Под снажним и отвореним притиском из Брисела, Влада Републике Србије усвојила је 18. маја 2011. године Предлог измена закона о усклађивању акциза на нафтне деривате1), којим се укидају различите акцизе на различите врсте нафтних деривата. Чим овај предлог буде изгласан у Народној Скупштини, акцизе за моторни бензин биће повећане за 4,5 динара по литру, док ће акцизе на дизел гориво бити веће за 2 динара по литру.
Другим речима, предлог Владе је да се убудуће примењује јединствена акциза од 49,5 динара за литар свих врста моторних бензина и акциза од 37 динара за литар дизел горива.
Општа пометња око акцизне политике у Србији настала је у јануару ове године, кад су на снагу ступиле нове акцизне стопе. Тиме су акцизе на нафтне деривате „евро“ стандарда биле нешто више у односу на друге врсте горива које немају префикс „евро“2). Интенција социјалиста који су предложили спорни амандман била је да се заштити интерес домаће Нафтне индустрије Србије (НИС) чији акционари су „Гаспромњефт“, Републикa Србија и њени грађани. С друге стране, званичнике ЕУ који штите економске интересе своје економије и својих произвођача, овакво законско решење је веома разбеснело након чега је уследило „завртање ушију“ режиму у Србији.
Све је почело средином јануара ове године, када су из Брисела стигле прве негативне реакције у вези са акцизним стопама на нафтне деривате, које је пред крај 2010. године изгласао парламент Републике Србије. Одлуку да се двојним акцизама заштити домаћи произвођач горива (НИС) у Бриселу третирају као кршење Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) и Прелазног трговинског споразума који је закључен између Србије и ЕУ3).
Овде се пре свега мисли на преузету обавезу Републике Србије, да постепено прилагоди све државне монополе комерцијалног карактера како би обезбедила да, до истека три године од ступања на снагу споразума, више не постоји дискриминација у погледу услова под којима се роба набавља и продаје (Члан 28.). Такође, Србија се обавезала да ће се уздржавати од увођена сваке мере или праксе унутрашње фискалне природе, којом се производи једне стране (непосредно или посредно), дискриминишу у односу на сличне производе који потичу са територије друге стране (Члан 37.).
Стављањем потписа на ССП режим у Србији је заправо аминовао монопол који долази из ЕУ, „гушећи“ тиме домаће призводе и домаћу привреду. А двоструке акцизе су само додатно „подгрејале“ дотадашње фрустрације ЕУ према нафтно-гасном аранжману који Републике Србија има са Руском Федерацијом4).
Због тога је ЕУ властима у Србији јасно ставила до знања да на тржишту нафтних деривата у Србији, руско-српски НИС не сме да „потискује“ профит мађарског MOL-а, аустријског OMV-а и грчког „Henkel petroleum-а“. Тако су званичници ЕУ своје незадовољство, „запаковано“ у форму кршења ССП-а, прво пренели потпредседнику Владе Србије Божидару Ђелићу, који је у том моменту био у службеној посети у Бриселу.
„Уколико ЕУ мисли да постоје елементи повреде Споразума о стабилизацији и придруживању, став Владе Србије је да ће ти елементи бити промењени“, рекао је Ђелић5). С тим у вези он је изјавио да „у години када Србија очекује да добије статус кандидата, као и датум за почетак преговора за улазак у ЕУ, последња ствар која нам треба јесте констатација ЕУ да је постојећи Споразум на било који начин угрожен или повређен акцијама Републике Србије“.
Да су актуелном режиму у Србији „евро интеграције“ ипак важније од очувања и изградње домаћег тржишта нафтних деривата, видљиво је из понашања социјалиста чији је амандман и прузроковао акцизну полемику са ЕУ. Наиме, по питању двоструких акциза, конфузном изјавом огласио се и минстар рударства и енергетике Петар Шкундрић, чија Социјалистичка партија Србије у Влади истовремено седи на две столице, играјући „жмурке“, како са америчком тако и са руском администрацијом.
У први мах тезе министра Шкундрића је да „није реч о фискланој дискриминацији“, као и то да у „ЕУ не постоји забрана различитих акциза за различите врсте бензина, осим обавезе земаља чланица ЕУ да не одређују акцизе ниже од прописаног минимума“. „Прича о томе да је овом одлуком учињено нешто што се не ради у ЕУ је нетачна и злонамерна. Поготово кад то прича и тумачи неко ко је заинтересован и то још говори као у име ЕУ", рекао је министар Шкундрић6).
Он је на седници Одбора за индустрију Скупштине Србије рекао да Србија „треба да има повећан интерес за НИС“, јер је у том предузећу 49 одсто акција у власништву државе и грађана, и у њему је запослено и око 11.000 радника. „Србија треба да испуни преузете обавезе из међудржавног споразума са Русијом, а била би велика штета и ако рафинерија у Панчеву не би радила, јер би велики број људи остао без посла, а то би било лоше за Панчево", казао је министар Шкундрић7).
