Бољшој театар отворио своја врата великим концертом

субота, 29 октобар 2011 23:57

Гледаоци телевизијског канала „Росија 1“ имали су могућност да буду очевици свечаног отварања Државног академског Бољшог театра. Канал је директно преносио церемонију. После 6 година обимних реконструкција, најважнији театар у земљи је поново широм отворио своја врата.

Да би честитао колективу Бољшог театра и свима, који су тако дуго ишчекивали и радовали се овом дану, пристигао је Дмитриј Медведев. Све што је урађено за препород Бољшог театра, председник је назвао једном речју: „Сјајно“! У част значајног догађаја на историјској сцени је одржан грандиозни гала концерт уз учешће руских и светских звезда.

Уистину, ово је дугоочекивани догађај. После шестогодишње паузе Бољшој театар је отворио врата своје историјске зграде. Данас је овде велики празник, достојан Бољшог театра – црвени тепих, оркестар, чак и почасна стража.

Гости се одушевљавају реконструисаном зградом већ са самом прагу. Легендарна Галина Вишњевска, која у последње време не посећује никакве премјере, није могла ово да пропусти. Управо је она током дугог низа година била водећи солиста Бољшог театра – током конкурса она је својим гласом просто оборила жири с ногу. И прво што јој пада на ум међу овим зидинама је успомена на главни испит у животу.

"Када сам почињала да радим, била сам јако узбуђена, да ништа нисам видела: ни небо, ни театар, ни плафон, ни земљу. Једино сам осећала узбуђење и жељу да отпевам што је могуће боље. Ништа више", присећа се првог познанства са сценом Бољшог театра народна уметница СССР-а, Галина Вишњевска.

"Први пут сам била овде веома давно. Мама ме довела на „Јевгенија Оњегина". Била сам усхићена! Изашла сам затим из театра, загрлила стуб и рекла: „Ја ћу ти се вратити". Након много година то се и обистинило", смеје се народна уметница СССР-а, Јелена Обрасцова.

"Директно са припрема сам дошла овде на један дан, да видим ову лепоту. Да чујете мој глас пун туге, О, богиње, вас нема више! Да л' сте још исте, ил' вас друге сменивши не надокнадише?" – цитира Александра Пушкина на отварању Бољшог театра председник Сверуске федерације за ритмичку гимнастику тренер Русије, Ирина Винер.

Међу гостима је много странаца, а захваљујући телевизијском преносу церемонију отварања су видели у Европи, Латинској Америци, САД и Јапану. Ипак је ново рађање Бољшог театра веома важан догађај за општу светску културу.

„Била сам у Милану, Паризу и у другим позориштима широм света. Али ово превазилази све! Ово је историја, традиција ", рекла је оскаровка и глумица Моника Белучи.

У познатој сали, гостима застаје дах од онога што виде. Сцена се засад не види од чувене Златне завесе, чија је свака нит сједињена са металном фолијом са златном облогом, чиме завеса добија на величини и још већој свечаности. Завеса је такође обновљена, али то је само мали део обимних реконструкција.

„То није био мали, већ веома озбиљан посао. Трајао, знате већ, шест година. Током тих шест година, сви смо се бринули. Наравно, бринуо је сам театар, бринула се трупа, сви који воле и цене ово наше национално благо. Бринули су се грађевинари, бринули су се обични људи, који су пратили како тече реконструкција. Бринула се влада, зато што је било потребно веома озбиљно пратити сам пројекат. Мислим, да је све сјајно испало“, приметио је председник Русије, Дмитриј Медведев.

Завеса се отвара. Прва нумера је веома необична за театар – посвећена је реконструкцији, великим и обимним радовима. Али чује се уобичајено за театар „Слава му!“.

Измене театра су истински грандиозне. Постао је двоструко већи – површина је повећана на 80 хиљада квадратних метара. Појавили су се подземни објекти, који иду у дубину до 20,5 метара. Зграда сада има 17 лифтова и 4 ескалатора. У суштини, изграђено је додатно подземно позориште: ова сцена може да се преобрати одмах у 5 различитих простора за концерте, пробе, пријеме, студио за снимање звука. За метаморфозе су одговорни моћни ланци.

"Они се померају, говори о моћном механизму представник театра. - Они се померају надоле, и услед тога вишетонска конструкција се спушта".

Кључне измене у историјској згради. Сада је овде, као некад у XИX веку, све подређено акустици. Паркет в театре је на ваздушном јастуку, у совјетско време се све равнало цементом, зато се и мало шта чуло, углавном топот уметника на сцени. Сада се то више неће чути.

"Па тамо су уграђени подови, специјални, балетски, - узбуђен је кореограф Јуриј Грегорович. – Све је тамо компликовано“.

Међутим, реконструкција Бољшог театра је имала све шансе да постане најважнији и најдужи руски пројекат, уз то најскупљи. Обимне поправке су започете 2005. године, и у почетку је обећано да ће за 3 године театар бити поново отворен. Није испало тако.

Поред тога, у неком тренутку се говоркало да театру прети рушење: током радова се испоставило, да зграда Бољшог није једноставно у критичном стању, већ је у катастрофалном, она се буквално парала по шавовима.

Прорачуни реконструкције су се неколико пута мењали, као и план реконструкције. Чак су покренути кривични поступци због нерационалног трошења новца, реконструкција је изазвала низ сталних суђења између извођачких организација. На крају је председник морао да се умеша. Издао је налог да се оформи специјална међувладина радна група.

За 2 године постигнуто је оно, чиме се уметници и аутори реконструкције поносе - театар је поново на списку најбољих у свету.

"Театар је непрепознатљив, - диви се балерина Светлана Захарова. – Када смо ушли овде, у почетку смо само ходили по натписима, по стрелицама“.

Рестауратори су радили по старој технологији. Плочице злата, тање од људске власи, нежније од веверичје четкице, лепљене су на свеже беланце јајета. За богати декор театра било је потребно 5 килограма злата, рестауратори дају стогодишњу гаранцију да неће потамнети. Зидови су обложени акустичним панелима од резонантне јеле. И све се то глатко уклапа са невиђеним и најновијим технологијама.

„Све је последња реч технике, позоришне технике, последња реч приступа таквој врсти сложених објеката. Убеђен сам да је у том смислу театар беспрекоран. Али најважније да је у њему остане дух Бољшог театра. Уверен сам да ће све што је урађено још дуги низ година служити поколењима наших грађана, свима који воле Бољшој театар, и да ће бити инспирација за нова чуда, која су они увек тако блиставо изводили", изразио је своја очекивања председник Дмитриј Медведев.

Бољшој театар има још много посла, много премијера. Уосталом, за трупу, којој су недостајали наступи на главној сцени, то су веома пријатне бриге.

аутор: Павел Зарубин

http://www.vesti.ru/doc.html?id=614455