Српска војска полази у рат, 1876. годинеРимски-Корсаков је тај посао лепо обавио. Према руским изворима, словенски концерт је изведен у сали руске Думе, 5. маја 1867. године, са великим успехом (постоје и други подаци, који говоре да је концерт одржан 12/24. маја). На концерту је композиција Римског-Корсакова Фантазија на српске теме, или Српска фантазија (Николай Римский-Корсаков, Фантазия на сербские темы - Сербская фантазия, ор. 6, 1867) на захтев публике изведена поново.
У московској концертној сезони 1867-1868. Српска фантазија је изведена још два пута. Ову композицију је сам аутор сматрао као једну од својих бољих дела.
Само да подсетимо да је, само месец дана пре словенског концерта у Санкт Петерсбургу, на Калемегдану прочитан ферман којим је наложено да се турска војска повуче из Кнежевине Србије.
На ЈуТјубу нисам пронашао видео илустрацију за ову композицију, али је ту звучна илустрација (око 7 минута).
Једну деценију касније, 1876. године, Срби су објавили рат Турској, желећи да се коначно ослободе ропства и да имају сопствену слободну државу. Русија стаје иза ових српских тежњи, па организује помоћ у добровољцима, оружју, санитетском материјалу... Сакупљају се прилози у корист Словенског добротворног друштава и руског Црвеног крста. Као једна од акција, одржава се добротворни концерт.
 |
| Петар Иљич Чајковски |
Руско музичко друштво, 5. новембра 1876. године, одржава симфонијски концерт у Москви, у корист Словенског добротворног друштва. Симфонијски оркестар под управом Николаја Г. Рубинштајна изводи Српско-руски марш Чајковског. После овација публике, оркестар понавља извођење композиције, као и деценију раније, после извођења композиције Корсакова. О томе Чајковски пише у писму својој сестри:
Мој Српско-руски марш... произвео је буру патриотског узбуђења!
Исте вечери, једна од одушевљених слушатељки пише Чајковском:
Писмо окончавам по повратку с концерта на којем сам слушала Ваш Српски марш. Не могу речима да изразим осећање које ме је обузело док сам га слушала...
Дакле, марш је у публици прихваћен као Српски марш, Чајковски му је дао назив Српско-руски марш, јер је садржавао мотиве три српске народне песме и руске химне, али је, на крају, штампан под називом Словенски марш, јер је следеће године у рат против Турске ушла и Бугарска, па је било пробитачно дати композицији универзални, словенски назив.
Као илустрацију прилажемо снимак Лондонског симфонијског оркестра из 1967. године (скоро 10 минута):
Војни музичар Василиј Иванович Агапкин је 1911. године приспео у Тамбов, као трубач једне коњичке јединице, и у Тамбову је решио да прошири своје музичко знање. Уписао се у музичку школу где га је учио Фјодор Мијаилович Кадичев. После неког времена, Агапкин је почео да ствара сопствена музичка дела, прилагођена потребама војних оркестара, дакле маршеве.
Следеће, 1912. године, Агапкин је понет патриотским осећајем, а подстакнут ратом за ослобођење који су повели балкански Словени: Срби, Црногорци и Бугари, заједно са Грцима, написао марш под називом Опраштање Словенке (Василий Иванович Агапкин: Прощание славянки). Све то нам је познато из сећања Василијеве кћери Азе и супруге Олге, којој је марш био и посвећен. Василиј је, опет, писао како је био инспирисан Бетовеновим Егмонтом и Српско-руским маршом Чајковског. Тако опет долазимо до везе Руса и Срба.
У Опраштању Словенке се, дакако, не ради о припадници словеначког народа, већ о припадници рода Словена, која се опрашта од свог оца, брата, супруга или милог драгог, који полази у рат. Какав је резултат Василијевог труда говоре следећи подаци:
- Марш је проглашен за најпопуларнији руски марш.
- Парада у част шездесетогодишњице завршетка Другог светског рата, односно победе над фашизмом, на Црвеном тргу у Москви, 9. маја 2005. године, отпочела је овим маршом.
- Марш има сопствени интернет сајт.
- Ове, 2012. године, у Русији се прославља стогодишњица овог марша!
Па, да видимо видео снимке марша Опраштање Словенке.
Најпре, концертно извођење од стране Центалног војног оркестра Министарства одбране Русије:
Почетак војне параде на Црвеном тргу:
Концертно, вокално извођење са текстом из доба СССР. Емитовано на руској телевизији на Дан победе, 9. маја 2005:
Спот, практично кратки филм, са промењеним текстом, насталим по распаду СССР, у Русији. Нови текст, са поднасловом Устани за веру, руска земљо! Позива на повратак православљу, моралним нормама од пре настанка комунизма у Русији.
На крају, инсерт из филма 72 метра. Да би могли да разумеју радњу и они који не знају руски језик, кратко ћу препричати: После распада СССР, нове украјинске власти покушавају да преузму Руску црноморску флоту на Криму. Посада једног брода је изведена на обалу и од ње се тражи да положи заклетву новој власти. Двоје или троје официра пристају, међутим, један од њих позива посаду да се врати на брод, а као знак припадности Русији наређује оркестру да свира марш Опраштање Словенке.
Тако је један марш, настао у царској Русији, био прихваћен прихваћен од Совјета, да би после распада СССР поново постао симбол Русије, дубоко укорењен у руском народу. А настао је поводом наше борбе за слободу и коначног ослобођења од Турака!
Милорад Јовановић
