"Вишњик" у опери - Бастиља личи на Чернобил

четвртак, 02 фебруар 2012 23:51

На сцени париске Опере –Бастиља изведена је премијера опере „Вишњик“ познатог француског композитора Филипа Фенелона по либрету који је на мотиве славне Чеховљеве драме написао руски писац Алексеј Парин.

Оперу је поставио Француз Жорж Лаводан након што је овај пројекат напустио руски редитељ Дмитриј Черњаков. Све водеће партије певају руски певачи изузев улоге Раневске коју тумачи Јелена Келесиди, Гркиња рођена у Казахстану.
Ово Чеховљево ремек-дело аутори истоимене опере су детаљно „претресли“ и редиговали, тако да је,како примећује париска критика, од сижеа драме мало што остало. Из целе драме узет је само трећи чин који почиње сценом бала. За неке ликове попут Пеће Трофимова у новом опусу није било места. Напротив, на сцени се појављује „васкрсли„ Гриша – утопљени син Раневске. С времена на време по сцени залепрша и балерина у сукњици која се никако не уклапа заједно са осталим ликовима.

Педесет деветогодишњи Филип Фенелон, аутор седам опера , написао је за „Вишњик“ музику, која по оцени француске музичке критике нема много звучних додира са атносфером из Чеховјевог драмског опуса уопште, а понајмање из ове, најчувеније драме. „Нажалост, није довољно „третирати„ само пет јунака великог руског драмског писца да би се створио музички еквивалент његовог пренапргнутог психолошког света“ оцењују париски оперски критичари.

У настојању да придода што више „рускости„ своме делу, француски композитор обилато користи цитате руских композитора – од Мусорског до Шостаковича и Шчедрина. Срећно је уведен хор девојака који је опкољава вишњу. Дјевушке су “душевно“ изводиле руске народне песме као и компизиције на стихове Блока, Буњина и Полонског.

Критика је као успешан оценила наступ солиста Баљшог театра Марата Галиа (Гајев) и Ане Крањикове (Варја). У улози дечака Грише била је импресивна Алекснадра Кадурина из московске Нове опере. У партији Немице – гувернанте Шарлоте Ивановне неочекивано је прозвучао бас Мише Шеломјанског .

Скоро бесполни Фирс у интерпретацији Ксеније Вјазњикове умало да постане централна личнсот опере. И сама опера се супротно Чеховљевом оригиналу завршава неочекиваном фразом упућеној и Раневској и Гајеву: “Почећемо утроје вечност да прекраћујемо„

Нажалост, како истичке француска критика, сама престава је статична и сувише рационална. Најнеуспешнији елеменат у представи је сценогарфија Француза Жан-Пјер Вержеа. Са нескривеним намерама да избегне баналности и стереотипе заплео се већ на самом почетку па пото није успео да наслика сопстевни живописни парк на сцени од разноврсног дрвећа - вишања, јаблана и бреза, на бини је „засадио“ гигантско растиње, огромна стабла, боље рећи дебла, које подсећају на платане .То је дало повода листу „Монд“ да у свом осврту примети како је „оперски парк више личио на сибирску шуму пострадалу због близине Чернобила, него на неговани племићки воћњак.„

Критике , међутим нису поколебале композитора Филипа Фенелона да посумња у генијалност свог дела. “Због чега би опера била популарна за масовну публику ? То нису шансоне ни телевизијски шоу. Свет опере је особен, у њега није тако једноставно проникнути и разумети га. Али ипак се не би могло рећи да је опера искључиво за изабране. Често се дешава да у њу наврате људи сасвим случајно и да им се свиди“, одоговара композитор критичарима. И у томе је у праву: париска публика у којој је био не мали број странаца, а највише Руса, примила је „Вишњик“ у Опери-Бастиља врло топло, извештавају француски медији.

Б.Ракочевић