Сећање на Висоцког

понедељак, 26 јул 2010 14:53

0 Коментари

Многобројним културним манифестацијама у недељу је обележена 30. годишњица смрти великог глумца, песника и кантаутора Владимира Семјоновича Висоцког.

Главни скупови сећања „30 година без Висоцког“ одржани су у Москви на чувеној Тагањки у музеју великог глумца као и у парку Сокољники. У московском Музеју Висоцког могу се погледати фотографије снимљене пре три деценије на којима се види како је туговала Москва за својим популарним глумцем и песником.

 Грађани СССР су сазнали вест о смрти Висоцког преко страних радиостаница јер тадашње совјетске власти нису хтеле да кваре празничну атмосферу која је владала у време Московске олимпијаде. Тог топлог летњег дана када је Глас Америке емитовао вест да је умро велики глумац и песник Владимир Висоцки његови обожаваоци су без икаквог позива дошли пред Театар на Тагањки у коме је глумац одиграо најбоље своје улоге.С ахрана Висоцког се претворила у народни опроштај од великог глумца и песника.

 Стихови су му преведени на 27 језика али њега су могли да схвате у правом смислу само они који су знали како изгледа и шта је то живот у СССР-у. Дакле, не ради се о квалитету превода него о томе да бројне апсурде који су се догађали у хипер бирократизованом СССР-у обични људи у многим земљама нису могли да схвате.

 Организатори изложбе на Тагањки тврде да већина фотографија до сада нису објављиване. На Тагањки су у недељу читани стихови Владимира Висоцког као и у многим другим градовима Русије. Његов храпав али моћни глас и врло храбре за совјетска времена стихове и сада врло радо слушају и превају не само у Русији, него и многим другим бившим совјетским републикама.

 АЛКОХОЛ КАО МУЗА
Познати руски уметник Михаил Шемјакин рекао је да је Висоцки све више отварао душу што је више пио. Што је био пијанији био је талентованији. - Ми смо заједно пили, а како је записао Владимир, ми смо се по реду и трезнили. Чували смо један другога од непријатности у време кад бисмо препили.... О мени је Волођа написао „Мој друг у црним чизмама пуцао је из пиштоља“. Било је то у чувеном ресторану „Распућин“ у Паризу, кад су сви цигани заједно са режисером Јуријем Љубимовом и власницом Елен Мартини побегли под столове - прича Шемјакин који је и снимио песме Висоцког а касније их илустровао.

Извор: Новости