У Русији је из штампе изашло ново издање изабраних дела Светог Николаја Велимировића у три тома у издању издавачке службе Московског Сретењског Манастира.
Хришћанска начела су ван сваке сумње истинита и зато их не сумњајући постави као опште мерило истине. Код нас је најопаснија заблуда то што се науке презентују уз потпуно занемаривање праве вере, дозвољавајући себи слободу, чак и лаж, у претпоставци да су вера и наука две потпуно одвојене области.
Прошле недеље, патријарх Московски и целе Русије, Кирил благословио је дом цркве у Москви у познатом Институту за техничку физику (сада - Национални универзитет нуклеарних истраживања) и састао се са професорима корпорације, младим научницима и студентима.
- Владико, пореклом сте са Кипра, али служите у Александријској Патријаршији. Испричајте како се у Вама појавила жеља да постанете мисионар и потрудите се за Цркву у Африци? - Да, рођен сам на Кипру, и када ми је било пет година, са породицом сам се преселио у Атину. Док сам био студент, читао сам мисионарски часопис „Сви народи“ („Panta ta Ethni“) који издаје организација „Апостолско служење“ Јеладске Православне Цркве, и то је био први мој додир с мисионарским радом.
Пошто данас многи, па чак и одрасли, немају неког одређеног појма о срећи, већ је представа о њој једнострано-потрошачка, очигледно да оне који су заборавили вреди подсетити на тачно значење речи срећа у Руском језику. На руском имати срећу (рус. счастје) значи поседовати део (рус. част) или имати удела у нечему. Израз имати удела такође има везе с поседовањем, али с поседовањем целине, без поделе на делове. У томе је предност кад се има удела. Навешћемо примере. Шта се може присвојити? Део земље, део општег богатства, зграбити део колача, упознати неке „корисне људе“ итд.