Дрвени царски дворац у Москви

понедељак, 06 септембар 2010 13:59

У Коломенском, крај Москве, обновљен је дрвени царски дворац, "осмо чудо" света, који је 60-их и 70-их година XVII века, подигао други руски цар из династије Романових, Алексеј Михајлович, звани Најтиши. Првобитни дворац није сачуван до данашњих дана, па је овај нови саграђен на новом месту, по старим цртежима и сликама, и у њему ће бити смештен Историјски музеј. На свечаној церемонији отварања Царског дворца, 4. септембра, градоначелник Москве, Јуриј Лужков, рекао је да је ово здање саграђено у најбољим традицијама дрвеног дубореза и дрвеног градитељства. Коломески дворац је имао асимтерични план и састојао се из самосталих просторија различитих величина и размере, чија је градња и обрада строго следила хијерархијску традицју и царски породични поредак. Комплекс је подељен на две половине: мушку, укључујући и високу бојарску кулу за цара и царевиће као и парадне просторије; и женску, која се састојала од одаја за царицу и принцезе. У дворцу је било укупно 26 одаја различите висине - од два до четири спрата. Основни стамбени

простор су предствљале одаје на другом спрату, а у целом дворцу је било укупно 270 царских одаја, које су биле "окићене" хиљадама прозора. Приликом градње Коломеског дворца, први пут је у руском дрвеном неимарству коришћена резана грађа за довратнике и опшивање специјалном шиндром која имитира камен. Дворац је дуго представљао сложени комплекс, који је узбуђивао машту како савременика, тако и људи "просвећеног" XVIII века. Одликовао се живописном декоратовношћу: фасаде су биле украшене сплетовима довратника и рамова, начичкане разнобојним резаним детаљима и фугуралним композицијама, што им је давало китњаст изглед. Током XVIII века, дворац се постепено обрушавао и коначно се разрушио и поред свих покушаја да се сачува. Царица Јекатарина II је настојала да васпостави дворац у његовој првобитној величини, па су по њеном указу били урађени планови и цртежи, како би се данас рекло, са извођачким пројектом, али су 1767. дрвени дворац докусурили, како је објашњено, "због дотрајалости". Истог дана кад је отворен, обновљени дворац цара Алексеја Михајловича, у селу Ђакову, после рестаурације, поново је оспособљен за обављање божје службе парохијски православни храм, посвећен Усековању главе Јована Претече.

Б.Ракочевић