар класичне музике. Да ли сте били затечени када је све почело да се дешава или сте знали да ће тако бити?

- Не, нисам то баш планирао. Ствари су увек ишле својим током и ја сам пливао на том таласу. Срећом, никог нисам ударио успут, али никада нисам о томе размишљао на тај начин.

Једном сте за себе рекли да сте цивилни слуга музике. Можете ли мало то да објасните?

- Цивилни слуга музике? Јао, ја свашта говорим у интервјуима, не знам у ком контексту сам то рекао... Силно се забављам бавећи се музиком. Нисам сигуран ко ту кога служи - некада ја њу, а некада она мене, и то веома верно, будући зарађујем много новца изводећи је.

Узбудљиви Београд

Када сте прошли пут били у Бограду, сећате ли се нечег посебног у вези с градом?

- Не баш... Осим тога што сам видео нову дворану Београдске филхармоније, нови директор је урадио сјајан посао. Не ради се о томе да сам био тотално пијан па се ничег не сећам, али морате имати не уму колико концерата годишње одсвирам. Ипак, не могу да се сетим ничег посебно узбудљивог из Београда, што опет можда није тако лоше, јер шта је „узбудљиво” - напити се потући се?!

извор: Блиц

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/280859/