Међутим, без обзира на овако „оштар став“, тадашњи министар Петар Шкундрић је истовремено потврдио да је режим у Србији спреман да попусти под притисцима званичника ЕУ, а све зарад европских интеграција. „Ми ћемо морати, у жељи да не нанесемо штету нашим даљим европским интеграцијама, да прихватимо одлуку ЕУ о акцизама“, признао је министар Шкундрић8).
Због прекомерне сервилности режима у Србији према администрацији у Бриселу, доскорашња министарка финансија Дијана Драгутиновић је писменим путем од Европске комисије затражила званичан став о двоструким акцизама за домаће и увозне нафтне деривате. Из Министарства финансија су јавности саопштили да ће „поступити по препорукама Европске комисије, али да ће о детаљима, у смислу Закона о изменама и допунама Закона о акцизама моћи да говоре тек када добију документ“9).
Индикативно је да је готово месец дана било неопходно Европској комисији да званично одговори српским властима и да у писменој форми изрази свој протест. Истовремено је Шеф делегације Европске комисије у Београду Венсан Дежер рекао да је „о питању Владе Србије да ли је нови Закон о акцизама на увоз горива супротан ССП-у, вођена обимна коресподенција и да је ЕУ израдила процену“10). Он је потврдио да је од режима у Србији затражена промена акциза и да је у разговорима са представницима Владе и парламента Републике Србије, изражена спремност да се изврше одређене промене.
Месец дана након изјашњења Европске комисије, а два месеца након отварања полемике, потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић је 22. марта 2011. године Европској комисији у Бриселу уручио предлог решења за питање двоструких акциза на нафтне деривате. „У име српске Владе уручио сам Европској комисији решење за питање акциза на нафтне деривате, који суштински ствари враћа на прошлогодишњи систем, где се не прави разлика између домаћих и иностраних произвођача“, потврдио је Божидар Ђелић11). Он је изјавио да је „Европска комисија то примила на знање и у идућим недељама ће се око тога огласити“.
И коначно, након пет месеци полемике, Влада Србије је парламенту и званично предложила промену акцизне политике на нафтне деривате, бирајући скупљу варијанту за потрошаче, односно грађане Србије. Уз повећање акцизе од 4,5 динара за литар бензина и повећање од 2 динара за литар дизел горива, продавци ће морати да укалкулишу и ПДВ, а што неминовно доводи до „скока“ цене нафтних деривата. Тиме, не само да ће се наставити са пласманом горива лошијег квалитета на тржишту Србије, него ће и цене горива остати убедљиво најскупље у региону12).
Последња дешавања око диктирања акцизне политике Србије из Брисела, руководство руско-српске Нафтне индустрије Србије (НИС) није желело да политизује, нити критички да коментарише. По усвајању Владиног предлога да се акцизне стопе на домаће и гориво из увоза изједначе, из НИС-а је најављено да ће то свакако изазвати „аналогни раст цена дизел горива D-2 и бензина BMB 95“.„Ми схватамо неопходност да Србија испуњава услове Споразума о придруживању ЕУ. Ипак, очигледно је да због историсјких разлога, рафинерије НИС до краја 2012. године неће моћи технолошки равноправно да конкуришу већ модернизированим рафинеријама земаља ЕУ“, саопштено је из НИС-а13).
У тој компанији су изразили очекивање да ће Републике Србија и „Гаспромњефт“ обезбедити „услове за реализацију програма евромодернизације Рафинерије Панчево и довођења 100 одсто његове производње на ниво евро-5, као и за привремено очување на тржишту јефтитинијих домаћих врста деривата, поред горива евро квалитета“.
У јануару ове године када је ЕУ отворила причу о двоструким акцизама, огласио се и директор НИС-а Кирил Кравченко који је рекао да „проблем разлике акциза отпада сам по себи“ и то најкасније до краја 2012. године, када се заврши пројекат модернизације рафинерије НИС-а. Он је објаснио да управо модернизовање рафинерије до евростандарда представља кључни услов интегрисања нафтне привреде Србије у стандарде ЕУ, и да ће у то уложити „више од пола милијарде евра“.
„Прелазни период за НИС до 31. 12. 2012. године, до када се наставља са производњом бензина који нису еврокласе, у потпуности се уклапа у оквире шестогодишњег прелазног периода, према Прелазном трговинском споразуму, током кога Србија треба да усклади како захтеве квалитета горива у продаји, тако и акцизну политику са захтевима ЕУ. Ми ћемо поштовати одлуке Владе, иако је очигледно да би повећање акциза на BMB 95 и D-2 изазвало и раст цена ових производа“, рекао је директор НИС-а Кравченко14).
И на крају нема дилеме да је Влада Србије, по налогу и уз асистенцију „ментора“ из Брисела, изабрала најскупљу варијанту изједначавање акцизних стопа на домаће и увозне нафтне деривате. С једне стране, Брисел и режим у Србији овим урушавају и онако урушени животни стандард и куповну моћ грађана Србије, док пак с друге стране озбиљно угрожава пословање руског-српског НИС-а. Практично Влада Србије свесно и по диктату саботира пословање НИС-а, чиме „гура прст у око“ Руској Федерацији и „Гаспромњефту“, али умањује профит заједичке компаније и дивиденде које по основу акцијског удела у НИС-у могу да се прелију у буџет Републике Србије15).
Опредељеност власти у Србији да увећа буџетски приход по основу акциза на нафтне деривате, и то на терет горива из домаће производње, крајње је лицемерна ако се има у виду годишњу штету од преко 270 милиона евра, коју буџет трпи по основу примене ССП-а са ЕУ. Владина политика „експресног“ пуњења државног буџета заснива се на „скоку“ прихода од акциза, док истовремено драстично опадају царински буџетски приходи16). Ако се зна да је нафтно-гасни аранжман Србије са Руском Федерацијом један од највећих, инвестиционих аранжмана у новијој историји Србије, онда је трагично то што „тутори“ из Брисела и даље стратешки креирају фискалну политику у Србији.
Напомене:
1) „АКЦИЗЕ“ представљају посебан облик пореза на промет робе и производи који се опорезују са тзв. акцизама могу се сврстати у 3 категорије: енергетски производи, дувански производи и алкохолни производи.
2) Тада је акциза на безоловни моторни бензин (BMB 95) повећана за 0,3 динара по литру, а на дизел (D2) 4,53 динара по литру, док је акциза на евро премијум (BMB 95) повећана за 4,8 динара по литру, а акциза на евро дизел за 6,53 динара по литру.
3) Споразум о стабилизацији и придруживању и Прелазни трговински споразум Србије и ЕУ потписани су 29. априла 2008. године у Бриселу. Од 1. фебруара 2010. Србија примењује Прелазни трговински споразум којим је предвиђено да се у периоду од шест година постепено успостави слободна трговина индустријским и пољопривредним производима.
4) Руски „Гаспромњефт“ и Влада Републике Србије су 24. децембра 2008. године потписали уговор о купо-продаји Нафтне индустрије Србије (НИС). Предходно су Владе Србије и Русије 25. јануара 2008. године, у Москви потписале енергетски споразум којим је предвиђена продаја 51 одсто капитала НИС-а Гаспрому за 400 милиона евра, изградња магистралног гасовода Јужни ток кроз Србију и завршетак подземног складишта гаса Банатски двор.
5) Телевизија „Б92“, 14. 1. 2011. године.
6) Дневни лист „Данас“, 18. 1. 2011. године.
7) Агенција „Бета“, 14. 2. 2011. године.
8) Дневни лист „Данас“, 18. 1. 2011. године.
9) Дневни лист „Блиц“, 27. 2. 2011. године.
10) Агенција „Танјуг“, 25. 2. 2011. године.
11) Агенција „Бета“, 22. 3. 2011. године.
12) По цени горива Србија је наскупља у региону, а изнад су само Мађарска и Грчка. У односу на цене горива у Србији, јефтиније су Хрватска, Словенија, и Босна и Херцеговина.
13) Агенција „Танјуг“, 19. 5. 2011. године.
14) Дневни лист „Блиц“, 21. 1. 2011. године.
15) У 2010. године Нафтна индустрија Србије (НИС) је остварила чисту добит од 16,5 милијарди динара, а што ће бити преусмерено као инвестиционо улагање у наредном периоду. Према најавама директора НИС-а Кирила Кравченка, у 2011. години „Гаспромњефт” планира инвестиције у вредности од око 47 милијарди динара.
16) Приходи од царине Републике Србије у 2008. године износили су 64,7 милијарди динара, 2009. године 48 милијарди динара, 2010. године 44,2 милијарде дианра, а за 2011. годину плански је дефинисан износ од 39,6 милијарди динара. С друге стране приходи од акциза су 2008. године износили 100,6 милијарди динара, 2009. године 119,8 милијарди динара, 2010. године 135,5 милијарди динара, док је за 2011. годину плански је дефинисан износ од 160,1 милијарду динара. (Извор: Министарство финансија Републике Србије, анализа: „Примања и издаци буџета Републике Србије у 2011. години, према Закону о буџету, ажурирано 17.05.2011. године”.)
извор: Фонд Стратешке културе
17°C
Ведро
Влажност: 82%
Ветар: С 3 км/ч